Matej 26:1-75
Matej 26:1-75 Novi srpski prevod (NSPL)
Kad je Isus izrekao sve ovo, rekao je svojim učenicima: „Znate da je za dva dana Pasha, i tada će Sina Čovečijeg predati da ga razapnu.“ Tada se sabraše vodeći sveštenici i starešine naroda u dvoru Prvosveštenika po imenu Kajafa. Dogovorili su se da uhvate Isusa na prevaru i da ga ubiju. Ali govorili su: „Samo ne za vreme praznika, da se narod ne bi pobunio.“ A kada je Isus bio u Vitaniji, u kući Simona gubavca, prišla mu je neka žena s posudom od alabastra, punom skupocenog mirisnog ulja, i izlila je na njegovu glavu dok je on obedovao. Kada su to videli njegovi učenici, naljutiše se i rekoše: „Čemu ovo rasipanje? Ovo je moglo da se proda za veliki iznos i da se da siromasima.“ Ali Isus je razumeo, pa im je rekao: „Zašto joj stvarate neprijatnosti? Ona mi je učinila dobro delo. Jer siromahe ćete uvek imati sa sobom, a mene nećete imati uvek. Ona je izlila ovo mirisno ulje na moje telo radi mog pogreba. Zaista vam kažem, gde god se širom sveta bude propovedala ova Radosna vest, reći će se i ovo što je ona učinila, za sećanje na nju.“ Tada jedan od Dvanaestorice, po imenu Juda Iskariot, ode vodećim sveštenicima, i reče: „Koliko ćete mi platiti ako vam ga predam?“ Oni odrediše iznos od trideset srebrnjaka. Otada je on tražio priliku da ga izda. A na prvi dan praznika Beskvasnih hlebova pristupe učenici Isusu pitajući ga: „Gde želiš da ti pripremimo pashalnu večeru?“ On reče: „Idite u grad do toga i toga i recite mu: ’Učitelj pita: „Moje vreme se primaklo; kod tebe ću slaviti pashalnu večeru sa svojim učenicima.“’“ Učenici učine kako im je Isus naložio, te pripreme za Pashu. Uveče je Isus sa Dvanaestoricom bio za stolom. I dok su večerali, Isus reče: „Zaista vam kažem da će me izdati jedan od vas.“ Učenici su se veoma ožalostili, pa su počeli da pitaju jedan za drugim: „Da nisam ja, Gospode?“ A on im odgovori: „Izdaće me onaj koji je sa mnom umakao hleb u zdelu. Doduše, Sin Čovečiji odlazi u smrt kao što je u Svetom pismu napisano za njega, ali teško onom čoveku koji ga izdaje! Tom čoveku bi bilo bolje da se nije ni rodio.“ A Juda, izdajnik, upita: „Da nisam ja, učitelju?“ Isus mu odgovori: „Sâm si rekao.“ Dok su jeli, Isus uze hleb, izreče blagoslov, razlomi ga i dade učenicima i reče: „Uzmite i jedite, ovo je moje telo.“ Zatim je uzeo čašu, zahvalio Bogu, pružio im je i rekao: „Pijte iz nje svi. Ovo je krv moja, krv Novog saveza, koja se proliva za mnoge radi oproštenja greha. A ja vam kažem: neću više piti vina od roda loze, do onoga dana kada ću piti sa vama novo vino u Carstvu moga Oca.“ Zatim su otpevali hvalospeve i zaputili se ka Maslinskoj gori. Tada im Isus reče: „Svi ćete se vi okrenuti od mene još ove noći, jer je napisano: ’Udariću pastira, i ovce će se razbežati od stada.’ Ali kada vaskrsnem, otići ću pre vas u Galileju.“ Petar mu reče: „Ako se i svi okrenu od tebe, ja te nikada neću napustiti.“ A Isus mu reče: „Zaista ti kažem da ćeš me se tri puta odreći ove noći pre no što se petao oglasi.“ Petar mu reče: „Ako treba i da umrem sa tobom, neću te se odreći!“ Tako su rekli i svi učenici. Tada Isus ode sa njima na mesto koje se zove Getsimanija i reče učenicima: „Sedite ovde dok ja odem onamo da se pomolim.“ Poveo je sa sobom Petra i dvojicu Zavedejevih sinova. Uto ga obuze žalost i teskoba. Tada im reče: „Duša mi je nasmrt tužna. Ostanite ovde i bdite sa mnom.“ Onda ode malo dalje i pade ničice moleći se: „Oče moj, ako je moguće, neka me mimoiđe ova čaša. Ali neka ne bude kako ja hoću, nego kako ti hoćeš.