Марко 11
11
Исус улази у Јерусалим
(Мт 21, 1-22; Лк 19, 28-46)
1И кад се приближише Јерусалиму, код Витфаге и Витаније према Маслинској гори, посла двојицу својих ученика 2и рече им: „Идите у село што је према вама и, чим уђете у њега, наћи ћете привезано магаре на које још нико од људи није сео. Одрешите га и доведите. 3И ако вам ко каже: ‘Шта то радите?’ Реците: ‘Господу је потребно, и одмах ће га послати овамо.’” 4И одоше и нађоше привезано магаре код врата, напољу на улици, и одвезаше га. 5А неки од оних што су онде стајали рекоше им: „Шта радите, што одвезујете магаре?” 6А они им рекоше као што Исус каза; и пустише их. 7Тада доведоше Исусу магаре, ставише своје хаљине на њега, те он седе на њега. 8И многи простреше своје хаљине по путу, а други зелено грање које насекоше у пољима. 9И који су ишли пред њим и за њим викаху: „Осана, благословен је који иде у име Господње; 10благословено царство оца нашега Давида, које долази! Осана на висинама.” 11И уђе у Јерусалим, у храм; и разгледавши све, пошто је већ било касно, изађе с Дванаесторицом у Витанију.
12А сутрадан, кад изађоше из Витаније, огладне. 13И видевши издалека смокву која је имала лишће, дође не би ли што нашао на њој. А кад дође до ње, не нађе ништа осим лишћа, јер не беше време смокава. 14Тада прозбори и рече јој: „Не јео нико више рода од тебе довека.” А његови ученици слушаху.
15И дођоше у Јерусалим. И ушавши у храм, поче изгонити оне који продаваху и куповаху у храму, те испремета столове мењача и столице продаваца голубова, 16и не дозвољаваше да ко пронесе какав суд кроз храм. 17И учаше и говораше им: „Није ли написано: ‘Дом мој зваће се дом молитве за све народе’, а ви сте од њега направили разбојничку пећину.” 18А првосвештеници и књижевници чуше и тражаху како да га погубе јер га се бојаху; сав народ се, наиме, одушевљавао његовом науком. 19А увече излажаше из града.
20А ујутру пролазећи видеше ону смокву како се осушила из корена. 21А Петар се сети и рече му: „Рави, види, осуши се смоква коју си проклео.” 22Исус одговори и рече им: „Имајте веру у Бога. 23Заиста, кажем вам: ко каже овој гори: ‘Дигни се и баци се у море!’, а не посумња у своме срцу, него верује да ће бити оно што говори, биће му. 24Зато вам кажем: све што молите и тражите, верујте да сте примили, и биће вам. 25И кад стојите молећи се, праштајте ако ишта имате против кога, да и Отац ваш који је на небесима опрости вама ваша сагрешења. 26Ако ви не опраштате, ни Отац ваш који је на небесима неће опростити сагрешења ваша.”
Исусова власт
(Мт 21, 23-27; Лк 20, 1-8)
27И дођоше опет у Јерусалим. И кад је ходао по храму, приђоше му првосвештеници и књижевници и старешине 28и рекоше му: „Каквом влашћу то чиниш? Или ко ти даде ту власт да то чиниш?” 29А Исус им рече: „Запитаћу вас једну реч и одговорите ми, па ћу вам казати каквом влашћу чиним ово. 30Беше ли Јованово крштење с неба или од људи? Одговорите ми.” 31А они размишљаху у себи: „Ако кажемо с неба, рећи ће: ‘Зашто му онда не поверовасте?’ 32Него да кажемо од људи?” Бојаху се народа, јер су сви сматрали да је Јован био стварно пророк. 33Одговорише Исусу и рекоше: „Не знамо.” А Исус им рече: „Ни ја вама нећу рећи каквом влашћу чиним ово.”
Trenutno izabrano:
Марко 11: SNP_CNZ
Istaknuto
Podijeli
Kopiraj
Želiš li da tvoje istaknuto bude sačuvano na svim tvojim uređajima? Kreiraj nalog ili se prijavi
Copyright © Biblijsko društvo Srbije
