Апостоли се окупише око Исуса и известише га о свему што су учинили и о чему су учили народ.
»Идите на неко пусто место, сами, па се мало одморите«, рече им он, јер је толико људи долазило и одлазило да нису стизали ни да једу.
Тако они сами кренуше чамцем на једно пусто место. Али, многи их видеше како одлазе и препознаше их, па из свих градова пожурише пешице и стигоше пре њих.
Када је Исус изашао из чамца, угледа силан народ и сажали се на њих, јер су били као овце без пастира, па поче много чему да их учи.
Већ је било прилично касно, па ученици приђоше Исусу и рекоше: »Ово је пусто место, а већ је и касно. Отпусти их. Нека иду у околне засеоке и села и купе себи нешто за јело.«
А Исус им рече: »Ви им дајте да једу.«
»Зар да идемо да купимо хлеба за двеста динара«, упиташе они, »па да им дамо да једу?«
»Колико хлебова имате?« упита их он. »Идите и погледајте.«
Када су сазнали, рекоше: »Пет, и две рибе.«
Он им тада нареди да сви, у скупинама, поседају по зеленој трави. И они поседаше у скупинама од по стотину и од по педесет.
Он узе оних пет хлебова и две рибе, диже поглед ка небу, благослови и изломи хлебове, па даде својим ученицима да ставе пред људе. Тако свима раздели и оне две рибе. И сви су јели и најели се. Преосталих комадића хлеба и рибе накупише дванаест пуних корпи. А јело је пет хиљада мушкараца.
Исус одмах натера своје ученике да уђу у чамац и да пред њим крену на другу обалу, према Витсаиди, док он отпусти народ. А када их је отпустио, оде на гору да се помоли.
Када је пало вече, чамац је био насред мора, а Исус сам на копну. Он виде како се муче веслајући, јер су имали противан ветар, па око три сата ноћу дође до њих ходајући по мору и хтеде да их заобиђе. Када су га они угледали како хода по мору, помислише да је утвара, па почеше да вичу. Јер, сви су га видели и препали се.
Исус их одмах ослови и рече: »Само храбро! Ја сам! Не бојте се!«
Онда уђе к њима у чамац и ветар утихну. А они се запањише, јер нису разумели оно са хлебовима, пошто им је срце било окорело.