“ Kada se vratio k učenicima, našao ih je kako spavaju. Zato je rekao Petru: „Zar ni jedan sat niste mogli probdeti sa mnom? Bdite i molite se da ne padnete u iskušenje; duh je, naime, voljan, ali je telo slabo.“ Isus po drugi put ode da se moli i reče: „Oče moj, ako nije moguće da me mimoiđe ova čaša, da je ne ispijem, onda neka bude tvoja volja.“ Kad se vratio, ponovo ih je zatekao kako spavaju, jer su im se oči sklapale. Onda ih je ostavio, pa je po treći put otišao da se pomoli, izgovarajući iste reči. Tada se vratio k učenicima i rekao: „Stalno spavate i počivate. Došao je čas! Evo, Sin Čovečiji će biti predat u ruke grešnicima. Ustanite! Hajdemo! Evo, približio se moj izdajnik.“ Dok je Isus još govorio, došao je Juda, jedan od Dvanaestorice, i sa njim velika rulja sa mačevima i toljagama. Njih su poslali vodeći sveštenici i narodne starešine. Isusov izdajnik im je dao znak: „Koga poljubim, taj je. Uhvatite ga!“ On odmah priđe Isusu i reče: „Zdravo, učitelju!“ I poljubi ga. A Isus mu reče: „Prijatelju, uradi ono zbog čega si došao.“ Tada oni ljudi pristupe i uhvate Isusa. Uto, jedan od onih koji su bili sa Isusom, trže svoj mač i udari Prvosveštenikovog slugu, te mu odseče uho. Isus mu tada reče: „Vrati svoj mač u korice, jer svi koji se late mača – od mača će i poginuti. Ili, zar ne misliš da mogu da zamolim svoga Oca, i on će mi odmah poslati više od dvanaest legija anđela? Jer, kako bi se inače ispunilo Pismo koje kaže da tako mora da bude?“ U taj čas Isus reče mnoštvu: „Zar sam ja odmetnik, pa ste sa mačevima i toljagama izašli da me uhvatite? Svaki dan sam sedeo u hramu i poučavao, i niste me uhvatili. Sve se to dogodilo da se ispune Proroci.“ Tada su ga svi učenici ostavili i pobegli. Kad su oni ljudi uhvatili Isusa, odveli su ga pred Prvosveštenika Kajafu. Tamo su već bili okupljeni znalci Svetoga pisma i starešine. Petar ga je pratio izdaleka do Prvosveštenikovog dvora. Zatim je ušao unutra i seo sa stražarima da vidi kako će se to završiti. A vodeći sveštenici i celo Veliko veće tražili su kakvo lažno svedočanstvo protiv Isusa, da bi mogli da ga pogube. I nisu mogli da nađu, iako su pristupili mnogi lažni svedoci. Najzad pristupiše dvojica i rekoše: „Ovaj je rekao: ’Ja mogu da srušim hram Božiji i da ga za tri dana ponovo sagradim.’“ Tada usta Prvosveštenik i reče: „Zar ništa ne odgovaraš na to što ovi svedoče protiv tebe?“ Isus je ćutao. Tada mu Prvosveštenik reče: „Živim te Bogom zaklinjem: reci nam jesi li ti Hristos, Sin Božiji?“ Isus mu odgovori: „Sâm si to rekao. Šta više, kažem vam da ćete od sada videti Sina Čovečijeg kako sedi s desne strane Svesilnoga i dolazi na oblacima nebeskim.“ Tada Prvosveštenik razdera svoju odeću i reče: „Vređao je Boga! Zar su nam potrebni drugi svedoci? Evo, sad ste čuli bogohuljenje! Kako vam se to čini?“ Oni odgovoriše: „Zaslužio je smrt!“ Tada su mu pljuvali u lice i udarali ga pesnicama, a drugi su ga šamarali, govoreći: „Proreci, Hriste, ko te je udario?“ A Petar je sedeo napolju, u dvorištu. Neka sluškinja mu pristupi i reče mu: „I ti si bio sa Isusom Galilejcem!“ A on poreče pred svima, govoreći: „Ne znam o čemu govoriš!“ Kad je izašao u predvorje, videla ga je druga sluškinja, te je rekla onima koji su bili tamo: „I ovaj je bio sa Isusom Nazarećaninom!“ Petar ponovo poreče zaklinjući se: „Ne poznajem tog čoveka!“ Malo kasnije, priđu mu neki koji su tu stajali, pa mu i oni rekoše: „Zaista, i ti si jedan od njih! Čak te i tvoj naglasak odaje!“ Tada Petar stade da se proklinje i kune: „Ne poznajem tog čoveka!“ U isti čas se oglasi petao. Onda se Petar setio reči koje je Isus izrekao: „Pre nego što se petao oglasi, tri puta ćeš me se odreći.“ Izašao je i gorko zaplakao.
