Matej 13:3-53
Matej 13:3-53 Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић (SNP_CNZ)
И каза им много у причама говорећи: „Гле, изађе сејач да сеје. И кад је сејао, једна зрна падоше крај пута, и птице дођоше и позобаваше их. Друга падоше на каменито тле, где немаху дубину земље. А кад сину сунце, сагори их и, како немаху корена, осушише се. Трећа падоше у трње, и нарасте трње и угуши их. Четврта пак падоше на добру земљу и доношаху плод, једно по стотину, друго по шездесет, а треће по тридесет. Ко има уши, нека слуша.” И приступише ученици и рекоше му: „Зашто им говориш у причама?” А он им одговори и рече: „Вама је дано да сазнате тајне царства небескога, а њима није дано. Јер, ко има, даће му се и обиловаће, а ко нема, узеће му се и оно што има. Зато им говорим у причама, јер гледајући не виде и слушајући не чују, нити разумеју. И испуњава се на њима Исаијино пророштво, које гласи: ‘Слушаћете, и нећете разумети, гледаћете, и нећете видети. Јер је окорело срце овога народа, и ушима тешко чују, и очи своје затворише да, како не виде очима и не чују ушима и срцем не разумеју, не обрате се да их излечим.’ А ваше очи су блажене што гледају, и уши ваше што слушају. Јер заиста вам кажем да су многи пророци и праведници зажелели да виде што ви гледате – и не видеше, и да чују што ви слушате – и не чуше. Ви, дакле, чујте причу о сејачу. Свакоме који слуша реч о царству – а не разуме – долази зли и отима што је посејано у његовом срцу; то је крај пута посејани. А посејани на каменито тле, то је онај који реч слуша и одмах је с радошћу прима, али нема корена у себи, него је несталан, па кад настане невоља или гоњење због речи, одмах се саблажњава. А посејани у трње, то је онај који реч слуша, но брига за овај свет и превара богатства гуши реч, те неплодан бива. А посејани на добру земљу, то је онај који слуша реч и разуме, који и род рађа и доноси, један по стотину, други по шездесет, а трећи по тридесет.” Другу им причу изложи говорећи: „Царство небеско је слично човеку који је посејао добро семе на својој њиви. Али кад су људи спавали, дође његов непријатељ и посеја кукољ сред пшенице и оде. А кад усев изниче и род донесе, тада се показа и кукољ. А домаћинове слуге приступише и рекоше му: ‘Господару, зар ниси посејао добро семе на својој њиви? Откуда онда кукољ?’ А он им рече: ‘Непријатељ је то учинио.’ Слуге му пак рекоше: ‘Хоћеш ли онда да одемо и да га саберемо?’ А он им рече: ‘Не, да не бисте скупљајући кукољ ишчупали заједно с њим и пшеницу. Оставите нека обоје расту заједно до жетве, а у време жетве рећи ћу жетеоцима: Скупите прво кукољ и свежите га у снопове да се спали, а пшеницу снесите у моју житницу.’” Другу им причу изложи говорећи: „Царство небеско је слично горушичином зрну које човек узе и посеја на својој њиви. Оно је, додуше, мање од свих семена, али кад израсте, веће је од зеља и бива дрво, тако да птице небеске дођу и гнезде се на његовим гранама.” Другу причу им каза: „Царство небеско је слично квасцу који жена узе и помеша у три посуде брашна док све не ускисну.” Све ово изговори Исус у причама народу, и без прича им ништа није говорио да се испуни што је рекао пророк: „Отворићу у причама уста своја, објавићу што је скривено од постанка света.” Тада отпусти народ и оде кући. И приђоше му његови ученици говорећи: „Разјасни нам причу о кукољу на њиви.” А он одговори и рече: „Сејач доброг семена је Син човечји; њива је свет; добро семе – то су синови царства; кукољ су синови зла, а непријатељ који га посеја јесте ђаво; жетва је крај света, а жетеоци су анђели. Као што се кукољ скупља и ватром спаљује, тако ће бити и на свршетку света. Послаће Син човечји своје анђеле и покупиће из свога царства све саблазни и оне који чине безакоње и бациће их у пећ огњену. Онде ће бити плач и шкргут зуба. Тада ће праведници сијати као сунце у царству Оца свога. Ко има уши, нека слуша. Царство небеско је слично благу скривеном у пољу, које човек нађе и сакри, па од радости своје оде и прода све што има, те купи ону њиву. Царство небеско је слично и трговцу који тражи лепе бисере. А кад нађе један скупоцени бисер, оде и прода све што има и купи га. Царство небеско је опет слично мрежи баченој у море која је захватила риба од сваке врсте. Кад се напуни, извукоше је на обалу и седоше, па скупише добре у посуде, а рђаве избацише. Тако ће бити и на свршетку света: изаћи ће анђели и оделиће зле од праведних и бациће их у пећ огњену. Онде ће бити плач и шкргут зуба. Јесте ли разумели све ово?” Рекоше му: „Да.” А он им рече: „Зато је сваки књижевник поучен за царство небеско сличан домаћину који из своје ризнице износи ново и старо.” И кад Исус сврши ове приче, оде оданде.
