И кад се приближише Јерусалиму и дођоше у Витфагу према Маслинској гори, тада посла Исус двојицу ученика говорећи им: „Идите у село што је према вама и одмах ћете наћи магарицу привезану и магаре с њом. Одвежите их и доведите ми. И ако вам ко каже што, реците да су Господу потребни, одмах ће их пустити.” А ово се догодило да се испуни што је рекао пророк: „Кажите кћери Сионовој: ‘Ево, цар твој долази ти кротак и јашући на магарици и на магарету, младунчету теглеће животиње.’” Ученици одоше и учинише како им је Исус наредио. Доведоше магарицу и магаре, ставише на њих хаљине и он седе на њих. А већина народа простре своје хаљине по путу, а други резаху грање с дрвећа и простираху по путу. А народ, који је ишао пред њим и за њим, викао је: „Осана сину Давидову! Нека је благословен који долази у име Господње! Осана на висини!” И кад уђе у Јерусалим, узбуни се сав град говорећи: „Ко је овај?” А народ је говорио: „То је пророк Исус из Назарета галилејскога.”
И уђе Исус у храм и истера све који су продавали и куповали у храму, те испремета столове мењача и столице продаваца голубова, и рече им: „Написано је: ‘Мој дом зваће се дом молитве’, а ви од њега чините разбојничку пећину.” И приступише му слепи и хроми у храму, и излечи их. А првосвештеници и књижевници, видевши чуда која учини и децу како вичу у храму: „Осана сину Давидову”, расрдише се и рекоше му: „Чујеш ли шта ови говоре?” А Исус им рече: „Да, зар никада нисте читали: ‘Из уста деце и одојчади спремио си себи хвалу?’” И остави их, те изађе из града у Витанију и преноћи онде.
А кад се ујутру враћао у град, огладне. И видевши једну смокву крај пута, дође до ње и не нађе на њој ништа до само лишћа, и рече јој: „Не било од тебе никада више плода довека.” И одмах се осуши смоква. И ученици видеше, па се зачудише говорећи: „Како се одмах смоква осушила?” А Исус одговори и рече им: „Заиста вам кажем: ако имате веру и не посумњате, учинићете не само што се догодило са смоквом него ако и овој гори кажете: ‘Дигни се и баци се у море’, биће; и све што затражите у молитви верујући, примићете.”
И кад дође у храм, приступише му, док је учио, првосвештеници и народне старешине говорећи: „Каквом влашћу то чиниш? И ко ти даде ту власт?” А Исус им у одговору рече: „И ја ћу вас нешто упитати, па ако ми то кажете, и ја ћу вама рећи каквом влашћу чиним ово. Откуда беше Јованово крштење, с неба или од људи?” А они размишљаху у себи говорећи: „Ако кажемо с неба, рећи ће нам: ‘Зашто му онда не поверовасте?’ А ако кажемо од људи, бојимо се народа, јер Јована сви сматрају пророком.” И одговорише Исусу и рекоше: „Не знамо.” Рече и он њима: „Ни ја вама нећу казати каквом влашћу чиним ово.”