Matej 26:1-75 Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић (SNP_CNZ)
А кад Исус сврши све ове говоре, рече својим ученицима: „Знате да је за два дана Пасха и Сина човечјег ће предати да га распну.” Тада се скупише првосвештеници и народне старешине у двор првосвештеника који се звао Кајафа, па се договорише да Исуса на превару ухвате и убију. Али говораху: „Не о празнику, да се народ не побуни.” А кад је Исус био у Витанији у кући Симона губавог, приђе му жена са судом од алавастера, пуним скупоценог мира, и изли га на главу његову док је био за трпезом. Кад то видеше ученици, негодоваху говорећи: „Чему ова штета? Ово се могло скупо продати и дати сиромасима.” Али Исус разуме и рече им: „Што стварате непријатности жени? Добро дело ми учини, јер сиромахе свагда имате са собом, а мене немате свагда. Кад она, наиме, изли ово миро на моје тело, за моју сахрану то учини. Заиста вам кажем: где год се успроповеда ово јеванђеље по целом свету, казаће се и то шта она учини, за сећање на њу.” Тада један од Дванаесторице, који се зове Јуда Искариотски, оде првосвештеницима и рече: „Шта ћете ми дати, па ћу да вам га издам?” А они му одредише тридесет сребрника. И од тада је тражио згодну прилику да га изда. А првога дана бесквасних хлебова приступише ученици Исусу говорећи: „Где хоћеш да ти спремимо да једеш пасху?” Он рече: „Идите у град до тога и тога и реците му: ‘Учитељ каже: Моје време је близу; код тебе ћу празновати Пасху са својим ученицима.’” И учинише ученици како им Исус нареди, те спремише пасху. А кад наста вече, лежаше за трпезом с Дванаесторицом. И док су јели, рече: „Заиста вам кажем да ће ме један од вас издати.” И веома ожалошћени почеше говорити један за другим: „Да нисам ја, Господе?” А он одговори и рече: „Који умочи са мном руку у зделу, тај ће ме издати.” Син човечји додуше иде, као што је написано за њега, али тешко ономе човеку који посредује у издајству Сина човечјег; боље би му било да се није родио онај човек. А Јуда, који га издаде, одговори и рече: „Да нисам ја, рави?” Рече му: „Ти каза.” А кад су јели, узе Исус хлеб, благослови, изломи и даде ученицима и рече: „Узмите, једите; ово је тело моје.” Тада узе чашу и захвали, даде им и рече: „Пијте из ње сви, јер ово је моја крв савеза, која се пролива за многе ради опроштаја грехова. Али вам кажем, одсад нећу пити од овога рода чокотова до онога дана кад ћу га с вама пити новог у царству Оца мога.” И пошто су отпојали хвалу, изађоше на Маслинску гору. Тада им рече Исус: „Сви ћете се ви саблазнити о мене ове ноћи, јер је написано: ‘Ударићу пастира, па ће се разбећи овде од стада.’ А после свога васкрсења отићи ћу пред вама у Галилеји.” Тада Петар одговори и рече му: „Ако се сви саблазне о тебе, ја се никада нећу саблазнити.” Рече му Исус: „Заиста ти кажем да ћеш ме се три пута одрећи ове ноћи пре него што запева петао.” Рече му Петар: „И ако треба да умрем с тобом, нећу се тебе одрећи.” Тако рекоше и сви ученици. Тада дође Исус с њима на место које се зове Гетсиманија и рече ученицима: „Седите ту док ја одем онамо и помолим се.” И поведе Петра и двојицу Зеведејевих синова, те поче тужити и плашити се. Тада им рече: „Претужна је моја душа до смрти. Останите овде и бдите са мном.” И отиде мало даље и паде на своје лице молећи се и говорећи: „Оче мој, ако је могуће, нека ме мимоиђе ова чаша; али не како ја хоћу, него како ти.” И дође ученицима и нађе их где спавају, па рече Петру: „Зар не могосте ниједан час пробдети са мном? Бдите и молите се да не дођете у искушење; дух је срчан, али је тело слабо.” Опет, по други пут оде и помоли се говорећи: „Оче мој, ако не може да ме мимоиђе ова чаша, да је не пијем, нека буде твоја воља.” И дошавши опет их нађе где спавају, јер им очи беху отежале. И остави их опет. Отишавши помоли се по трећи пут и изговори поново исте речи. Тада дође ученицима и рече: „Спавате само и почивате. Ево, приближио се час и Сина човечјег предају у руке грешника. Устаните, хајдемо. Ево, приближио се мој издајник.” И док је он још говорио, гле, Јуда, један од Дванаесторице, дође и с њим многи људи с мачевима и батинама, послани од првосвештеника и народних старешина, а издајник његов даде им знак говорећи: „Кога пољубим, тај је; држите га.” И одмах пришавши Исусу рече: „Здраво, рави”, и пољуби га. А Исус му рече: „Пријатељу, зашто си дошао?” Тада приступише, ставише руке на Исуса и ухватише га. И, гле, један из Исусовог друштва пружи руку, исука свој мач и удари првосвештениковог слугу, те му одсече ухо. Тада му рече Исус: „Врати свој мач на његово место; јер сви који се маше за мач, од мача ће погинути. Или мислиш да не могу да замолим свога Оца, па ће ми одмах послати више од дванаест легија анђела? Како би се онда испунила писма да тако треба да буде?” Онога часа рече Исус светини: „Изађосте као на разбојника с мачевима и батинама да ме ухватите. Свакодневно сам седео у храму и учио, и нисте ме ухватили. Али све се ово догодило да се испуне пророчка писма.” Тада га сви ученици оставише и побегоше. А они што ухватише Исуса, одведоше га првосвештенику Кајафи, где се окупише књижевници и старешине. А Петар иђаше за њим издалека све до првосвештениковог двора и, ушавши унутра, сеђаше са слугама да види крај. А првосвештеници и сав Синедрион тражаху лажно сведочанство против Исуса да га погубе; и не нађоше, иако многи лажни сведоци дођоше. Најзад приступише двојица и рекоше: Овај рече: „Могу да разрушим храм Божји и да га за три дана саградим.” Тада уста првосвештеник и рече му: „Ништа не одговараш што ови сведоче против тебе?” А Исус је ћутао. И првосвештеник му рече: „Заклињем те Богом живим да нам кажеш јеси ли ти Христос, Син Божји?” Рече му Исус: „Ти каза. Али вам кажем, одсад ћете видети Сина човечјег где седи с десне стране силе и долази на небеским облацима.” Тада првосвештеник раздра своје хаљине говорећи: „Похулио је на Бога! Шта нам још требају сведоци? Ето, сад чусте хулу! Шта мислите?” А они одговорише и рекоше: „Заслужио је смрт.” Тада му пљунуше у лице и ударише га по глави, а други по образу говорећи: „Прореци нам, Христе, ко те удари?” А Петар је седео напољу у дворишту; и приђе му једна слушкиња говорећи: „И ти си био са Исусом Галилејцем.” Али он одрече пред свима говорећи: „Не знам шта говориш.” А кад изађе у предворје, виде га друга и рече онима што беху онде: „Овај беше са Исусом Назарећанином.” И опет одриче уз заклетву: „Не знам тога човека.” Мало после приђоше они што су стајали и рекоше Петру: „Заиста си и ти од њих, јер те и говор твој одаје.” Тада се поче преклињати и клети: „Не знам тога човека.” И одмах запева петао. И сети се Петар Исусове речи што је рекао: „Пре него што петао запева, три пута ћеш ме се одрећи.” И изашавши напоље заплака горко.