Matej 13:3-53 Библија: Савремени српски превод (SB-ERV)
Много тога им рече у причама, говорећи: »Изашао сејач да сеје. И док је сејао, нешто семена паде поред пута, и дођоше птице и позобаше га. Друго паде на каменито тле, где није било много земље, и одмах исклија, јер земља није била дубока. А кад је изашло сунце, изгоре и осуши се, јер није имало корена. Треће семе паде у трње, а трње нарасте и угуши га. Четврто семе паде на добро тле и даде плод – стострук, шездесетострук или тридесетострук. Ко има уши, нека чује.« Његови ученици му приђоше и упиташе га: »Зашто им говориш у причама?« »Вама је дато да сазнате тајне Царства небеског, а њима није«, одговори им он. »Јер, ко има, даће му се још и имаће у изобиљу, а ко нема, узеће му се и оно што има. Зато им говорим у причама, јер они, ‚иако гледају, не виде, и иако слушају, не чују и не разумеју.‘ Тако се на њима испуњава Исаијино пророштво које каже: ‚Слушаћете и слушати, али нећете разумети; гледаћете и гледати, али нећете видети. Јер, отврднуло је срце овога народа, ушима једва чују и очи су затворили. Иначе би очима видели, ушима чули, срцем разумели и обратили се, и ја их излечио.‘ Али, благо вашим очима што гледају, и благо вашим ушима што слушају. Истину вам кажем: многи пророци и праведници жудели су да виде ово што ви гледате – али нису видели; и да чују оно што ви слушате – али нису чули.« »Чујте, дакле, шта значи прича о сејачу: Сваком оном ко чује Реч о Царству, а не разуме је, долази Зли и отима оно што му је посејано у срцу. То је оно семе које је посејано поред пута. Семе посејано на каменитом тлу јесте онај ко чује Реч и одмах је с радошћу прихвати. Али, пошто нема корена у себи, непостојан је, па чим наиђе невоља или прогон због Речи, он се одмах саблазни. Семе посејано у трње јесте онај ко чује Реч, али бриге овога живота и заводљивост богатства угуше Реч, па буде бесплодан. Семе посејано на добром тлу јесте онај ко чује и разуме Реч. Он рађа плод и даје стоструко, шездесетоструко или тридесетоструко.« Исприча им и другу причу: »Царство небеско је слично човеку који је посејао добро семе на својој њиви. Али, док су људи спавали, дође његов непријатељ, засеја кукољ посред пшенице и оде. А када је пшеница израсла и искласала, појави се и кукољ. »Слуге одоше власнику, па му рекоше: ‚Господару, зар ниси посејао добро семе на својој њиви? Откуд онда кукољ?‘ »А он им рече: ‚Непријатељ је то учинио.‘ »‚Хоћеш ли да одемо и да га оплевимо?‘ упиташе слуге. »‚Не‘, одговори он, ‚да не бисте, плевећи кукољ, заједно с њим ишчупали и пшеницу. Пустите нека обоје расте до жетве, а ја ћу у време жетве рећи жетеоцима: Прво оплевите кукољ и вежите га у снопове, да се спали, а пшеницу скупите у мој амбар.‘« Онда им исприча ову причу: »Царство небеско је слично зрну горушице које је човек узео и посејао на својој њиви. Иако је најмање од свег семења, када израсте, веће је од свег поврћа. Развије се у дрво, па птице долазе и гнезде се у његовим гранама.« Онда им исприча још једну причу: »Царство небеско је слично квасцу који је жена узела и измешала га са три сате брашна док све није ускисло.« Све је то Исус народу говорио у причама и без прича им ништа није говорио. Тако се испунило оно што је речено преко пророка: »Своја уста ћу отворити у причама, објавити оно што је од постанка света сакривено.