Посланица Филипљанима 2:3-16

Ништа не чините из частољубља или сујете, него у понизности један другога сматрајте већим од себе. Не старајте се само свако за своје, него свако и за оно што се тиче других. Размишљајте исто као и Христос Исус: Он, који је у Божијем обличју, није сматрао пленом своју једнакост с Богом, него је самога себе учинио ништавним узевши обличје слуге, поставши сличан људима. И када је по спољашности постао сличан човеку, понизио је самога себе поставши послушан до смрти, и то смрти на крсту. Зато га је Бог и узвисио на највише место и дао му име изнад сваког имена, да се на Исусово име савије свако колено на небу и на земљи и под земљом, и да сваки језик призна да је Исус Христос Господ, на славу Бога Оца. Зато, драги моји, као што сте увек били послушни – не само док сам био присутан него још и више сада кад сам одсутан – са страхом и трепетом радите на свом спасењу. Јер, Бог је тај који у вама делује и да желите и да чините оно што је по његовој вољи. Све чините без гунђања и препирања, да будете беспрекорни и чисти, Божија деца без мане усред поквареног и изопаченог нараштаја у коме светлите као звезде у свемиру, држећи се Речи живота, мени на понос за Дан Христов – да нисам узалуд трчао и узалуд се трудио.