А када су се приближили Јерусалиму и дошли у Витфагу на Маслинској гори, Исус је послао двојицу ученика, рекавши им: „Идите у село које је пред вама и одмах ћете наћи привезану магарицу и магаре с њом. Одвежите их и доведите к мени. А ако вам ко што каже, ви реците да су потребни Господу. Одмах ће их послати.“
Ово се догодило да би се испунило што је било речено преко пророка:
„Реците ћерки сионској:
’Ево, Цар твој к теби долази!
Он је кротак и јаше на магарцу
и на магарету, младунцу магарице.’“
Ученици одоше и учинише како им је Исус наложио. Довели су магарицу и магаре и ставили на њих одећу, па је Исус узјахао. Многи је народ простро своју одећу по путу, док су други резали гране са дрвећа и простирали их по путу. Људи који су ишли испред Исуса узвикивали су:
„Осана Сину Давидову!
Благословен онај који долази у име Господње!
Осана на висини!“
Кад је Исус ушао у Јерусалим, сав град се ускомешао, говорећи: „Ко је овај?“
А народ је одговарао: „То је пророк Исус из Назарета галилејског.“
Исус је потом ушао у храм и истерао све оне који су продавали и куповали у храму, и испревртао столове мењачима новца и тезге продавцима голубова.
Исус им је рекао: „Написано је: ’Мој Дом ће се звати „Дом за молитву“’, а ви од њега правите разбојничку пећину!“
Тада су му у храму приступили слепи и хроми и Исус их је излечио. А кад су водећи свештеници и зналци Светог писма видели чуда која је учинио, те децу у храму где узвикују: „Осана Сину Давидову“, разљутили су се.
И рекоше: „Чујеш ли шта они говоре?“ Исус им одговори: „Да. Зар нисте читали:
’Са усана деце и дојенчади,
хвалу си себи испевао’?“
Он их је онда оставио и отишао ван града у Витанију, где је провео ноћ.
Ујутро, док се враћао у град, Исус је огладнео. Видео је једну смокву крај пута па је дошао до ње, а како ништа није нашао на њој осим лишћа, рече: „Никада више да не буде плода на теби!“ И смоква се одмах осуши. Када су то ученици видели, зачудили су се и рекли: „Како се смоква одмах осушила?“
Исус им одговори: „Заиста вам кажем, ако имате вере и не посумњате, чинићете ово не само са смоквом, него ако и овој гори кажете: ’Дигни се и баци се у море!’, то ће се и догодити. Ако верујете, примићете што год затражите у молитви.“
Исус је ушао у храм и док је поучавао народ, приступише му водећи свештеници и старешине, па га упиташе: „У чије име чиниш ово? Ко те је овластио за то?“ Исус им одговори: „Поставићу и ја вама једно питање и ако ми одговорите, одговорићу и ја вама одакле ми власт да чиним ова дела. Одакле је Јован добио право да крштава? С неба или од људи?“ Они су умовали међу собом и говорили: „Ако кажемо ’од Бога’, рећи ће нам: ’Зашто му онда нисте веровали?’ А ако кажемо ’од човека’, страх нас је људи, јер сви сматрају да је Јован пророк.“ Они одговорише Исусу: „Не знамо.“ Исус им одговори: „Ни ја вама нећу рећи у чије име чиним ово.“