Matej 21:1-27
Matej 21:1-27 Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић (SNP_CNZ)
И кад се приближише Јерусалиму и дођоше у Витфагу према Маслинској гори, тада посла Исус двојицу ученика говорећи им: „Идите у село што је према вама и одмах ћете наћи магарицу привезану и магаре с њом. Одвежите их и доведите ми. И ако вам ко каже што, реците да су Господу потребни, одмах ће их пустити.” А ово се догодило да се испуни што је рекао пророк: „Кажите кћери Сионовој: ‘Ево, цар твој долази ти кротак и јашући на магарици и на магарету, младунчету теглеће животиње.’” Ученици одоше и учинише како им је Исус наредио. Доведоше магарицу и магаре, ставише на њих хаљине и он седе на њих. А већина народа простре своје хаљине по путу, а други резаху грање с дрвећа и простираху по путу. А народ, који је ишао пред њим и за њим, викао је: „Осана сину Давидову! Нека је благословен који долази у име Господње! Осана на висини!” И кад уђе у Јерусалим, узбуни се сав град говорећи: „Ко је овај?” А народ је говорио: „То је пророк Исус из Назарета галилејскога.” И уђе Исус у храм и истера све који су продавали и куповали у храму, те испремета столове мењача и столице продаваца голубова, и рече им: „Написано је: ‘Мој дом зваће се дом молитве’, а ви од њега чините разбојничку пећину.” И приступише му слепи и хроми у храму, и излечи их. А првосвештеници и књижевници, видевши чуда која учини и децу како вичу у храму: „Осана сину Давидову”, расрдише се и рекоше му: „Чујеш ли шта ови говоре?” А Исус им рече: „Да, зар никада нисте читали: ‘Из уста деце и одојчади спремио си себи хвалу?’” И остави их, те изађе из града у Витанију и преноћи онде. А кад се ујутру враћао у град, огладне. И видевши једну смокву крај пута, дође до ње и не нађе на њој ништа до само лишћа, и рече јој: „Не било од тебе никада више плода довека.” И одмах се осуши смоква. И ученици видеше, па се зачудише говорећи: „Како се одмах смоква осушила?” А Исус одговори и рече им: „Заиста вам кажем: ако имате веру и не посумњате, учинићете не само што се догодило са смоквом него ако и овој гори кажете: ‘Дигни се и баци се у море’, биће; и све што затражите у молитви верујући, примићете.” И кад дође у храм, приступише му, док је учио, првосвештеници и народне старешине говорећи: „Каквом влашћу то чиниш? И ко ти даде ту власт?” А Исус им у одговору рече: „И ја ћу вас нешто упитати, па ако ми то кажете, и ја ћу вама рећи каквом влашћу чиним ово. Откуда беше Јованово крштење, с неба или од људи?” А они размишљаху у себи говорећи: „Ако кажемо с неба, рећи ће нам: ‘Зашто му онда не поверовасте?’ А ако кажемо од људи, бојимо се народа, јер Јована сви сматрају пророком.” И одговорише Исусу и рекоше: „Не знамо.” Рече и он њима: „Ни ја вама нећу казати каквом влашћу чиним ово.”