Matej 26:1-75 Библија: Савремени српски превод (SB-ERV)
Када је Исус све ово изговорио, рече својим ученицима: »Ви знате да је за два дана Пасха, и Сина човечијега ће предати да буде распет.« Тада се првосвештеници и старешине народа окупише у двору првосвештеника који се звао Кајафа и договорише се да Исуса на превару ухвате и убију. »Али не за време празника«, рекоше, »да се народ не побуни.« А Исус је био у Витанији, у кући Симона Губавца. Док је лежао за трпезом, приђе му једна жена са посудом од алабастера пуном скупоцене мирисне помасти и изли је на његову главу. Када су то ученици видели, почеше да негодују. »Чему то расипништво?« рекоше. »То је могло скупо да се прода и да се раздели сиромасима.« А Исус је знао о чему говоре, па их упита: »Зашто гњавите ову жену? Учинила ми је добро дело. Јер, сиромахе ћете увек имати са собом, али мене нећете увек имати. Када је излила ову мирисну помаст на моје тело, учинила је то за моју сахрану. Истину вам кажем: где год се, у целом свету, буде проповедало ово еванђеље, говориће се и о овоме што је она учинила, у спомен на њу.« Тада један од Дванаесторице – онај који се звао Јуда Искариотски – оде првосвештеницима и упита их: »Колико сте вољни да ми дате ако вам га издам?« Они му понудише тридесет сребрњака и он отада поче да тражи повољну прилику да им га изда. Првога дана Празника бесквасног хлеба ученици приђоше Исусу и упиташе га: »Где хоћеш да ти спремимо да једеш пасхалну вечеру?« »Идите у град к томе и томе«, рече им он, »и реците му: ‚Учитељ каже: »Мој час је близу. Код тебе ћу славити Пасху са својим ученицима.«‘« И ученици учинише како им је Исус наредио и спремише пасхалну вечеру. Када је пало вече, Исус са Дванаесторицом леже за трпезу. »Истину вам кажем«, рече он док су јели, »један од вас ће ме издати.« Они се веома ражалостише, па га један за другим упиташе: »Да нећу ја, Господе?« »Онај који је са мном умочио руку у зделу«, одговори Исус, »тај ће ме издати. Син човечији ће отићи као што је за њега написано, али тешко оном човеку који изда Сина човечијега: боље би му било да се није ни родио.« А његов издајник Јуда упита: »Да нисам ја, Раби?« Исус му одговори: »Тако је као што кажеш.« Док су јели, Исус узе хлеб, благослови га и изломи, па даде ученицима, говорећи: »Узмите и једите – ово је моје тело.« Онда узе чашу, захвали Богу и даде им је, говорећи: »Пијте из ње сви, јер ово је моја крв, крв савеза, која се пролива за многе, за опроштење греха. Кажем вам: више нећу пити од овог лозиног рода до онога дана када ћу га, новог, с вама пити у Царству мога Оца.« Затим отпеваше хвалоспев, па одоше на Маслинску гору. Тада им Исус рече: »Сви ћете се ноћас о мене саблазнити. Јер, записано је: ‚Ударићу пастира, и овце из стада ће се раштркати.‘ Али, после свог васкрсења, отићи ћу пред вама у Галилеју.« А Петар му рече: »Ако се сви и саблазне о тебе, ја се никад нећу саблазнити!« »Истину ти кажем«, рече му Исус, »још ноћас, пре него што се петао огласи, ти ћеш ме се три пута одрећи.« Петар му рече: »Ако треба и да умрем с тобом, нећу те се одрећи.« А тако рекоше сви ученици. Тада Исус оде са својим ученицима на место које се зове Гетсиманија, па им рече: »Седите овде док ја одем онамо и помолим се.« Онда са собом поведе Петра и оба Зеведејева сина. Обузеше га жалост и тескоба, па им рече: »Душа ми је насмрт жалосна. Останите овде и бдите са мном.« Потом оде мало даље, паде ничице, па поче да се моли говорећи: »Оче мој, ако је могуће, нека ме мимоиђе ова чаша. Али, нека не буде моја воља, него твоја.