« Тада Исус отпусти народ, па уђе у кућу. А ученици му приђоше и рекоше: »Објасни нам причу о кукољу на њиви.« Он им одговори: »Онај који је посејао добро семе је Син човечији, а њива је свет. Добро семе су синови Царства, а кукољ синови Злога. Непријатељ који га је посејао је ђаво. Жетва је крај света, жетеоци анђели. Па, као што се кукољ плеви и спаљује, тако ће бити и на крају света. Син човечији ће послати своје анђеле и оплевити своје Царство од свих саблазни и од свих који чине безакоње и бацити их у ужарену пећ, где ће бити плач и шкргут зуба. Тада ће праведници као сунце засјати у Царству свога Оца. Ко има уши, нека чује.« »Царство небеско је слично благу сакривеном на њиви: човек га нађе, па га сакрије и радостан оде, прода све што има и купи ту њиву. »Царство небеско је слично и трговцу који тражи лепе бисере. Када нађе скупоцен бисер, оде и прода све што има, па га купи. »Царство небеско је слично и мрежи баченој у море у коју се ухватило риба сваке врсте. Када се мрежа напуни, извуку је на обалу, па седну и добре рибе скупе у корпе, а лоше баце. Тако ће бити и на крају света: доћи ће анђели и одвојити зле од праведних, па их бацити у ужарену пећ, где ће бити плач и шкргут зуба.« »Јесте ли све ово разумели?« упита их. »Јесмо«, одговорише они. А он им рече: »Зато је сваки учитељ закона који је поучен о Царству небеском сличан домаћину који из своје ризнице износи и ново и старо благо.« Када је Исус испричао ове приче, оде оданде
Matej 13:3-53 Novi srpski prevod (NSPL)
Mnogo im je govorio služeći se pričama: „Gle, izađe sejač da seje. I kako je sejao, neka zrna su pala kraj puta. No, došle su ptice i pozobale ih. Druga zrna su pala na kamenito tle, gde nisu imala mnogo zemlje. Brzo su iznikla, jer zemlja nije bila duboka. Ali kada je sunce sinulo, spržilo je biljke, i pošto nisu imale koren, posušile su se. Neka zrna su pala među trnje. Trnje naraste i poguši biljke. Ipak, neka zrna su pala na dobru zemlju i donela rod: neka stostruko, neka šezdesetostruko, a neka tridesetostruko. Ko ima uši, neka sluša!“ Tada mu pristupe njegovi učenici i upitaju ga: „Zašto im govoriš kroz priče?“ Isus im odgovori: „Vama je dano da saznate tajne Carstva nebeskog, a njima nije dano. Jer ko ima, njemu će se dodati i izobilovaće, a onome koji nema, oduzeće se i to što ima. Zato im govorim kroz priče, zato što gledaju, a ne vide, slušaju, a ne čuju i ne razumeju. Na njima se ispunjava Isaijino proroštvo koje glasi: ’Slušaćete i nećete razumeti, gledaćete i nećete videti. Jer je otvrdnulo srce ovoga naroda, uši su svoje začepili, oči su svoje zatvorili, da očima ne vide, da ušima ne čuju, da srcem ne razumeju i obrate se, da ih ja iscelim.’ A vaše oči su blažene što gledaju, i vaše uši što slušaju. Jer zaista vam kažem: mnogi proroci i pravednici su želeli da vide ono što vi gledate, ali nisu videli, i da čuju što vi slušate, ali nisu čuli. Vi poslušajte, dakle, šta znači priča o sejaču. Svakome ko sluša reč o Carstvu, a ne razume, dolazi Zli i otima što mu je posejano u srcu. To je ono seme što je uz put posejano. A seme posejano na kamenito tle, to je onaj koji kad čuje Božiju reč, odmah je sa radošću prihvata, ali pošto reč nije uhvatila korena u njemu, biva nepostojan. Kad nastane nevolja ili progonstvo zbog reči, on odmah otpada. Ono seme što je posejano u trnje, to je onaj koji čuje reč, ali briga za ovozemaljske stvari i zavodljivost bogatstva uguše reč, te ostaje bez ploda. A seme posejano na dobro tle, to je onaj koji reč sluša i razume, te onda zaista daje plod: stostruko, šezdesetostruko i tridesetostruko.