И скупише се апостоли око Исуса, те му јавише све што учинише и поучише. И рече им: „Хајдете ви сами у пуст крај, па се одморите мало. Јер долажаху и одлажаху многи, те нису имали времена ни да једу.” И одоше чамцем на пусто место насамо. И видеше их како одлазе и дознаше многи, па се стекоше онде пешице из свих градова и стигоше пре њих.
И изашавши виде многи народ, те се сажали на њих, јер беху као овце без пастира, и поче их учити много. И пошто је време прилично поодмакло, приђоше му ученици његови и рекоше: „Место је пусто, а већ је касно. Отпусти их нека иду у околна села и засеоке и купе себи шта ће јести.” А он им одговори и рече: „Дајте им ви да једу.” Рекоше му: „Да одемо и да купимо хлеба за две стотине динара, па да им дамо да једу?” А он им рече: „Колико хлебова имате? Идите видите.” И дознавши рекоше: „Пет, и две рибе.” И нареди им да се сви посаде по групама на зеленој трави. И посадише се у групама по стотину и по педесет. И узевши оних пет хлебова и две рибе, погледа на небо, благослови и изломи хлебове, те их даваше ученицима да метну пред њих; и оне две рибе раздели свима. И једоше сви и наситише се. И подигоше пуних дванаест котарица комада хлеба и риба. А оних што једоше хлебове беше пет хиљада људи.
И одмах натера своје ученике да уђу у чамац и да иду напред на другу страну према Витсаиди док он отпусти народ. И опростивши се од њих, оде на гору да се помоли. А кад наста вече, чамац беше насред мора, а он сам на копну. И видевши их како се муче веслајући јер им беше противан ветар, око четврте ноћне страже дође к њима идући по мору; и хтеде да их мимоиђе. А они, видевши га како иде по мору, помислише да је утвара, те повикаше, јер га сви видеше и уплашише се. Но он их одмах ослови и рече им: „Не бојте се, ја сам.” И уђе к њима у чамац, и преста ветар. И дивљаху се у себи веома, јер не разумеше чудо с хлебовима, него им срце беше окорело.
Aplikacija Biblija
Aplikacija Biblija za decu