« Тада се врати ученицима и нађе их како спавају. »Тако, дакле«, рече Петру, »ни један сат нисте били у стању да пробдите са мном. Бдите и молите се, да не паднете у искушење. Дух је, додуше, вољан, али је тело слабо.« Онда други пут оде и помоли се говорећи: »Оче мој, ако није могуће да ме мимоиђе ова чаша, да је не испијем, нека буде твоја воља.« Затим се врати и опет их нађе како спавају – очи су им се склапале. Он опет оде од њих и удаљи се, па се трећи пут помоли, изговоривши исте речи. Онда оде к ученицима и упита их: »Зар још спавате и одмарате се? Ево, примакао се час када ће Син човечији бити предат у руке грешникâ. Устајте! Хајдемо! Ево мој издајник долази.« И док је он још говорио, стиже Јуда, један од Дванаесторице, и с њим, с мачевима и тољагама, силна светина коју су послали првосвештеници и старешине народа. А његов издајник је с њима договорио знак. »Кога пољубим – тај је«, рекао је. »Њега ухватите.« И одмах приђе Исусу и рече: »Здраво, Раби«, и пољуби га. »Пријатељу«, рече му Исус, »зашто си дошао?« Тада људи приђоше, пограбише Исуса и ухватише га. А један од оних који су били са Исусом посегну за својим мачем и исука га, па удари првосвештениковог слугу и одсече му ухо. Тада му Исус рече: »Врати свој мач на његово место, јер сви који се мача маше, од мача ће и погинути. Зар мислиш да не бих могао да замолим Оца да ми сада пошаље више од дванаест легија анђела? Али, како би се онда испунила Писма која кажу да мора да буде овако?« Онда рече светини: »Изашли сте као неког разбојника да ме ухватите, с мачевима и тољагама. Сваког дана сам седео у Храму и учио народ, и нисте ме ухватили. Али, све се ово догодило да се испуни оно што су написали пророци.« Тада га сви ученици оставише и побегоше. Они који су ухватили Исуса, одведоше га првосвештенику Кајафи, код кога су се окупили учитељи закона и старешине. А Петар је на одстојању ишао за Исусом све до првосвештениковог дворишта, па уђе унутра и седе са слугама да види шта ће се догодити. Првосвештеници и цео Синедрион почеше да траже неки лажан доказ против Исуса, да би могли да га погубе, али га не нађоше, иако је дошло много лажних сведока. На крају дођоше двојица и рекоше: »Овај је рекао: ‚Могу да порушим Божији Храм и да га поново саградим за три дана.‘« Онда устаде првосвештеник и упита Исуса: »Зар нећеш ништа да одговориш? Шта то ови сведоче против тебе?« Али Исус је ћутао. Првосвештеник му рече: »Заклињем те Богом живим, реци нам да ли си ти Христос, Син Божији?« »Тако је како кажеш«, рече Исус. »И кажем свима вама: од сада ћете видети Сина човечијега како седи Силноме здесна и долази на небеским облацима.« Тада првосвештеник раздера своју одећу и рече: »Похулио је! Шта нам још требају сведоци! Ето, сад сте чули хулу! Шта мислите?« А они одговорише: »Заслужио је смрт!« Онда су га пљували у лице и ударали песницама, а други су га шамарали, говорећи: »Пророкуј нам, Христе! Ко те ударио?« А Петар је седео напољу, у дворишту. Приђе му једна слушкиња и рече: »И ти си био са Исусом Галилејцем!« Али он то пред свима порече рекавши: »Не знам о чему говориш.« Када је изашао у предње двориште, угледа га једна друга, па рече онима који су тамо стајали: »Овај је био са Исусом Назарећанином!« Петар то опет порече, заклевши се: »Не познајем тог човека.« Мало касније, они који су тамо стајали приђоше Петру и рекоше: »Ти си заиста један од њих! Одаје те говор!« А он поче на себе да призива проклетства и да се заклиње: »Не познајем тог човека!« Истог часа огласи се петао и Петар се сети речи које је Исус изрекао: »Пре него што се петао огласи, ти ћеш ме се три пута одрећи«, па изађе напоље и горко заплака.
