Marko 11:12-24
Marko 11:12-24 Novi srpski prevod (NSPL)
Sledećeg dana, kada su odlazili iz Vitanije, Isus je ogladneo. Izdaleka je spazio jednu lisnatu smokvu, pa je došao do nje ne bi li pronašao neki plod na njoj. Ali kada je prišao, nije našao ništa osim lišća, jer još nije bilo vreme kada smokve rađaju. Isus reče smokvi: „Neka niko više ne jede od tvoga ploda za sva vremena!“ Njegovi učenici su to slušali. Došli su u Jerusalim. A Isus uđe u hram i poče da isteruje one koji su prodavali i kupovali u hramu. Isprevrtao je stolove menjačima novca i tezge prodavcima golubova. Nikome nije dopuštao da pronese nešto kroz hram. Učio ih je: „Nije li napisano: ’Moj Dom će se zvati „Dom za molitvu svim narodima“’? A vi ste od njega napravili razbojničku pećinu!“ Kad su vodeći sveštenici i znalci Svetog pisma čuli za to, gledali su kako da ubiju Isusa. Naime, bojali su ga se, jer je narod bio zadivljen njegovim učenjem. Uveče su Isus i njegovi učenici izašli iz grada. Kad su sledećeg jutra prolazili pored one smokve, opazili su da se ona iz korena sasušila. Petar se tada prisetio i rekao: „Vidi, učitelju, osušila se ona smokva koju si prokleo.“ Isus im odgovori: „Pouzdajte se u Boga! Zaista vam kažem, ko god kaže ovoj gori: ’Digni se i baci se u more!’ i ne posumnja u srcu, nego veruje da će se to što je rekao zaista dogoditi – tako će i biti. Zbog toga vam kažem: sve što u molitvi zatražite, verujte da ste primili, i dobićete.
Marko 11:12-24 Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић (SNP_CNZ)
А сутрадан, кад изађоше из Витаније, огладне. И видевши издалека смокву која је имала лишће, дође не би ли што нашао на њој. А кад дође до ње, не нађе ништа осим лишћа, јер не беше време смокава. Тада прозбори и рече јој: „Не јео нико више рода од тебе довека.” А његови ученици слушаху. И дођоше у Јерусалим. И ушавши у храм, поче изгонити оне који продаваху и куповаху у храму, те испремета столове мењача и столице продаваца голубова, и не дозвољаваше да ко пронесе какав суд кроз храм. И учаше и говораше им: „Није ли написано: ‘Дом мој зваће се дом молитве за све народе’, а ви сте од њега направили разбојничку пећину.” А првосвештеници и књижевници чуше и тражаху како да га погубе јер га се бојаху; сав народ се, наиме, одушевљавао његовом науком. А увече излажаше из града. А ујутру пролазећи видеше ону смокву како се осушила из корена. А Петар се сети и рече му: „Рави, види, осуши се смоква коју си проклео.” Исус одговори и рече им: „Имајте веру у Бога. Заиста, кажем вам: ко каже овој гори: ‘Дигни се и баци се у море!’, а не посумња у своме срцу, него верује да ће бити оно што говори, биће му. Зато вам кажем: све што молите и тражите, верујте да сте примили, и биће вам.
Marko 11:12-24 Библија: Савремени српски превод (SB-ERV)
Сутрадан, када су одлазили из Витаније, Исус огладне. У даљини угледа олисталу смокву, па се упути према њој да нађе неки плод. Али, када је дошао до ње, не нађе ништа осим лишћа, јер није било време смоквама. Тада рече смокви: »Не јео нико твоје плодове више никад!« А то су чули и његови ученици. Када су стигли у Јерусалим, Исус уђе у Храм и поче да истерује све који су тамо куповали и продавали и испреврта столове мењачима новца, а продавцима голубова клупе. И ником није допуштао да кроз Храм пронесе било какву посуду. Онда поче да их учи, говорећи им: »Зар није записано: ‚Мој дом ће се звати дом молитве за све народе‘? А ви сте од њега направили ‚јазбину разбојничку‘.« Чули су то и првосвештеници и учитељи закона, па почеше да траже начин да га убију, јер су га се бојали пошто се сав народ дивио његовом учењу. Када је пало вече, Исус и његови ученици изађоше из града. А ујутро, док су пролазили, видеше да се она смоква из корена осушила. Петар се сети, па рече Исусу: »Раби, погледај! Осушила се она смоква коју си проклео!« »Имајте вере у Бога«, рече им Исус. »Истину вам кажем: ко год рекне овој гори: ‚Иди и баци се у море!‘ – а не посумња у свом срцу, него верује да ће бити то што говори – биће му. Зато вам кажем: све за шта се молите и што замолите, верујте да сте већ добили, и биће вам.