“ Isus im je ispričao drugu priču: „Carstvo nebesko je slično čoveku koji je posejao dobro seme na svojoj njivi. Ali dok su njegovi ljudi spavali, dođe njegov neprijatelj, poseje kukolj među žito i ode. Kada je usev izrastao i doneo plod, pokazao se i kukolj. Sluge pristupiše svome domaćinu, pa mu rekoše: ’Gospodaru, nisi li ti posejao dobro seme na svojoj njivi? Odakle onda kukolj?’ ’To je uradio neprijatelj’, odgovori im domaćin. Sluge ga onda upitaše: ’Hoćeš li, onda, da odemo i da ga pokupimo?’ Domaćin im odgovori: ’Ne, da ne biste sa kukoljem iščupali i žito. Ostavite neka oboje rastu do žetve. A u vreme žetve ću reći žeteocima: skupite prvo kukolj i svežite ga u snopove da se spali, a žito odnesite u moju žitnicu.’“ Isus im je izložio drugu priču: „Carstvo nebesko je slično gorušičinom zrnu koje čovek uzme i poseje na svojoj njivi. Ono je doduše manje od sveg semenja, ali kada izraste, nadvisuje ostalo rastinje i postaje drvo na koje dolaze ptice nebeske i gnezde se po njegovim granama.“ Ispričao im je još jednu priču: „Carstvo nebesko je slično kvascu koji žena uzme i umesi sa tri mere brašna, dok sve testo ne uskisne.“ Sve ovo je Isus ispričao narodu kroz priče, i bez priča im ništa nije govorio, da bi se ispunilo ono što je Bog rekao po proroku: „Moj govor biće u pričama, objaviću što je sakriveno od postanka sveta.“ Isus je onda raspustio narod i ušao u kuću. Njegovi učenici su došli k njemu i rekli mu: „Razjasni nam priču o kukolju na njivi.“ On im odgovori: „Sejač dobrog semena je Sin Čovečiji. Njiva predstavlja svet. Dobro seme su podanici Carstva, a kukolj su podanici Zloga. Neprijatelj koji je posejao kukolj – to je đavo. Žetva je svršetak sveta, a žeteoci anđeli. I kao što se kukolj sakuplja i spaljuje, tako će biti na svršetku sveta. Sin Čovečiji će poslati svoje anđele da sakupe iz njegovog Carstva sve one što navode na greh i one koji čine bezakonje, pa će ih baciti u peć ognjenu. Tamo će biti plač i škrgut zuba. Tada će pravednici zasjati kao sunce u Carstvu Oca svojega. Ko ima uši, neka sluša! Carstvo nebesko je slično i blagu sakrivenom u polju, koje čovek nađe. On ga tada sakrije i sav radostan ode da proda sve što ima, pa kupi ono polje. Nadalje, Carstvo nebesko je slično trgovcu koji traga za lepim biserima. A kada nađe jedan skupoceni biser, on ode da rasproda sve što ima i kupi ga. Carstvo nebesko je slično i ribarskoj mreži bačenoj u more koja zahvati razne vrste riba. Kada se mreža napuni i izvuku je na obalu, onda ribari sednu, pa dobre ribe stave u sudove, a loše izbace. Tako će biti i na svršetku sveta: izaći će anđeli pa će izdvojiti zle od pravednih i baciti ih u peć ognjenu. Tamo će biti plač i škrgut zuba. Razumete li sve ovo?“ Oni odgovoriše: „Da!“ On im onda reče: „Zato je svaki znalac Svetog pisma, poučen o Carstvu nebeskom, sličan domaćinu koji iz svoje riznice iznosi novo i staro.“ Kada je Isus završio sa ovim pričama, otišao je odande.