Matej 26:1-75 Нови српски превод (NSP)
Кад је Исус изрекао све ово, рекао је својим ученицима: „Знате да је за два дана Пасха, и тада ће Сина Човечијег предати да га разапну.“ Тада се сабраше водећи свештеници и старешине народа у двору Првосвештеника по имену Кајафа. Договорили су се да ухвате Исуса на превару и да га убију. Али говорили су: „Само не за време празника, да се народ не би побунио.“ А када је Исус био у Витанији, у кући Симона губавца, пришла му је нека жена с посудом од алабастра, пуном скупоценог мирисног уља, и излила је на његову главу док је он обедовао. Када су то видели његови ученици, наљутише се и рекоше: „Чему ово расипање? Ово је могло да се прода за велики износ и да се да сиромасима.“ Али Исус је разумео, па им је рекао: „Зашто јој стварате непријатности? Она ми је учинила добро дело. Јер сиромахе ћете увек имати са собом, а мене нећете имати увек. Она је излила ово мирисно уље на моје тело ради мог погреба. Заиста вам кажем, где год се широм света буде проповедала ова Радосна вест, рећи ће се и ово што је она учинила, за сећање на њу.“ Тада један од Дванаесторице, по имену Јуда Искариот, оде водећим свештеницима, и рече: „Колико ћете ми платити ако вам га предам?“ Они одредише износ од тридесет сребрњака. Отада је он тражио прилику да га изда. А на први дан празника Бесквасних хлебова приступе ученици Исусу питајући га: „Где желиш да ти припремимо пасхалну вечеру?“ Он рече: „Идите у град до тога и тога и реците му: ’Учитељ пита: „Моје време се примакло; код тебе ћу славити пасхалну вечеру са својим ученицима.“’“ Ученици учине како им је Исус наложио, те припреме за Пасху. Увече је Исус са Дванаесторицом био за столом. И док су вечерали, Исус рече: „Заиста вам кажем да ће ме издати један од вас.“ Ученици су се веома ожалостили, па су почели да питају један за другим: „Да нисам ја, Господе?“ А он им одговори: „Издаће ме онај који је са мном умакао хлеб у зделу. Додуше, Син Човечији одлази у смрт као што је у Светом писму написано за њега, али тешко оном човеку који га издаје! Том човеку би било боље да се није ни родио.“ А Јуда, издајник, упита: „Да нисам ја, учитељу?“ Исус му одговори: „Са̂м си рекао.“ Док су јели, Исус узе хлеб, изрече благослов, разломи га и даде ученицима и рече: „Узмите и једите, ово је моје тело.“ Затим је узео чашу, захвалио Богу, пружио им је и рекао: „Пијте из ње сви. Ово је крв моја, крв Новог савеза, која се пролива за многе ради опроштења греха. А ја вам кажем: нећу више пити вина од рода лозе, до онога дана када ћу пити са вама ново вино у Царству мога Оца.“ Затим су отпевали хвалоспеве и запутили се ка Маслинској гори. Тада им Исус рече: „Сви ћете се ви окренути од мене још ове ноћи, јер је написано: ’Ударићу пастира, и овце ће се разбежати од стада.’ Али када васкрснем, отићи ћу пре вас у Галилеју.“ Петар му рече: „Ако се и сви окрену од тебе, ја те никада нећу напустити.“ А Исус му рече: „Заиста ти кажем да ћеш ме се три пута одрећи ове ноћи пре но што се петао огласи.“ Петар му рече: „Ако треба и да умрем са тобом, нећу те се одрећи!“ Тако су рекли и сви ученици. Тада Исус оде са њима на место које се зове Гетсиманија и рече ученицима: „Седите овде док ја одем онамо да се помолим.“ Повео је са собом Петра и двојицу Заведејевих синова. Уто га обузе жалост и тескоба. Тада им рече: „Душа ми је насмрт тужна. Останите овде и бдите са мном.“ Онда оде мало даље и паде ничице молећи се: „Оче мој, ако је могуће, нека ме мимоиђе ова чаша. Али нека не буде како ја хоћу, него како ти хоћеш.“ Када се вратио к ученицима, нашао их је како спавају. Зато је рекао Петру: „Зар ни један сат нисте могли пробдети са мном? Бдите и молите се да не паднете у искушење; дух је, наиме, вољан, али је тело слабо.“ Исус по други пут оде да се моли и рече: „Оче мој, ако није могуће да ме мимоиђе ова чаша, да је не испијем, онда нека буде твоја воља.“ Кад се вратио, поново их је затекао како спавају, јер су им се очи склапале. Онда их је оставио, па је по трећи пут отишао да се помоли, изговарајући исте речи. Тада се вратио к ученицима и рекао: „Стално спавате и почивате. Дошао је час! Ево, Син Човечији ће бити предат у руке грешницима. Устаните! Хајдемо! Ево, приближио се мој издајник.“ Док је Исус још говорио, дошао је Јуда, један од Дванаесторице, и са њим велика руља са мачевима и тољагама. Њих су послали водећи свештеници и народне старешине. Исусов издајник им је дао знак: „Кога пољубим, тај је. Ухватите га!“ Он одмах приђе Исусу и рече: „Здраво, учитељу!“ И пољуби га. А Исус му рече: „Пријатељу, уради оно због чега си дошао.