Marko 11:12-24 Novi srpski prevod (NSPL)
Sledećeg dana, kada su odlazili iz Vitanije, Isus je ogladneo. Izdaleka je spazio jednu lisnatu smokvu, pa je došao do nje ne bi li pronašao neki plod na njoj. Ali kada je prišao, nije našao ništa osim lišća, jer još nije bilo vreme kada smokve rađaju. Isus reče smokvi: „Neka niko više ne jede od tvoga ploda za sva vremena!“ Njegovi učenici su to slušali. Došli su u Jerusalim. A Isus uđe u hram i poče da isteruje one koji su prodavali i kupovali u hramu. Isprevrtao je stolove menjačima novca i tezge prodavcima golubova. Nikome nije dopuštao da pronese nešto kroz hram. Učio ih je: „Nije li napisano: ’Moj Dom će se zvati „Dom za molitvu svim narodima“’? A vi ste od njega napravili razbojničku pećinu!“ Kad su vodeći sveštenici i znalci Svetog pisma čuli za to, gledali su kako da ubiju Isusa. Naime, bojali su ga se, jer je narod bio zadivljen njegovim učenjem. Uveče su Isus i njegovi učenici izašli iz grada. Kad su sledećeg jutra prolazili pored one smokve, opazili su da se ona iz korena sasušila. Petar se tada prisetio i rekao: „Vidi, učitelju, osušila se ona smokva koju si prokleo.“ Isus im odgovori: „Pouzdajte se u Boga! Zaista vam kažem, ko god kaže ovoj gori: ’Digni se i baci se u more!’ i ne posumnja u srcu, nego veruje da će se to što je rekao zaista dogoditi – tako će i biti. Zbog toga vam kažem: sve što u molitvi zatražite, verujte da ste primili, i dobićete.
Marko 11:12-24 Нови српски превод (NSP)
Следећег дана, када су одлазили из Витаније, Исус је огладнео. Издалека је спазио једну лиснату смокву, па је дошао до ње не би ли пронашао неки плод на њој. Али када је пришао, није нашао ништа осим лишћа, јер још није било време када смокве рађају. Исус рече смокви: „Нека нико више не једе од твога плода за сва времена!“ Његови ученици су то слушали. Дошли су у Јерусалим. А Исус уђе у храм и поче да истерује оне који су продавали и куповали у храму. Испревртао је столове мењачима новца и тезге продавцима голубова. Никоме није допуштао да пронесе нешто кроз храм. Учио их је: „Није ли написано: ’Мој Дом ће се звати „Дом за молитву свим народима“’? А ви сте од њега направили разбојничку пећину!“ Кад су водећи свештеници и зналци Светог писма чули за то, гледали су како да убију Исуса. Наиме, бојали су га се, јер је народ био задивљен његовим учењем. Увече су Исус и његови ученици изашли из града. Кад су следећег јутра пролазили поред оне смокве, опазили су да се она из корена сасушила. Петар се тада присетио и рекао: „Види, учитељу, осушила се она смоква коју си проклео.“ Исус им одговори: „Поуздајте се у Бога! Заиста вам кажем, ко год каже овој гори: ’Дигни се и баци се у море!’ и не посумња у срцу, него верује да ће се то што је рекао заиста догодити – тако ће и бити. Због тога вам кажем: све што у молитви затражите, верујте да сте примили, и добићете.
Marko 11:12-24 Sveta Biblija (SRP1865)
I sjutradan kad iziðoše iz Vitanije, ogladnje. I vidjevši izdaleka smokvu s lišæem doðe ne bi li što našao na njoj; i došavši k njoj ništa ne naðe osim lišæa; jer još ne bješe vrijeme smokvama. I odgovarajuæi Isus reèe joj: da otsad od tebe niko ne jede roda dovijeka. I slušahu uèenici njegovi. I doðoše opet u Jerusalim; i ušavši Isus u crkvu stade izgoniti one koji prodavahu i kupovahu po crkvi; i ispremeta trpeze onijeh što mijenjahu novce, i klupe onijeh što prodavahu golubove. I ne dadijaše da ko pronese suda kroz crkvu. I uèaše govoreæi im: nije li pisano: dom moj neka se zove dom molitve svima narodima? A vi naèiniste od njega hajduèku peæinu. I èuše književnici i glavari sveštenièki, i tražahu kako bi ga pogubili; jer ga se bojahu; jer se sav narod èuðaše nauci njegovoj. I kad bi uveèe iziðe napolje iz grada. I ujutru prolazeæi vidješe smokvu gdje se posušila iz korijena. I opomenuvši se Petar reèe mu: Ravi! gle, smokva što si je prokleo posušila se. I odgovarajuæi Isus reèe im: Imajte vjeru Božiju; jer vam zaista kažem: ako ko reèe gori ovoj: digni se i baci se u more, i ne posumnja u srcu svojemu, nego uzvjeruje da æe biti kao što govori: biæe mu što god reèe. Zato vam kažem: sve što ištete u svojoj molitvi vjerujte da æete primiti; i biæe vam.