Књига Немијина 5:1-13

У то време су неки људи и њихове жене покренули велике оптужбе против своје браће Јевреја. Неки су говорили: „Нас, наших синова и наших ћерки је много! Хајде да набавимо жита да једемо и преживимо.“ Неки су говорили: „Заложимо своје њиве, своје винограде и своје куће да набавимо жита за време глади.“ Неки су говорили: „Због царског данка смо позајмили новац за наше њиве и наше винограде. А наше је тело као тело наших сународника и наша деца као њихова деца. А ево, потчинили смо наше синове и наше ћерке као робље. Неке наше ћерке су одведене у оковима, а у нашим рукама више нема снаге, јер наше њиве и виногради наши припадају другима.“ Плануо сам од љутње када сам чуо њихове оптужбе и све те речи. Одлучио сам у срцу да укорим главаре и достојанственике. Рекао сам им: „Сваки од вас своме брату позајмљује зеленашки!“ Зато сам против њих сазвао велики збор. Обратио сам им се: „Откупили смо, колико смо могли, нашу браћу Јевреје који су морали да се продају народима. А ви продајете своју браћу! И то још их нама продајете!“ А они су само ћутали и ни речи нису нашли. Казао сам: „Није добро то што радите. Зар не би требало да живите у страху пред нашим Богом, да нас не буде срамота пред народима наших непријатеља? И ја и моја браћа и моје слуге смо им позајмљивали новац и жито. Али, молим вас, оставимо се овог зеленашења! Молим вас, још данас им вратите њихове њиве и њихове винограде, њихове маслињаке и њихове куће и отпишите камате на жито, младо вино и уље што сте им позајмили.“ Одговорили су: „Вратићемо то и нећемо им тражити ништа. Урадићемо како кажеш.“ А ја сам окупио свештенике и заветовао их да поступе по овом договору. Још сам отресао свој огртач уз речи: „Овако нека Бог сваког ко се не буде држао овог договора отресе од његове куће и његовог имања. Тако нека буде отресен и празан.“ Сав је збор рекао „амин“ и славили су Господа. А народ је поступио према договору.