Matej 13:3-53 Нови српски превод (NSP)
Много им је говорио служећи се причама: „Гле, изађе сејач да сеје. И како је сејао, нека зрна су пала крај пута. Но, дошле су птице и позобале их. Друга зрна су пала на каменито тле, где нису имала много земље. Брзо су изникла, јер земља није била дубока. Али када је сунце синуло, спржило је биљке, и пошто нису имале корен, посушиле су се. Нека зрна су пала међу трње. Трње нарасте и погуши биљке. Ипак, нека зрна су пала на добру земљу и донела род: нека стоструко, нека шездесетоструко, а нека тридесетоструко. Ко има уши, нека слуша!“ Тада му приступе његови ученици и упитају га: „Зашто им говориш кроз приче?“ Исус им одговори: „Вама је дано да сазнате тајне Царства небеског, а њима није дано. Јер ко има, њему ће се додати и изобиловаће, а ономе који нема, одузеће се и то што има. Зато им говорим кроз приче, зато што гледају, а не виде, слушају, а не чују и не разумеју. На њима се испуњава Исаијино пророштво које гласи: ’Слушаћете и нећете разумети, гледаћете и нећете видети. Јер је отврднуло срце овога народа, уши су своје зачепили, очи су своје затворили, да очима не виде, да ушима не чују, да срцем не разумеју и обрате се, да их ја исцелим.’ А ваше очи су блажене што гледају, и ваше уши што слушају. Јер заиста вам кажем: многи пророци и праведници су желели да виде оно што ви гледате, али нису видели, и да чују што ви слушате, али нису чули. Ви послушајте, дакле, шта значи прича о сејачу. Свакоме ко слуша реч о Царству, а не разуме, долази Зли и отима што му је посејано у срцу. То је оно семе што је уз пут посејано. А семе посејано на каменито тле, то је онај који кад чује Божију реч, одмах је са радошћу прихвата, али пошто реч није ухватила корена у њему, бива непостојан. Кад настане невоља или прогонство због речи, он одмах отпада. Оно семе што је посејано у трње, то је онај који чује реч, али брига за овоземаљске ствари и заводљивост богатства угуше реч, те остаје без плода. А семе посејано на добро тле, то је онај који реч слуша и разуме, те онда заиста даје плод: стоструко, шездесетоструко и тридесетоструко.“ Исус им је испричао другу причу: „Царство небеско је слично човеку који је посејао добро семе на својој њиви. Али док су његови људи спавали, дође његов непријатељ, посеје кукољ међу жито и оде. Када је усев израстао и донео плод, показао се и кукољ. Слуге приступише своме домаћину, па му рекоше: ’Господару, ниси ли ти посејао добро семе на својој њиви? Одакле онда кукољ?’ ’То је урадио непријатељ’, одговори им домаћин. Слуге га онда упиташе: ’Хоћеш ли, онда, да одемо и да га покупимо?’ Домаћин им одговори: ’Не, да не бисте са кукољем ишчупали и жито. Оставите нека обоје расту до жетве. А у време жетве ћу рећи жетеоцима: скупите прво кукољ и свежите га у снопове да се спали, а жито однесите у моју житницу.’“ Исус им је изложио другу причу: „Царство небеско је слично горушичином зрну које човек узме и посеје на својој њиви. Оно је додуше мање од свег семења, али када израсте, надвисује остало растиње и постаје дрво на које долазе птице небеске и гнезде се по његовим гранама.“ Испричао им је још једну причу: „Царство небеско је слично квасцу који жена узме и умеси са три мере брашна, док све тесто не ускисне.