Marko 6:30-52
Marko 6:30-52 Novi srpski prevod (NSPL)
A apostoli su se okupili oko Isusa i ispričali mu sve što su radili i poučavali. Onda im on reče: „Idite na neko pusto mesto i malo se odmorite.“ Bilo je, naime, mnogo ljudi koji su dolazili i odlazili, pa nisu imali kad da jedu. Onda su otplovili na neko pusto mesto da budu nasamo. Ipak, mnogi su ih videli kako odlaze i prepoznali ih, pa su ljudi iz svih gradova pešice žurili za njima i stigli tamo pre njih. Izašavši iz brodića, Isus ugleda mnogo naroda, i sažali se na njih, jer su bili kao stado bez pastira. Tada je počeo da ih uči mnogim stvarima. Kako je već bilo dosta kasno, učenici dođoše k Isusu i rekoše mu: „Već je dosta kasno, a mesto je pusto. Zato raspusti narod, neka odu do obližnjih imanja i sela da kupe sebi nešto za jelo.“ „Dajte im vi da jedu“ – reče im Isus. „Hoćeš li da kupimo hleba za dve stotine srebrnjaka i damo im da jedu?“ – upitaše ga. Isus im reče: „Koliko hlebova imate? Idite i pogledajte.“ Kada su saznali, rekli su: „Pet hlebova i dve ribe.“ Isus im je onda naredio da posade narod u grupe po zelenoj travi. Narod je posedao u grupama od stotinu i od pedeset ljudi. Isus je uzeo pet hlebova i dve ribe, pogledao prema nebu i izrekao blagoslov. Potom je razlomio hleb i davao učenicima da ih podele narodu. Tako je svima podelio i dve ribe. Svi su jeli i nasitili se. Učenici su, pak, pokupili dvanaest punih kotarica preostalih komada hleba i ribe. Bilo je pet hiljada muškaraca koji su jeli hlebove. Isus je odmah zatim poterao učenike da se ukrcaju u brodić i da pre njega otplove na drugu obalu, u Vitsaidu, dok on ne raspusti narod. Oprostivši se od naroda, otišao je u brda da se moli. Kad se spustilo veče, lađica je bila nasred jezera, dok je Isus bio sam na kopnu. Video je da se njegovi učenici muče veslajući, jer im je duvao protivan vetar. Negde između tri i šest sati ujutro, došao je k njima hodajući po jezeru. Hteo je da ih mimoiđe. Ugledavši ga kako hoda po jezeru, učenici su pomislili da je utvara, pa su počeli da viču. Svi su se prepali kada su ga ugledali. Isus im se odmah obratio i rekao im: „Budite hrabri! To sam ja, ne bojte se!“ Onda se popeo k njima u brodić, i vetar se umirio. Učenici su bili potpuno smeteni, jer nisu razumeli čudo sa hlebovima; srce im je još bilo tvrdo.
Marko 6:30-52 Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић (SNP_CNZ)
И скупише се апостоли око Исуса, те му јавише све што учинише и поучише. И рече им: „Хајдете ви сами у пуст крај, па се одморите мало. Јер долажаху и одлажаху многи, те нису имали времена ни да једу.” И одоше чамцем на пусто место насамо. И видеше их како одлазе и дознаше многи, па се стекоше онде пешице из свих градова и стигоше пре њих. И изашавши виде многи народ, те се сажали на њих, јер беху као овце без пастира, и поче их учити много. И пошто је време прилично поодмакло, приђоше му ученици његови и рекоше: „Место је пусто, а већ је касно. Отпусти их нека иду у околна села и засеоке и купе себи шта ће јести.” А он им одговори и рече: „Дајте им ви да једу.” Рекоше му: „Да одемо и да купимо хлеба за две стотине динара, па да им дамо да једу?” А он им рече: „Колико хлебова имате? Идите видите.” И дознавши рекоше: „Пет, и две рибе.” И нареди им да се сви посаде по групама на зеленој трави. И посадише се у групама по стотину и по педесет. И узевши оних пет хлебова и две рибе, погледа на небо, благослови и изломи хлебове, те их даваше ученицима да метну пред њих; и оне две рибе раздели свима. И једоше сви и наситише се. И подигоше пуних дванаест котарица комада хлеба и риба. А оних што једоше хлебове беше пет хиљада људи. И одмах натера своје ученике да уђу у чамац и да иду напред на другу страну према Витсаиди док он отпусти народ. И опростивши се од њих, оде на гору да се помоли. А кад наста вече, чамац беше насред мора, а он сам на копну. И видевши их како се муче веслајући јер им беше противан ветар, око четврте ноћне страже дође к њима идући по мору; и хтеде да их мимоиђе. А они, видевши га како иде по мору, помислише да је утвара, те повикаше, јер га сви видеше и уплашише се. Но он их одмах ослови и рече им: „Не бојте се, ја сам.” И уђе к њима у чамац, и преста ветар. И дивљаху се у себи веома, јер не разумеше чудо с хлебовима, него им срце беше окорело.
