Марко 11:12-24

Следећег дана, када су одлазили из Витаније, Исус је огладнео. Издалека је спазио једну лиснату смокву, па је дошао до ње не би ли пронашао неки плод на њој. Али када је пришао, није нашао ништа осим лишћа, јер још није било време када смокве рађају. Исус рече смокви: „Нека нико више не једе од твога плода за сва времена!“ Његови ученици су то слушали. Дошли су у Јерусалим. А Исус уђе у храм и поче да истерује оне који су продавали и куповали у храму. Испревртао је столове мењачима новца и тезге продавцима голубова. Никоме није допуштао да пронесе нешто кроз храм. Учио их је: „Није ли написано: ’Мој Дом ће се звати „Дом за молитву свим народима“’? А ви сте од њега направили разбојничку пећину!“ Кад су водећи свештеници и зналци Светог писма чули за то, гледали су како да убију Исуса. Наиме, бојали су га се, јер је народ био задивљен његовим учењем. Увече су Исус и његови ученици изашли из града. Кад су следећег јутра пролазили поред оне смокве, опазили су да се она из корена сасушила. Петар се тада присетио и рекао: „Види, учитељу, осушила се она смоква коју си проклео.“ Исус им одговори: „Поуздајте се у Бога! Заиста вам кажем, ко год каже овој гори: ’Дигни се и баци се у море!’ и не посумња у срцу, него верује да ће се то што је рекао заиста догодити – тако ће и бити. Због тога вам кажем: све што у молитви затражите, верујте да сте примили, и добићете.