Филипљанима 2:3-16

Ништа не чините ради себичног истицања, нити из безвредног частољубља, него у понизности сматрајте једни друге већим од себе. Не гледајте само на властиту корист, него свако да гледа и на корист других. У себи носите исту мисао коју је Христос Исус носио: Он, по обличју Бог, није сматрао да бити једнак Богу, јесте плен који треба отимати, него је лишио себе части, узевши обличје слуге, поставши сличан људима. Као човек се појави, те понизи себе самог, и поста послушан до смрти, до смрти на крсту. Бог га зато преузвиси, и дарова му име, име које је над сваким именом, да се пред именом Исусовим, свако колено приклони, оних на небу, на земљи, и под земљом, и да сваки језик призна да је Исус Христос Господ, на славу Бога Оца. Сходно томе, вољени моји, ви који сте увек били послушни, не само у моме присуству, него још више сад, у мом одсуству, са страхом и трепетом спроводите у дело своје спасење. Бог је, наиме, тај који чини у вама да желите и чините оно што је њему угодно. Све чините без гунђања и расправљања, да будете без мане и чисти, неокаљана деца Божија усред исквареног и изопаченог нараштаја, међу којима светлите као звезде у свемиру, чврсто држећи реч живота, да бих се поносио у дан Христов, да нисам узалуд трчао, нити се узалуд трудио.