“ Све ово је Исус испричао народу кроз приче, и без прича им ништа није говорио, да би се испунило оно што је Бог рекао по пророку: „Мој говор биће у причама, објавићу што је сакривено од постанка света.“ Исус је онда распустио народ и ушао у кућу. Његови ученици су дошли к њему и рекли му: „Разјасни нам причу о кукољу на њиви.“ Он им одговори: „Сејач доброг семена је Син Човечији. Њива представља свет. Добро семе су поданици Царства, а кукољ су поданици Злога. Непријатељ који је посејао кукољ – то је ђаво. Жетва је свршетак света, а жетеоци анђели. И као што се кукољ сакупља и спаљује, тако ће бити на свршетку света. Син Човечији ће послати своје анђеле да сакупе из његовог Царства све оне што наводе на грех и оне који чине безакоње, па ће их бацити у пећ огњену. Тамо ће бити плач и шкргут зуба. Тада ће праведници засјати као сунце у Царству Оца својега. Ко има уши, нека слуша! Царство небеско је слично и благу сакривеном у пољу, које човек нађе. Он га тада сакрије и сав радостан оде да прода све што има, па купи оно поље. Надаље, Царство небеско је слично трговцу који трага за лепим бисерима. А када нађе један скупоцени бисер, он оде да распрода све што има и купи га. Царство небеско је слично и рибарској мрежи баченој у море која захвати разне врсте риба. Када се мрежа напуни и извуку је на обалу, онда рибари седну, па добре рибе ставе у судове, а лоше избаце. Тако ће бити и на свршетку света: изаћи ће анђели па ће издвојити зле од праведних и бацити их у пећ огњену. Тамо ће бити плач и шкргут зуба. Разумете ли све ово?“ Они одговорише: „Да!“ Он им онда рече: „Зато је сваки зналац Светог писма, поучен о Царству небеском, сличан домаћину који из своје ризнице износи ново и старо.“ Када је Исус завршио са овим причама, отишао је оданде.
Matej 13:3-53 Sveta Biblija (SRP1865)
I on im kaziva mnogo u prièama govoreæi: gle, iziðe sijaè da sije. I kad sijaše, jedna zrna padoše kraj puta, i doðoše ptice i pozobaše ih; A druga padoše na kamenita mjesta, gdje ne bijaše mnogo zemlje, i odmah iznikoše; jer ne bijaše u dubinu zemlje. I kad obasja sunce, povenuše, i buduæi da nemahu žila, posahnuše. A druga padoše u trnje, i naraste trnje, i podavi ih. A druga padoše na zemlju dobru, i donošahu rod, jedno po sto, a jedno po šeset, a jedno po trideset. Ko ima uši da èuje neka èuje. I pristupivši uèenici rekoše mu: zašto im govoriš u prièama? A on odgovarajuæi reèe im: vama je dano da znate tajne carstva nebeskoga, a njima nije dano. Jer ko ima, daæe mu se, i preteæi æe mu; a koji nema, uzeæe mu se i ono što ima. Zato im govorim u prièama, jer gledajuæi ne vide, i èujuæi ne èuju niti razumiju. I zbiva se na njima proroštvo Isaijno, koje govori: ušima æete èuti, i neæete razumjeti; i oèima æete gledati, i neæete vidjeti. Jer je odrvenilo srce ovijeh ljudi, i ušima teško èuju, i oèi su svoje zatvorili da kako ne vide oèima, i ušima ne èuju, i srcem ne razumiju, i ne obrate se da ih iscijelim. A blago vašijem oèima što vide, i ušima vašijem što èuju. Jer vam kažem zaista da su mnogi proroci i pravednici željeli vidjeti što vi vidite, i ne vidješe; i èuti što vi èujete, i ne èuše. Vi pak èujte prièu o sijaèu: Svakome koji sluša rijeè o carstvu i ne razumije, dolazi neèastivi i krade posijano u srcu njegovom: to je oko puta posijano. A na kamenu posijano to je koji