Matej 21:1-27

A kada su se približili Jerusalimu i došli u Vitfagu na Maslinskoj gori, Isus je poslao dvojicu učenika, rekavši im: „Idite u selo koje je pred vama i odmah ćete naći privezanu magaricu i magare s njom. Odvežite ih i dovedite k meni. A ako vam ko što kaže, vi recite da su potrebni Gospodu. Odmah će ih poslati.“ Ovo se dogodilo da bi se ispunilo što je bilo rečeno preko proroka: „Recite ćerki sionskoj: ’Evo, Car tvoj k tebi dolazi! On je krotak i jaše na magarcu i na magaretu, mladuncu magarice.’“ Učenici odoše i učiniše kako im je Isus naložio. Doveli su magaricu i magare i stavili na njih odeću, pa je Isus uzjahao. Mnogi je narod prostro svoju odeću po putu, dok su drugi rezali grane sa drveća i prostirali ih po putu. Ljudi koji su išli ispred Isusa uzvikivali su: „Osana Sinu Davidovu! Blagosloven onaj koji dolazi u ime Gospodnje! Osana na visini!“ Kad je Isus ušao u Jerusalim, sav grad se uskomešao, govoreći: „Ko je ovaj?“ A narod je odgovarao: „To je prorok Isus iz Nazareta galilejskog.“ Isus je potom ušao u hram i isterao sve one koji su prodavali i kupovali u hramu, i isprevrtao stolove menjačima novca i tezge prodavcima golubova. Isus im je rekao: „Napisano je: ’Moj Dom će se zvati „Dom za molitvu“’, a vi od njega pravite razbojničku pećinu!“ Tada su mu u hramu pristupili slepi i hromi i Isus ih je izlečio. A kad su vodeći sveštenici i znalci Svetog pisma videli čuda koja je učinio, te decu u hramu gde uzvikuju: „Osana Sinu Davidovu“, razljutili su se. I rekoše: „Čuješ li šta oni govore?“ Isus im odgovori: „Da. Zar niste čitali: ’Sa usana dece i dojenčadi, hvalu si sebi ispevao’?“ On ih je onda ostavio i otišao van grada u Vitaniju, gde je proveo noć. Ujutro, dok se vraćao u grad, Isus je ogladneo. Video je jednu smokvu kraj puta pa je došao do nje, a kako ništa nije našao na njoj osim lišća, reče: „Nikada više da ne bude ploda na tebi!“ I smokva se odmah osuši. Kada su to učenici videli, začudili su se i rekli: „Kako se smokva odmah osušila?“ Isus im odgovori: „Zaista vam kažem, ako imate vere i ne posumnjate, činićete ovo ne samo sa smokvom, nego ako i ovoj gori kažete: ’Digni se i baci se u more!’, to će se i dogoditi. Ako verujete, primićete što god zatražite u molitvi.“ Isus je ušao u hram i dok je poučavao narod, pristupiše mu vodeći sveštenici i starešine, pa ga upitaše: „U čije ime činiš ovo? Ko te je ovlastio za to?“ Isus im odgovori: „Postaviću i ja vama jedno pitanje i ako mi odgovorite, odgovoriću i ja vama odakle mi vlast da činim ova dela. Odakle je Jovan dobio pravo da krštava? S neba ili od ljudi?“ Oni su umovali među sobom i govorili: „Ako kažemo ’od Boga’, reći će nam: ’Zašto mu onda niste verovali?’ A ako kažemo ’od čoveka’, strah nas je ljudi, jer svi smatraju da je Jovan prorok.“ Oni odgovoriše Isusu: „Ne znamo.“ Isus im odgovori: „Ni ja vama neću reći u čije ime činim ovo.“