Matej 21:1-27 Библија: Савремени српски превод (SB-ERV)
Када су се приближили Јерусалиму и дошли до Витфаге на Маслинској гори, Исус посла двојицу ученика, рекавши им: »Идите у ово село пред вама и одмах ћете наћи привезану магарицу и уз њу магаре. Одвежите их и доведите мени. А ако вам неко нешто каже, реците му: ‚Потребни су Господу‘, и онај ће их одмах послати.« Ово се догодило да се испуни оно што је речено преко пророка: »Реците Кћери сионској: ‚ево, твој цар ти долази, кротак, јаше на магарцу, на магарету, младунчету магаричином.‘« И ученици одоше и учинише како им је Исус наредио. Доведоше магарицу и магаре, па преко њих пребацише огртаче, а Исус узјаха. Силан народ је по путу простирао своје огртаче, а други су са дрвећа секли гране и простирали их по путу. Народ који је ишао испред и иза њега викао је: »Хосана Сину Давидовом! ‚Благословен онај који долази у име Господа!‘ Хосана на висини!« Када је ушао у Јерусалим, цео град се ускомеша, говорећи: »Ко је ово?« А народ је одговарао: »Исус, пророк из Назарета у Галилеји.« Исус уђе у Храм, истера све који су тамо куповали и продавали и испреврта столове мењачима новца, а продавцима голубова клупе. »Записано је«, рече им, »‚Мој дом ће се звати дом молитве‘, а ви од њега правите ‚јазбину разбојничку‘!« У Храму су му прилазили слепи и хроми, и он их излечи. Када су првосвештеници и учитељи закона видели чуда која је учинио и децу како у Храму вичу: »Хосана Сину Давидовом«, разгневише се, па га упиташе: »Чујеш ли ти шта ови говоре?« »Чујем«, одговори им Исус. »Зар никад нисте прочитали: ‚Учинио си да ти са усана деце и одојчади стижу хвалоспеви‘?« Онда их остави и оде из града у Витанију, па тамо преноћи. Када се рано ујутро враћао у град, огладне. Угледа смокву поред пута, па јој приђе, али не нађе на њој ништа осим лишћа. Зато јој рече: »Не било више никад плода од тебе!« И смоква се сместа осуши. Када су ученици то видели, зачудише се: »Како то да се смоква сместа осушила?« »Истину вам кажем«, рече им Исус, »ако будете имали вере, и не посумњате, не само да ћете учинити ово са смоквом него ћете и овој гори рећи: ‚Подигни се и баци се у море!‘ – и тако ће бити. И све што затражите у молитви, добићете ако будете веровали.« Исус уђе у Храм, а док је учио народ, приђоше му првосвештеници и старешине народа и упиташе: »Којом влашћу ово чиниш и ко ти је дао ту власт?« »И ја ћу вас нешто упитати«, рече им Исус, »па ако ми одговорите, рећи ћу вам којом влашћу ово чиним. Одакле је било Јованово крштење? Са неба или од људи?« А они почеше о томе да расправљају међу собом, говорећи: »Ако кажемо: ‚Са неба‘, он ће рећи: ‚Зашто му онда нисте веровали?‘ А да кажемо: ‚Од људи‘, плашимо се народа, јер Јована сви сматрају пророком.« Зато му одговорише: »Не знамо.« Тада им он рече: »Онда ни ја вама нећу рећи којом влашћу ово чиним.«
Matej 21:1-27 Novi srpski prevod (NSPL)
A kada su se približili Jerusalimu i došli u Vitfagu na Maslinskoj gori, Isus je poslao dvojicu učenika, rekavši im: „Idite u selo koje je pred vama i odmah ćete naći privezanu magaricu i magare s njom. Odvežite ih i dovedite k meni. A ako vam ko što kaže, vi recite da su potrebni Gospodu. Odmah će ih poslati.“ Ovo se dogodilo da bi se ispunilo što je bilo rečeno preko proroka: „Recite ćerki sionskoj: ’Evo, Car tvoj k tebi dolazi! On je krotak i jaše na magarcu i na magaretu, mladuncu magarice.’“ Učenici odoše i učiniše kako im je Isus naložio. Doveli su magaricu i magare i stavili na njih odeću, pa je Isus uzjahao. Mnogi je narod prostro svoju odeću po putu, dok su drugi rezali grane sa drveća i prostirali ih po putu. Ljudi koji su išli ispred Isusa uzvikivali su: „Osana Sinu Davidovu! Blagosloven onaj koji dolazi u ime Gospodnje! Osana na visini!“ Kad je Isus ušao u Jerusalim, sav grad se uskomešao, govoreći: „Ko je ovaj?