Knjiga Nemijina 5:1-13
Knjiga Nemijina 5:1-13 Novi srpski prevod (NSPL)
U to vreme su neki ljudi i njihove žene pokrenuli velike optužbe protiv svoje braće Jevreja. Neki su govorili: „Nas, naših sinova i naših ćerki je mnogo! Hajde da nabavimo žita da jedemo i preživimo.“ Neki su govorili: „Založimo svoje njive, svoje vinograde i svoje kuće da nabavimo žita za vreme gladi.“ Neki su govorili: „Zbog carskog danka smo pozajmili novac za naše njive i naše vinograde. A naše je telo kao telo naših sunarodnika i naša deca kao njihova deca. A evo, potčinili smo naše sinove i naše ćerke kao roblje. Neke naše ćerke su odvedene u okovima, a u našim rukama više nema snage, jer naše njive i vinogradi naši pripadaju drugima.“ Planuo sam od ljutnje kada sam čuo njihove optužbe i sve te reči. Odlučio sam u srcu da ukorim glavare i dostojanstvenike. Rekao sam im: „Svaki od vas svome bratu pozajmljuje zelenaški!“ Zato sam protiv njih sazvao veliki zbor. Obratio sam im se: „Otkupili smo, koliko smo mogli, našu braću Jevreje koji su morali da se prodaju narodima. A vi prodajete svoju braću! I to još ih nama prodajete!“ A oni su samo ćutali i ni reči nisu našli. Kazao sam: „Nije dobro to što radite. Zar ne bi trebalo da živite u strahu pred našim Bogom, da nas ne bude sramota pred narodima naših neprijatelja? I ja i moja braća i moje sluge smo im pozajmljivali novac i žito. Ali, molim vas, ostavimo se ovog zelenašenja! Molim vas, još danas im vratite njihove njive i njihove vinograde, njihove maslinjake i njihove kuće i otpišite kamate na žito, mlado vino i ulje što ste im pozajmili.“ Odgovorili su: „Vratićemo to i nećemo im tražiti ništa. Uradićemo kako kažeš.“ A ja sam okupio sveštenike i zavetovao ih da postupe po ovom dogovoru. Još sam otresao svoj ogrtač uz reči: „Ovako neka Bog svakog ko se ne bude držao ovog dogovora otrese od njegove kuće i njegovog imanja. Tako neka bude otresen i prazan.“ Sav je zbor rekao „amin“ i slavili su Gospoda. A narod je postupio prema dogovoru.
Knjiga Nemijina 5:1-13 Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић (SNP_CNZ)
Тада се подиже велика вика људи и жена против браће њихове Јудејаца. Наиме, неки су говорили: „Нас, синова наших и кћери наших има много. Хајде да набавимо жита да једемо и да преживимо.” Други су говорили: „Ми смо заложили поља своја, винограде своје и куће своје да бисмо добили жито у овој глади.” Неки су говорили: „Морали смо да позајмимо новац за царски порез на поља своја и винограде. Тело наше је као тело браће наше, синови наши као синови њихови, а ми треба да дамо синове своје и кћери своје у ропство. Неке наше кћери већ су робиње, а ми смо немоћни јер поља наша и винограде наше држе други.” Ја се веома разљутих кад чух вику њихову и те њихове речи. Одлучио сам да прекорим старешине и поглаваре, па им рекох: „Сви ви сте оптеретили браћу своју!” Тада сазвах због њих велики збор. Потом им рекох: „Ми смо, колико смо могли, откупили браћу своју, Јудејце који су били продани варварима. Ви сада продајете браћу своју, и то нама, да бисмо их откупили!” Они ућуташе и не проговорише ништа. Ја наставих: „Није добро то што радите. Зар не треба да идете у страху од Бога нашег, да нам се не би ругали непријатељи наши? И ја, и браћа моја, и слуге моје давали смо им новац и жито, али смо им дуг опростили. Вратите им и ви, још данас, поља њихова, винограде, маслињаке и куће њихове и опростите им камату на новац, жито, вино и уље коју сте им наметнули.” Тада они одговорише: „Вратићемо то и нећемо више ништа тражити од њих. Учинићемо као што си рекао.” Потом позвах свештенике и заклех их да ће учинити као што су обећали. Тада истресох свој огртач и рекох: „Овако нека истресе Бог сваког из куће његове и имања ко не одржи обећање своје! Тако нека се истресе и испразни!” Сав збор повика: „Нека буде тако!” Хвалили су Господа и народ учини као што је договорено.