Marko 6:30-52 Библија: Савремени српски превод (SB-ERV)
Апостоли се окупише око Исуса и известише га о свему што су учинили и о чему су учили народ. »Идите на неко пусто место, сами, па се мало одморите«, рече им он, јер је толико људи долазило и одлазило да нису стизали ни да једу. Тако они сами кренуше чамцем на једно пусто место. Али, многи их видеше како одлазе и препознаше их, па из свих градова пожурише пешице и стигоше пре њих. Када је Исус изашао из чамца, угледа силан народ и сажали се на њих, јер су били као овце без пастира, па поче много чему да их учи. Већ је било прилично касно, па ученици приђоше Исусу и рекоше: »Ово је пусто место, а већ је и касно. Отпусти их. Нека иду у околне засеоке и села и купе себи нешто за јело.« А Исус им рече: »Ви им дајте да једу.« »Зар да идемо да купимо хлеба за двеста динара«, упиташе они, »па да им дамо да једу?« »Колико хлебова имате?« упита их он. »Идите и погледајте.« Када су сазнали, рекоше: »Пет, и две рибе.« Он им тада нареди да сви, у скупинама, поседају по зеленој трави. И они поседаше у скупинама од по стотину и од по педесет. Он узе оних пет хлебова и две рибе, диже поглед ка небу, благослови и изломи хлебове, па даде својим ученицима да ставе пред људе. Тако свима раздели и оне две рибе. И сви су јели и најели се. Преосталих комадића хлеба и рибе накупише дванаест пуних корпи. А јело је пет хиљада мушкараца. Исус одмах натера своје ученике да уђу у чамац и да пред њим крену на другу обалу, према Витсаиди, док он отпусти народ. А када их је отпустио, оде на гору да се помоли. Када је пало вече, чамац је био насред мора, а Исус сам на копну. Он виде како се муче веслајући, јер су имали противан ветар, па око три сата ноћу дође до њих ходајући по мору и хтеде да их заобиђе. Када су га они угледали како хода по мору, помислише да је утвара, па почеше да вичу. Јер, сви су га видели и препали се. Исус их одмах ослови и рече: »Само храбро! Ја сам! Не бојте се!« Онда уђе к њима у чамац и ветар утихну. А они се запањише, јер нису разумели оно са хлебовима, пошто им је срце било окорело.
Marko 6:30-52 Novi srpski prevod (NSPL)
A apostoli su se okupili oko Isusa i ispričali mu sve što su radili i poučavali. Onda im on reče: „Idite na neko pusto mesto i malo se odmorite.“ Bilo je, naime, mnogo ljudi koji su dolazili i odlazili, pa nisu imali kad da jedu. Onda su otplovili na neko pusto mesto da budu nasamo. Ipak, mnogi su ih videli kako odlaze i prepoznali ih, pa su ljudi iz svih gradova pešice žurili za njima i stigli tamo pre njih. Izašavši iz brodića, Isus ugleda mnogo naroda, i sažali se na njih, jer su bili kao stado bez pastira. Tada je počeo da ih uči mnogim stvarima. Kako je već bilo dosta kasno, učenici dođoše k Isusu i rekoše mu: „Već je dosta kasno, a mesto je pusto. Zato raspusti narod, neka odu do obližnjih imanja i sela da kupe sebi nešto za jelo.“ „Dajte im vi da jedu“ – reče im Isus. „Hoćeš li da kupimo hleba za dve stotine srebrnjaka i damo im da jedu?“ – upitaše ga. Isus im reče: „Koliko hlebova imate? Idite i pogledajte.“ Kada su saznali, rekli su: „Pet hlebova i dve ribe.“ Isus im je onda naredio da posade narod u grupe po zelenoj travi. Narod je posedao u grupama od stotinu i od pedeset ljudi. Isus je uzeo pet hlebova i dve ribe, pogledao prema nebu i izrekao blagoslov. Potom je razlomio hleb i davao učenicima da ih podele narodu. Tako je svima podelio i dve ribe. Svi su jeli i nasitili se. Učenici su, pak, pokupili dvanaest punih kotarica preostalih komada hleba i ribe. Bilo je pet hiljada muškaraca koji su jeli hlebove. Isus je odmah zatim poterao učenike da se ukrcaju u brodić i da pre njega otplove na drugu obalu, u Vitsaidu, dok on ne raspusti narod. Oprostivši se od naroda, otišao je u brda da se moli. Kad se spustilo veče, lađica je bila nasred jezera, dok je Isus bio sam na kopnu. Video je da se njegovi učenici muče veslajući, jer im je duvao protivan vetar. Negde između tri i šest sati ujutro, došao je k njima hodajući po jezeru. Hteo je da ih mimoiđe. Ugledavši ga kako hoda po jezeru, učenici su pomislili da je utvara, pa su počeli da viču. Svi su se prepali kada su ga ugledali. Isus im se odmah obratio i rekao im: „Budite hrabri! To sam ja, ne bojte se!“ Onda se popeo k njima u brodić, i vetar se umirio. Učenici su bili potpuno smeteni, jer nisu razumeli čudo sa hlebovima; srce im je još bilo tvrdo.