“ A narod je odgovarao: „To je prorok Isus iz Nazareta galilejskog.“ Isus je potom ušao u hram i isterao sve one koji su prodavali i kupovali u hramu, i isprevrtao stolove menjačima novca i tezge prodavcima golubova. Isus im je rekao: „Napisano je: ’Moj Dom će se zvati „Dom za molitvu“’, a vi od njega pravite razbojničku pećinu!“ Tada su mu u hramu pristupili slepi i hromi i Isus ih je izlečio. A kad su vodeći sveštenici i znalci Svetog pisma videli čuda koja je učinio, te decu u hramu gde uzvikuju: „Osana Sinu Davidovu“, razljutili su se. I rekoše: „Čuješ li šta oni govore?“ Isus im odgovori: „Da. Zar niste čitali: ’Sa usana dece i dojenčadi, hvalu si sebi ispevao’?“ On ih je onda ostavio i otišao van grada u Vitaniju, gde je proveo noć. Ujutro, dok se vraćao u grad, Isus je ogladneo. Video je jednu smokvu kraj puta pa je došao do nje, a kako ništa nije našao na njoj osim lišća, reče: „Nikada više da ne bude ploda na tebi!“ I smokva se odmah osuši. Kada su to učenici videli, začudili su se i rekli: „Kako se smokva odmah osušila?“ Isus im odgovori: „Zaista vam kažem, ako imate vere i ne posumnjate, činićete ovo ne samo sa smokvom, nego ako i ovoj gori kažete: ’Digni se i baci se u more!’, to će se i dogoditi. Ako verujete, primićete što god zatražite u molitvi.“ Isus je ušao u hram i dok je poučavao narod, pristupiše mu vodeći sveštenici i starešine, pa ga upitaše: „U čije ime činiš ovo? Ko te je ovlastio za to?“ Isus im odgovori: „Postaviću i ja vama jedno pitanje i ako mi odgovorite, odgovoriću i ja vama odakle mi vlast da činim ova dela. Odakle je Jovan dobio pravo da krštava? S neba ili od ljudi?“ Oni su umovali među sobom i govorili: „Ako kažemo ’od Boga’, reći će nam: ’Zašto mu onda niste verovali?’ A ako kažemo ’od čoveka’, strah nas je ljudi, jer svi smatraju da je Jovan prorok.“ Oni odgovoriše Isusu: „Ne znamo.“ Isus im odgovori: „Ni ja vama neću reći u čije ime činim ovo.“
Matej 21:1-27 Нови српски превод (NSP)
А када су се приближили Јерусалиму и дошли у Витфагу на Маслинској гори, Исус је послао двојицу ученика, рекавши им: „Идите у село које је пред вама и одмах ћете наћи привезану магарицу и магаре с њом. Одвежите их и доведите к мени. А ако вам ко што каже, ви реците да су потребни Господу. Одмах ће их послати.“ Ово се догодило да би се испунило што је било речено преко пророка: „Реците ћерки сионској: ’Ево, Цар твој к теби долази! Он је кротак и јаше на магарцу и на магарету, младунцу магарице.’“ Ученици одоше и учинише како им је Исус наложио. Довели су магарицу и магаре и ставили на њих одећу, па је Исус узјахао. Многи је народ простро своју одећу по путу, док су други резали гране са дрвећа и простирали их по путу. Људи који су ишли испред Исуса узвикивали су: „Осана Сину Давидову! Благословен онај који долази у име Господње! Осана на висини!“ Кад је Исус ушао у Јерусалим, сав град се ускомешао, говорећи: „Ко је овај?“ А народ је одговарао: „То је пророк Исус из Назарета галилејског.“ Исус је потом ушао у храм и истерао све оне који су продавали и куповали у храму, и испревртао столове мењачима новца и тезге продавцима голубова. Исус им је рекао: „Написано је: ’Мој Дом ће се звати „Дом за молитву“’, а ви од њега правите разбојничку пећину!“ Тада су му у храму приступили слепи и хроми и Исус их је излечио. А кад су водећи свештеници и зналци Светог писма видели чуда која је учинио, те децу у храму где узвикују: „Осана Сину Давидову“, разљутили су се. И рекоше: „Чујеш ли шта они говоре?“ Исус им одговори: „Да. Зар нисте читали: ’Са усана деце и дојенчади, хвалу си себи испевао’?“ Он их је онда оставио и отишао ван града у Витанију, где је провео ноћ. Ујутро, док се враћао у град, Исус је огладнео. Видео је једну смокву крај пута па је дошао до ње, а како ништа није нашао на њој осим лишћа, рече: „Никада више да не буде плода на теби!