Filipljanima 2:3-16
Filipljanima 2:3-16 Novi srpski prevod (NSPL)
Ništa ne činite radi sebičnog isticanja, niti iz bezvrednog častoljublja, nego u poniznosti smatrajte jedni druge većim od sebe. Ne gledajte samo na vlastitu korist, nego svako da gleda i na korist drugih. U sebi nosite istu misao koju je Hristos Isus nosio: On, po obličju Bog, nije smatrao da biti jednak Bogu, jeste plen koji treba otimati, nego je lišio sebe časti, uzevši obličje sluge, postavši sličan ljudima. Kao čovek se pojavi, te ponizi sebe samog, i posta poslušan do smrti, do smrti na krstu. Bog ga zato preuzvisi, i darova mu ime, ime koje je nad svakim imenom, da se pred imenom Isusovim, svako koleno prikloni, onih na nebu, na zemlji, i pod zemljom, i da svaki jezik prizna da je Isus Hristos Gospod, na slavu Boga Oca. Shodno tome, voljeni moji, vi koji ste uvek bili poslušni, ne samo u mome prisustvu, nego još više sad, u mom odsustvu, sa strahom i trepetom sprovodite u delo svoje spasenje. Bog je, naime, taj koji čini u vama da želite i činite ono što je njemu ugodno. Sve činite bez gunđanja i raspravljanja, da budete bez mane i čisti, neokaljana deca Božija usred iskvarenog i izopačenog naraštaja, među kojima svetlite kao zvezde u svemiru, čvrsto držeći reč života, da bih se ponosio u dan Hristov, da nisam uzalud trčao, niti se uzalud trudio.
Filipljanima 2:3-16 Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић (SNP_CNZ)
Не чините ништа из надметања или из сујетног частољубља, него у понизности сматрајте један другога већим од себе, не гледајте свако само на своје, него свако нека гледа на оно што се других тиче. Имајте у себи исту мисао коју Христос Исус има; он, који је у обличју Божјем, није сматрао као нешто приграбљено то што је једнак Богу, него је лишио самога себе кад је узео обличје слуге и постао сличан људима. И нашавши се у лику као човек, он је унизио самога себе и постао послушан до смрти, до смрти на крсту. Зато га је и Бог преузвисио и даровао му име које је над сваким именом, да се у име Исусово приклони свако колено оних који су на небу и на земљи и под земљом, и да сваки језик исповеди да је Исус Христос Господ на славу Бога Оца. Стога, драги моји, као што сте свагда били послушни, не само кад сам код вас него сад још више у мом одсуству, градите своје спасење са страхом и трепетом. Јер Бог је тај што чини у вама да желите и да делите – да му будете по вољи. Све чините без гунђања и премишљања да будете беспрекорни и чисти, непорочна деца Божја усред поквареног и наопаког рода, међу којима светлите као звезде у свету, чврсто држећи реч живота на моју хвалу за дан Христов – да нисам узалуд трчао, нити се узалуд трудио.
Filipljanima 2:3-16 Библија: Савремени српски превод (SB-ERV)
Ништа не чините из частољубља или сујете, него у понизности један другога сматрајте већим од себе. Не старајте се само свако за своје, него свако и за оно што се тиче других. Размишљајте исто као и Христос Исус: Он, који је у Божијем обличју, није сматрао пленом своју једнакост с Богом, него је самога себе учинио ништавним узевши обличје слуге, поставши сличан људима. И када је по спољашности постао сличан човеку, понизио је самога себе поставши послушан до смрти, и то смрти на крсту. Зато га је Бог и узвисио на највише место и дао му име изнад сваког имена, да се на Исусово име савије свако колено на небу и на земљи и под земљом, и да сваки језик призна да је Исус Христос Господ, на славу Бога Оца. Зато, драги моји, као што сте увек били послушни – не само док сам био присутан него још и више сада кад сам одсутан – са страхом и трепетом радите на свом спасењу. Јер, Бог је тај који у вама делује и да желите и да чините оно што је по његовој вољи. Све чините без гунђања и препирања, да будете беспрекорни и чисти, Божија деца без мане усред поквареног и изопаченог нараштаја у коме светлите као звезде у свемиру, држећи се Речи живота, мени на понос за Дан Христов – да нисам узалуд трчао и узалуд се трудио.
Filipljanima 2:3-16 Нови српски превод (NSP)
Ништа не чините ради себичног истицања, нити из безвредног частољубља, него у понизности сматрајте једни друге већим од себе. Не гледајте само на властиту корист, него свако да гледа и на корист других. У себи носите исту мисао коју је Христос Исус носио: Он, по обличју Бог, није сматрао да бити једнак Богу, јесте плен који треба отимати, него је лишио себе части, узевши обличје слуге, поставши сличан људима. Као човек се појави, те понизи себе самог, и поста послушан до смрти, до смрти на крсту. Бог га зато преузвиси, и дарова му име, име које је над сваким именом, да се пред именом Исусовим, свако колено приклони, оних на небу, на земљи, и под земљом, и да сваки језик призна да је Исус Христос Господ, на славу Бога Оца. Сходно томе, вољени моји, ви који сте увек били послушни, не само у моме присуству, него још више сад, у мом одсуству, са страхом и трепетом спроводите у дело своје спасење. Бог је, наиме, тај који чини у вама да желите и чините оно што је њему угодно. Све чините без гунђања и расправљања, да будете без мане и чисти, неокаљана деца Божија усред исквареног и изопаченог нараштаја, међу којима светлите као звезде у свемиру, чврсто држећи реч живота, да бих се поносио у дан Христов, да нисам узалуд трчао, нити се узалуд трудио.
Filipljanima 2:3-16 Sveta Biblija (SRP1865)
Ništa ne èinite uz prkos ili za praznu slavu; nego poniznošæu èinite jedan drugoga veæeg od sebe. Ne gledajte svaki za svoje, nego i za drugijeh. Jer ovo da se misli meðu vama što je i u Hristu Isusu, Koji, ako je i bio u oblièju Božijemu, nije se otimao da se isporedi s Bogom; Nego je ponizio sam sebe uzevši oblièje sluge, postavši kao i drugi ljudi i na oèi naðe se kao èovjek, Ponizio sam sebe postavši poslušan do same smrti, a smrti krstove. Zato i Bog njega povisi, i darova mu ime koje je veæe od svakoga imena. Da se u ime Isusovo pokloni svako koljeno onijeh koji su na nebu i na zemlji i pod zemljom; I svaki jezik da prizna da je Gospod Isus Hristos na slavu Boga oca. Tako, ljubazni moji, kao što me svagda slušaste, ne samo kad sam kod vas, nego i sad mnogo veæma kad nijesam kod vas, gradite spasenije svoje sa strahom i drktanjem. Jer je Bog što èini u vama da hoæete i uèinite kao što mu je ugodno. Sve èinite bez vike i premišljanja, Da budete pravi i cijeli, djeca Božija bez mane usred roda nevaljaloga i pokvarenoga, u kojemu svijetlite kao vidjela na svijetu, Pridržavajuæi rijeè života, na moju hvalu za dan Hristov, da mi ne bude uzalud trèanje i trud.