“ Тада они људи приступе и ухвате Исуса. Уто, један од оних који су били са Исусом, трже свој мач и удари Првосвештениковог слугу, те му одсече ухо. Исус му тада рече: „Врати свој мач у корице, јер сви који се лате мача – од мача ће и погинути. Или, зар не мислиш да могу да замолим свога Оца, и он ће ми одмах послати више од дванаест легија анђела? Јер, како би се иначе испунило Писмо које каже да тако мора да буде?“ У тај час Исус рече мноштву: „Зар сам ја одметник, па сте са мачевима и тољагама изашли да ме ухватите? Сваки дан сам седео у храму и поучавао, и нисте ме ухватили. Све се то догодило да се испуне Пророци.“ Тада су га сви ученици оставили и побегли. Кад су они људи ухватили Исуса, одвели су га пред Првосвештеника Кајафу. Тамо су већ били окупљени зналци Светога писма и старешине. Петар га је пратио издалека до Првосвештениковог двора. Затим је ушао унутра и сео са стражарима да види како ће се то завршити. А водећи свештеници и цело Велико веће тражили су какво лажно сведочанство против Исуса, да би могли да га погубе. И нису могли да нађу, иако су приступили многи лажни сведоци. Најзад приступише двојица и рекоше: „Овај је рекао: ’Ја могу да срушим храм Божији и да га за три дана поново саградим.’“ Тада уста Првосвештеник и рече: „Зар ништа не одговараш на то што ови сведоче против тебе?“ Исус је ћутао. Тада му Првосвештеник рече: „Живим те Богом заклињем: реци нам јеси ли ти Христос, Син Божији?“ Исус му одговори: „Са̂м си то рекао. Шта више, кажем вам да ћете од сада видети Сина Човечијег како седи с десне стране Свесилнога и долази на облацима небеским.“ Тада Првосвештеник раздера своју одећу и рече: „Вређао је Бога! Зар су нам потребни други сведоци? Ево, сад сте чули богохуљење! Како вам се то чини?“ Они одговорише: „Заслужио је смрт!“ Тада су му пљували у лице и ударали га песницама, а други су га шамарали, говорећи: „Прореци, Христе, ко те је ударио?“ А Петар је седео напољу, у дворишту. Нека слушкиња му приступи и рече му: „И ти си био са Исусом Галилејцем!“ А он порече пред свима, говорећи: „Не знам о чему говориш!“ Кад је изашао у предворје, видела га је друга слушкиња, те је рекла онима који су били тамо: „И овај је био са Исусом Назарећанином!“ Петар поново порече заклињући се: „Не познајем тог човека!“ Мало касније, приђу му неки који су ту стајали, па му и они рекоше: „Заиста, и ти си један од њих! Чак те и твој нагласак одаје!“ Тада Петар стаде да се проклиње и куне: „Не познајем тог човека!“ У исти час се огласи петао. Онда се Петар сетио речи које је Исус изрекао: „Пре него што се петао огласи, три пута ћеш ме се одрећи.“ Изашао је и горко заплакао.
Matej 26:1-75 Sveta Biblija (SRP1865)
I kad svrši Isus rijeèi ove, reèe uèenicima svojima: Znate da æe do dva dana biti pasha, i sina èovjeèijega predaæe da se razapne. Tada skupiše se glavari sveštenièki i književnici i starješine narodne u dvor poglavara sveštenièkoga po imenu Kajafe; I svjetovaše se kako bi Isusa iz prijevare uhvatili i ubili. I govorahu: ali ne o prazniku, da se ne bi narod pobunio. A kad Isus bješe u Vitaniji u kuæi Simona gubavoga, Pristupi k njemu žena sa sklenicom mira mnogocjenoga, i izli na glavu njegovu kad sjeðaše za trpezom. A kad vidješe to uèenici njegovi, rasrdiše se govoreæi: zašto se èini taka šteta? Jer se mogaše ovo prodati skupo i novci dati se siromasima. A kad razumje Isus, reèe im: šta smetate ženu? Ona uèini dobro djelo na meni. Jer siromahe imate svagda sa sobom, a mene nemate svagda. A ona izlivši miro ovo na tijelo moje za ukop me prigotovi. Zaista vam kažem: gdje se god uspropovijeda ovo jevanðelje po svemu svijetu, kazaæe se i to za spomen njezin što uèini ona. Tada jedan od dvanaestorice, po imenu Juda Iskariotski, otide ka glavarima sveštenièkijem, I reèe: šta æete mi dati da vam ga izdam? A oni mu obrekoše trideset srebrnika. I od tada tražaše zgodu da ga izda. A u prvi dan prijesnijeh hljebova pristupiše uèenici k Isusu govoreæi: gdje æeš da ti zgotovimo pashu da jedeš? A on reèe: idite u grad k tome i tome, i kažite mu: uèitelj kaže: vrijeme je moje blizu, u tebe æu da uèinim pashu s uèenicima svojijem. I uèiniše uèenici kako im zapovjedi Isus, i ugotoviše pashu. A kad bi uveèe, sjede za trpezu sa dvanaestoricom. I kad jeðahu reèe im: zaista vam kažem: jedan izmeðu vas izdaæe me. I zabrinuvši se vrlo poèeše svaki govoriti mu: da nijesam ja, Gospode? A on odgovarajuæi reèe: koji umoèi sa mnom ruku u zdjelu onaj æe me izdati. Sin èovjeèij dakle ide kao što je pisano za njega; ali teško onome èovjeku koji izda sina èovjeèijega; bolje bi mu bilo da se nije rodio onaj èovjek. A Juda, izdajnik njegov, odgovarajuæi reèe: da nijesam ja, ravi? Reèe mu: ti kaza. I kad jeðahu, uze Isus hljeb i blagoslovivši prelomi ga, i davaše uèenicima, i reèe: uzmite, jedite; ovo je tijelo moje. I uze èašu