Knjiga Nemijina 5:1-13 Библија: Савремени српски превод (SB-ERV)
Народ и њихове жене дигоше силну повику на своју јудејску сабраћу. Једни су говорили: »Нас и наших синова и кћери има много. Да бисмо јели и преживели, треба нам жита.« Други су говорили: »Залажемо своје њиве, винограде и куће да добијемо жита за време глади.« А трећи су говорили: »Морали смо да узајмимо новац да платимо цару порез на наше њиве и винограде. Иако је наше тело као и тело наше сабраће, а наши синови као и њихови синови, ми подвргавамо наше синове и кћери ропству. Неке од наших кћери већ су робиње, а ми смо беспомоћни, јер наше њиве и виногради припадају другима.« Када сам чуо њихову повику и ове речи, веома се разгневих. Потом размислих, па оптужих племиће и службенике, рекавши: »Ви узимате камату од своје сабраће!« Онда сазвах велик скуп против њих и рекох: »Колико год је било могуће, откупили смо своју јудејску сабраћу која су била продата незнабошцима. А сада ви сами продајете своју сабраћу, да би опет била продата нама!« А они су ћутали, јер нису имали шта да кажу. »Није добро то што радите«, рекох даље. »Зар не треба да живите у страху од нашега Бога, да нас наши незнабожачки непријатељи не би више вређали? И ја и моја сабраћа и моји људи позајмљујемо народу новац и жито. Нека се више не узима камата. Колико данас им вратите њихове њиве, винограде, маслињаке и куће, а тако и камату: један посто од новца, жита, младог вина и уља.« »Вратићемо«, рекоше они, »и више нећемо ништа тражити од њих. Учинићемо као што кажеш.« Тада позвах свештенике и затражих од племићâ и службеникâ да се закуну да ће учинити као што су рекли. А истресох и скуте своје одеће и рекох: »Нека овако и Бог из куће и имања истресе сваког човека који не одржи ово обећање. Нека тако буде истресен и испражњен!« На то цео скуп рече: »Амин«, па је хвалио ГОСПОДА. И народ учини као што је обећао.
Knjiga Nemijina 5:1-13 Нови српски превод (NSP)
У то време су неки људи и њихове жене покренули велике оптужбе против своје браће Јевреја. Неки су говорили: „Нас, наших синова и наших ћерки је много! Хајде да набавимо жита да једемо и преживимо.“ Неки су говорили: „Заложимо своје њиве, своје винограде и своје куће да набавимо жита за време глади.“ Неки су говорили: „Због царског данка смо позајмили новац за наше њиве и наше винограде. А наше је тело као тело наших сународника и наша деца као њихова деца. А ево, потчинили смо наше синове и наше ћерке као робље. Неке наше ћерке су одведене у оковима, а у нашим рукама више нема снаге, јер наше њиве и виногради наши припадају другима.“ Плануо сам од љутње када сам чуо њихове оптужбе и све те речи. Одлучио сам у срцу да укорим главаре и достојанственике. Рекао сам им: „Сваки од вас своме брату позајмљује зеленашки!“ Зато сам против њих сазвао велики збор. Обратио сам им се: „Откупили смо, колико смо могли, нашу браћу Јевреје који су морали да се продају народима. А ви продајете своју браћу! И то још их нама продајете!“ А они су само ћутали и ни речи нису нашли. Казао сам: „Није добро то што радите. Зар не би требало да живите у страху пред нашим Богом, да нас не буде срамота пред народима наших непријатеља? И ја и моја браћа и моје слуге смо им позајмљивали новац и жито. Али, молим вас, оставимо се овог зеленашења! Молим вас, још данас им вратите њихове њиве и њихове винограде, њихове маслињаке и њихове куће и отпишите камате на жито, младо вино и уље што сте им позајмили.“ Одговорили су: „Вратићемо то и нећемо им тражити ништа. Урадићемо како кажеш.“ А ја сам окупио свештенике и заветовао их да поступе по овом договору. Још сам отресао свој огртач уз речи: „Овако нека Бог сваког ко се не буде држао овог договора отресе од његове куће и његовог имања. Тако нека буде отресен и празан.“ Сав је збор рекао „амин“ и славили су Господа. А народ је поступио према договору.
Knjiga Nemijina 5:1-13 Sveta Biblija (SRP1865)
I stade velika vika ljudi i žena na braæu njihovu Judejce. Jer neki govorahu: nas i sinova naših i kæeri naših ima mnogo; da dobavimo žita da jedemo i ostanemo živi. Drugi opet govorahu: da založimo polja svoja i vinograde i kuæe da dobijemo žita u ovoj gladi. Još drugi govorahu: da uzajmimo novaca na polja svoja i vinograde za danak carski. A tijelo je naše kao tijelo braæe naše, sinovi naši kao njihovi sinovi, i eto treba da damo sinove svoje i kæeri svoje u roblje, i neke kæeri naše veæ su robinje, a mi ne možemo ništa, jer polja naša i vinograde naše drže drugi. Zato se rasrdih vrlo kad èuh viku njihovu i te rijeèi. I smislih u srcu svom i ukorih knezove i poglavare, i rekoh im: vi meæete bremena svaki na brata svojega. I sazvah veliki zbor njih radi. I rekoh im: mi otkupismo koliko mogosmo braæu svoju Judejce što bjehu prodani narodima; a vi li æete prodavati braæu svoju ili æe se prodavati nama? A oni umukoše i ne naðoše što bi odgovorili. I rekoh: nije dobro što radite. Ne treba li vam hoditi u strahu Boga našega da nam se ne rugaju narodi, neprijatelji naši? I ja i braæa moja i momci moji davali smo im novaca i žita; ali oprostimo im taj dug. Hajde vratite im danas polja njihova i vinograde i maslinike i kuæe i što im na stotinu uzimate od novca i žita i vina i ulja. A oni odgovoriše: vratiæemo i neæemo iskati od njih; uèiniæemo kako veliš. Tada sazvah sveštenike, i zakleh ih da æe tako uèiniti. I istresoh njedra svoja i rekoh: ovako da istrese Bog svakoga iz kuæe njegove i iz truda njegova ko god ne ispuni ove rijeèi, i ovako da se istrese i bude prazan. I sav zbor reèe: amin. I hvališe Gospoda, i uèini narod po toj rijeèi.