sluša rijeè i odmah s radosti primi je, Ali nema korijena u sebi, nego je nepostojan, pa kad bude do nevolje ili ga potjeraju rijeèi radi, odmah udari natrag. A posijano u trnju to je koji sluša rijeè, no briga ovoga svijeta i prijevara bogatstva zaguše rijeè, i bez roda ostane. A posijano na dobroj zemlji to je koji sluša rijeè i razumije, koji dakle i rod raða, i donosi jedan po sto, a jedan po šeset, a jedan po trideset. Drugu prièu kaza im govoreæi: carstvo je nebesko kao èovjek koji posija dobro sjeme u polju svojemu, A kad ljudi pospaše, doðe njegov neprijatelj i posija kukolj po pšenici, pa otide. A kad nièe usjev i rod donese, onda se pokaza kukolj. Tada doðoše sluge domaæinove i rekoše mu: gospodaru! nijesi li ti dobro sjeme sijao na svojoj njivi? Otkuda dakle kukolj? A on reèe im: neprijatelj èovjek to uèini. A sluge rekoše mu: hoæeš li dakle da idemo da ga poèupamo? A on reèe: ne; da ne bi èupajuæi kukolj poèupali zajedno s njime pšenicu. Ostavite neka raste oboje zajedno do žetve; i u vrijeme žetve reæi æu žeteocima: saberite najprije kukolj, i svežite ga u snoplje da ga sažežem; a pšenicu svezite u žitnicu moju. Drugu prièu kaza im govoreæi: carstvo je nebesko kao zrno gorušièno koje uzme èovjek i posije na njivi svojoj, Koje je istina najmanje od sviju sjemena, ali kad uzraste, veæe je od svega povræa, i bude drvo da ptice nebeske dolaze, i sjedaju na njegovijem granama. Drugu prièu kaza im: carstvo je nebesko kao kvasac koji uzme žena i metne u tri kopanje brašna dok sve ne uskisne. Sve ovo u prièama govori Isus ljudima, i bez prièe ništa ne govoraše im: Da se zbude što je rekao prorok govoreæi: otvoriæu u prièama usta svoja, kazaæu sakriveno od postanja svijeta. Tada ostavi Isus ljude, i doðe u kuæu. I pristupiše k njemu uèenici njegovi govoreæi: kaži nam prièu o kukolju na njivi. A on odgovarajuæi reèe im: koji sije dobro sjeme ono je sin èovjeèij; A njiva je svijet; a dobro sjeme sinovi su carstva, a kukolj sinovi su zla; A neprijatelj koji ga je posijao jest ðavo; a žetva je pošljedak ovoga vijeka; a žeteoci su anðeli. Kako što se dakle kukolj sabira, i ognjem sažiže, tako æe biti na pošljetku ovoga vijeka. Poslaæe sin èovjeèij anðele svoje, i sabraæe iz carstva njegova sve sablazni i koji èine bezakonje. I baciæe ih u peæ ognjenu: ondje æe biti plaè i škrgut zuba. Tada æe se pravednici zasjati kao sunce u carstvu oca svojega. Ko ima uši da èuje neka èuje. Još je carstvo nebesko kao blago sakriveno u polju, koje našavši èovjek sakri i od radosti zato otide i sve što ima prodade i kupi polje ono. Još je carstvo nebesko kao èovjek trgovac koji traži dobra bisera, Pa kad naðe jedno mnogocjeno zrno bisera, otide i prodade sve što imaše i kupi ga. Još je carstvo nebesko kao mreža koja se baci u more i zagrabi od svake ruke ribe; Koja kad se napuni, izvukoše je na kraj, i sjedavši, izbraše dobre u sudove, a zle baciše napolje. Tako æe biti na pošljetku vijeka: iziæi æe anðeli i odluèiæe zle od pravednijeh. I baciæe ih u peæ ognjenu: ondje æe biti plaè i škrgut zuba. Reèe im Isus: razumjeste li ovo? Rekoše mu: da, Gospode. A on im reèe: zato je svaki književnik koji se nauèio carstvu nebeskome kao domaæin koji iznosi iz klijeti svoje novo i staro. I kad svrši Isus prièe ove, otide odande.