i davši hvalu dade im govoreæi: pijte iz nje svi; Jer je ovo krv moja novoga zavjeta koja æe se proliti za mnoge radi otpuštenja grijeha. Kažem vam pak da neæu otsad piti od ovoga roda vinogradskoga do onoga dana kad æu piti s vama novoga u carstvu oca svojega. I otpojavši hvalu iziðoše na goru Maslinsku. Tada reèe im Isus: svi æete se vi sablazniti o mene ovu noæ; jer u pismu stoji: udariæu pastira i ovce od stada razbjeæi æe se. A po vaskrseniju svojemu ja idem pred vama u Galileju. A Petar reèe mu: ako se i svi sablazne o tebe ja se neæu nikad sablazniti. Reèe mu Isus: zaista ti kažem: noæas dok pijetao ne zapjeva tri puta æeš me se odreæi. Reèe njemu Petar: da bih znao i umrijeti s tobom neæu te se odreæi. Tako i svi uèenici rekoše. Tada doðe Isus s njima u selo koje se zove Getsimanija, i reèe uèenicima: sjedite tu dok ja idem tamo da se pomolim Bogu. I uzevši Petra i oba sina Zevedejeva zabrinu se i poèe tužiti. Tada reèe im Isus: žalosna je duša moja do smrti; poèekajte ovdje, i stražite sa mnom. I otišavši malo pade na lice svoje moleæi se i govoreæi: oèe moj! ako je moguæe da me mimoiðe èaša ova; ali opet ne kako ja hoæu nego kako ti. I došavši k uèenicima naðe ih gdje spavaju, i reèe Petru: zar ne mogoste jedan èas postražiti sa mnom? Stražite i molite se Bogu da ne padnete u napast; jer je duh srèan, ali je tijelo slabo. Opet po drugi put otide i pomoli se govoreæi: oèe moj! ako me ne može ova èaša mimoiæi da je ne pijem, neka bude volja tvoja. I došavši naðe ih opet gdje spavaju; jer im bijahu oèi otežale. I ostavivši ih otide opet i treæi put te se pomoli govoreæi one iste rijeèi. Tada doðe k uèenicima svojijem i reèe im: jednako spavate i poèivate; evo se približi èas, i sin èovjeèij predaje se u ruke grješnika. Ustanite da idemo; evo se približi izdajnik moj. I dok on još tako govoraše, gle, Juda, jedan od dvanaestorice, doðe, i s njim ljudi mnogi s noževima i s koljem od glavara sveštenièkijeh i starješina narodnijeh. A izdajnik njegov dade im znak govoreæi: koga ja cjelivam onaj je; držite ga. I odmah pristupivši k Isusu reèe: zdravo, ravi! i cjeliva ga. A Isus reèe mu: prijatelju! šta æeš ti ovdje? Tada pristupivši digoše ruke na Isusa i uhvatiše ga. I gle, jedan od onijeh što bijahu sa Isusom mašivši se rukom izvadi nož svoj te udari slugu poglavara sveštenièkoga, i otsijeèe mu uho. Tada reèe mu Isus: vrati nož svoj na mjesto njegovo; jer svi koji se maše za nož od noža æe izginuti. Ili misliš ti da ja ne mogu sad umoliti oca svojega da mi pošlje više od dvanaest legeona anðela? Ali kako bi se ispunilo što stoji u pismu da ovo treba da bude? U taj èas reèe Isus ljudima: kao na hajduka izišli ste s noževima i s koljem da me uhvatite, a svaki dan sam kod vas sjedio uèeæi u crkvi, i ne uhvatiste me. A ovo sve bi da se zbudu pisma proroèka. Tada uèenici svi ostaviše ga, i pobjegoše. I oni što uhvatiše Isusa odvedoše ga poglavaru sveštenièkome Kajafi, gdje se književnici i starješine sabraše. A Petar iðaše za njim izdaleka do dvora poglavara sveštenièkoga i ušavši unutra sjede sa slugama da vidi svršetak. A glavari sveštenièki i starješine i sav sabor tražahu lažna svjedoèanstva na Isusa da bi ga ubili; I ne naðoše; i premda mnogi lažni svjedoci dolaziše, ne naðoše. Najposlije doðoše dva lažna svjedoka, I rekoše: on je kazao: ja mogu razvaliti crkvu Božiju i za tri dana naèiniti je. I ustavši poglavar sveštenièki reèe mu: zar ništa ne odgovaraš što ovi na tebe svjedoèe? A Isus muèaše. I poglavar sveštenièki odgovarajuæi reèe mu: zaklinjem te živijem Bogom da nam kažeš jesi li ti Hristos sin Božij? Reèe mu Isus: ti kaza. Ali ja vam kažem: otsele æete vidjeti sina èovjeèijega gdje sjedi s desne strane sile i ide na oblacima nebeskijem. Tada poglavar sveštenièki razdrije haljine svoje govoreæi: huli na Boga; šta nam trebaju više svjedoci? evo sad èuste hulu njegovu. Šta mislite? A oni odgovarajuæi rekoše: zaslužio je smrt. Tada pljunuše mu u lice, i udariše ga po licu, a jedni mu daše i priuške Govoreæi: proreci nam, Hriste, ko te udari? A Petar sjeðaše napolju na dvoru, i pristupi k njemu jedna sluškinja govoreæi: i ti si bio s Isusom Galilejcem. A on se odreèe pred svima govoreæi: ne znam šta govoriš. A kad iziðe k vratima ugleda ga druga, i reèe onima što bijahu ondje: i ovaj bješe s Isusom Nazareæaninom. I opet odreèe se s kletvom: ne znam tog èovjeka. A malo potom pristupiše oni što stajahu i rekoše Petru: vaistinu i ti si od njih; jer te i govor tvoj izdaje. Tada se poèe kleti i preklinjati da ne zna tog èovjeka. I odmah zapjeva pijetao. I opomenu se Petar rijeèi Isusove što mu je rekao: dok pijetao ne zapjeva tri puta æeš me se odreæi. I izišavši napolje plaka gorko.