“ И смоква се одмах осуши. Када су то ученици видели, зачудили су се и рекли: „Како се смоква одмах осушила?“ Исус им одговори: „Заиста вам кажем, ако имате вере и не посумњате, чинићете ово не само са смоквом, него ако и овој гори кажете: ’Дигни се и баци се у море!’, то ће се и догодити. Ако верујете, примићете што год затражите у молитви.“ Исус је ушао у храм и док је поучавао народ, приступише му водећи свештеници и старешине, па га упиташе: „У чије име чиниш ово? Ко те је овластио за то?“ Исус им одговори: „Поставићу и ја вама једно питање и ако ми одговорите, одговорићу и ја вама одакле ми власт да чиним ова дела. Одакле је Јован добио право да крштава? С неба или од људи?“ Они су умовали међу собом и говорили: „Ако кажемо ’од Бога’, рећи ће нам: ’Зашто му онда нисте веровали?’ А ако кажемо ’од човека’, страх нас је људи, јер сви сматрају да је Јован пророк.“ Они одговорише Исусу: „Не знамо.“ Исус им одговори: „Ни ја вама нећу рећи у чије име чиним ово.“
Matej 21:1-27 Sveta Biblija (SRP1865)
I kad se približiše k Jerusalimu i doðoše u Vitfagu k Maslinskoj gori, onda Isus posla dva uèenika Govoreæi im: idite u selo što je prema vama, i odmah æete naæi magaricu privezanu i magare s njom: odriješite je i dovedite mi. I ako vam ko reèe što, kažite da oni trebaju Gospodu; i odmah æe ih poslati. A ovo je sve bilo da se zbude što je kazao prorok govoreæi: Kažite kæeri Sionovoj: evo car tvoj ide tebi krotak, i jaše na magarcu, i magaretu sinu magarièinu. I uèenici otidoše, i uèinivši kako im zapovjedi Isus Dovedoše magaricu i magare, i metnuše na njih haljine svoje, i posadiše ga na njih. A ljudi mnogi prostriješe haljine svoje po putu; a drugi rezahu granje od drveta i prostirahu po putu. A narod koji iðaše pred njim i za njim, vikaše govoreæi: Osana sinu Davidovu! Blagosloven koji ide u ime Gospodnje! Osana na visini! I kad on uðe u Jerusalim, uzbuni se sav grad govoreæi: ko je to? A narod govoraše: ovo je Isus prorok iz Nazareta Galilejskoga. I uðe Isus u crkvu Božiju, i izgna sve koji prodavahu i kupovahu po crkvi, i ispremeta trpeze onijeh što mijenjahu novce, i klupe onijeh što prodavahu golubove. I reèe im: u pismu stoji: dom moj dom molitve neka se zove; a vi naèiniste od njega peæinu hajduèku. I pristupiše k njemu hromi i slijepi u crkvi, i iscijeli ih. A kad vidješe glavari sveštenièki i književnici èudesa što uèini, i djecu gdje vièu u crkvi i govore: Osana sinu Davidovu, rasrdiše se. I rekoše mu: èuješ li što ovi govore? A Isus reèe im: da! zar nijeste nikad èitali: iz usta male djece i koja sisaju naèinio si sebi hvalu? I ostavivši ih iziðe napolje iz grada u Vitaniju, i zanoæi ondje. A ujutru vraæajuæi se u grad ogladnje. I ugledavši smokvu jednu kraj puta doðe k njoj, i ne naðe ništa na njoj do lišæa sama, i reèe joj: da nikad na tebi ne bude roda dovijeka. I odmah usahnu smokva. I vidjevši to uèenici diviše se govoreæi: kako odmah usahnu smokva! A Isus odgovarajuæi reèe im: zaista vam kažem: ako imate vjeru i ne posumnjate, ne samo smokveno uèiniæete, nego i gori ovoj ako reèete: digni se i baci se u more, biæe. I sve što uzištete u molitvi vjerujuæi, dobiæete. I kad doðe u crkvu i stade uèiti, pristupiše k njemu glavari sveštenièki i starješine narodne govoreæi: kakvom vlasti to èiniš? i ko ti dade vlast tu? A Isus odgovarajuæi reèe im: i ja æu vas upitati jednu rijeè, koju ako mi kažete, i ja æu vama kazati kakvom vlasti ovo èinim. Krštenje Jovanovo otkuda bi? ili s neba, ili od ljudi? A oni pomišljavahu u sebi govoreæi: ako reèemo: s neba, reæi æe nam: zašto mu dakle ne vjerovaste? Ako li reèemo: od ljudi, bojimo se naroda; jer svi Jovana držahu za proroka. I odgovarajuæi Isusu rekoše: ne znamo. Reèe i on njima: ni ja vama neæu kazati kakvom vlasti ovo èinim.