Marko 6:30-52 Нови српски превод (NSP)
А апостоли су се окупили око Исуса и испричали му све што су радили и поучавали. Онда им он рече: „Идите на неко пусто место и мало се одморите.“ Било је, наиме, много људи који су долазили и одлазили, па нису имали кад да једу. Онда су отпловили на неко пусто место да буду насамо. Ипак, многи су их видели како одлазе и препознали их, па су људи из свих градова пешице журили за њима и стигли тамо пре њих. Изашавши из бродића, Исус угледа много народа, и сажали се на њих, јер су били као стадо без пастира. Тада је почео да их учи многим стварима. Како је већ било доста касно, ученици дођоше к Исусу и рекоше му: „Већ је доста касно, а место је пусто. Зато распусти народ, нека оду до оближњих имања и села да купе себи нешто за јело.“ „Дајте им ви да једу“ – рече им Исус. „Хоћеш ли да купимо хлеба за две стотине сребрњака и дамо им да једу?“ – упиташе га. Исус им рече: „Колико хлебова имате? Идите и погледајте.“ Када су сазнали, рекли су: „Пет хлебова и две рибе.“ Исус им је онда наредио да посаде народ у групе по зеленој трави. Народ је поседао у групама од стотину и од педесет људи. Исус је узео пет хлебова и две рибе, погледао према небу и изрекао благослов. Потом је разломио хлеб и давао ученицима да их поделе народу. Тако је свима поделио и две рибе. Сви су јели и наситили се. Ученици су, пак, покупили дванаест пуних котарица преосталих комада хлеба и рибе. Било је пет хиљада мушкараца који су јели хлебове. Исус је одмах затим потерао ученике да се укрцају у бродић и да пре њега отплове на другу обалу, у Витсаиду, док он не распусти народ. Опростивши се од народа, отишао је у брда да се моли. Кад се спустило вече, лађица је била насред језера, док је Исус био сам на копну. Видео је да се његови ученици муче веслајући, јер им је дувао противан ветар. Негде између три и шест сати ујутро, дошао је к њима ходајући по језеру. Хтео је да их мимоиђе. Угледавши га како хода по језеру, ученици су помислили да је утвара, па су почели да вичу. Сви су се препали када су га угледали. Исус им се одмах обратио и рекао им: „Будите храбри! То сам ја, не бојте се!“ Онда се попео к њима у бродић, и ветар се умирио. Ученици су били потпуно сметени, јер нису разумели чудо са хлебовима; срце им је још било тврдо.
Marko 6:30-52 Sveta Biblija (SRP1865)
I skupiše se apostoli k Isusu, i javiše mu sve i što uèiniše i šta ljude nauèiše. I reèe im: doðite vi sami nasamo, i poèinite malo. Jer ih bijaše mnogo koji dolaze i odlaze, i ne imahu kad ni jesti. I otidoše na laði u pusto mjesto sami. I vidješe ih ljudi kad iðahu, i poznaše ih mnogi, i pješice iz sviju gradova stjecahu se onamo, i prestigoše ih, i skupiše se oko njega. I izišavši Isus vidje narod mnogi, i sažali mu se, jer bijahu kao ovce bez pastira; i poèe ih uèiti mnogo. I kad bi veæ pred noæ, pristupiše k njemu uèenici njegovi govoreæi: pusto je mjesto, a veæ je dockan; Otpusti ih neka idu u okolna sela i palanke da kupe sebi hljeba; jer nemaju šta jesti. A on odgovarajuæi reèe im: podajte im vi neka jedu. I rekoše mu: veæ ako da idemo da kupimo za dvjesta groša hljeba, i da im damo da jedu? A on im reèe: koliko hljebova imate? Idite vidite. I vidjevši rekoše: pet hljebova i dvije ribe. I zapovjedi im da ih posade sve na gomile po zelenoj travi. I posadiše se na gomile po sto i po pedeset. I uzevši onijeh pet hljebova i dvije ribe pogleda na nebo, i blagoslovi, pa prelomi hljebove, i dade uèenicima svojijem da metnu ispred njih; i one dvije ribe razdijeli svima. I jedoše svi, i nasitiše se. I nakupiše komada dvanaest kotarica punijeh i od riba. A bijaše onijeh što su jeli hljebove oko pet hiljada ljudi. I odmah natjera uèenike svoje da uðu u laðu i da idu naprijed na onu stranu u Vitsaidu dok on otpusti narod. I otpustivši ih otide na goru da se pomoli Bogu. I uveèe bijaše laða nasred mora, a on sam na zemlji. I vidje ih gdje se muèahu veslajuæi: jer im bijaše protivan vjetar. I oko èetvrte straže noæne doðe k njima iduæi po moru; i šæadijaše da ih mimoiðe. A oni vidjevši ga gdje ide po moru mišljahu da je utvara, i povikaše; Jer ga svi vidješe i poplašiše se. I odmah progovori s njima, i reèe im: ne bojte se, ja sam, ne plašite se. I uðe k njima u laðu, i utoli vjetar; i vrlo se uplašiše, i divljahu se. Jer ih ne nauèiše hljebovi; jer se bijaše srce njihovo okamenilo.
