Много тога им рече у причама, говорећи:
»Изашао сејач да сеје. И док је сејао, нешто семена паде поред пута, и дођоше птице и позобаше га. Друго паде на каменито тле, где није било много земље, и одмах исклија, јер земља није била дубока. А кад је изашло сунце, изгоре и осуши се, јер није имало корена. Треће семе паде у трње, а трње нарасте и угуши га. Четврто семе паде на добро тле и даде плод – стострук, шездесетострук или тридесетострук. Ко има уши, нека чује.«
Његови ученици му приђоше и упиташе га: »Зашто им говориш у причама?«
»Вама је дато да сазнате тајне Царства небеског, а њима није«, одговори им он. »Јер, ко има, даће му се још и имаће у изобиљу, а ко нема, узеће му се и оно што има. Зато им говорим у причама, јер они,
‚иако гледају, не виде,
и иако слушају, не чују и не разумеју.‘
Тако се на њима испуњава Исаијино пророштво које каже:
‚Слушаћете и слушати,
али нећете разумети;
гледаћете и гледати,
али нећете видети.
Јер, отврднуло је срце овога народа,
ушима једва чују
и очи су затворили.
Иначе би очима видели,
ушима чули,
срцем разумели и обратили се,
и ја их излечио.‘
Али, благо вашим очима што гледају, и благо вашим ушима што слушају. Истину вам кажем: многи пророци и праведници жудели су да виде ово што ви гледате – али нису видели; и да чују оно што ви слушате – али нису чули.«
»Чујте, дакле, шта значи прича о сејачу: Сваком оном ко чује Реч о Царству, а не разуме је, долази Зли и отима оно што му је посејано у срцу. То је оно семе које је посејано поред пута. Семе посејано на каменитом тлу јесте онај ко чује Реч и одмах је с радошћу прихвати. Али, пошто нема корена у себи, непостојан је, па чим наиђе невоља или прогон због Речи, он се одмах саблазни. Семе посејано у трње јесте онај ко чује Реч, али бриге овога живота и заводљивост богатства угуше Реч, па буде бесплодан. Семе посејано на добром тлу јесте онај ко чује и разуме Реч. Он рађа плод и даје стоструко, шездесетоструко или тридесетоструко.«
Исприча им и другу причу: »Царство небеско је слично човеку који је посејао добро семе на својој њиви. Али, док су људи спавали, дође његов непријатељ, засеја кукољ посред пшенице и оде. А када је пшеница израсла и искласала, појави се и кукољ.
»Слуге одоше власнику, па му рекоше: ‚Господару, зар ниси посејао добро семе на својој њиви? Откуд онда кукољ?‘
»А он им рече: ‚Непријатељ је то учинио.‘
»‚Хоћеш ли да одемо и да га оплевимо?‘ упиташе слуге.
»‚Не‘, одговори он, ‚да не бисте, плевећи кукољ, заједно с њим ишчупали и пшеницу. Пустите нека обоје расте до жетве, а ја ћу у време жетве рећи жетеоцима: Прво оплевите кукољ и вежите га у снопове, да се спали, а пшеницу скупите у мој амбар.‘«
Онда им исприча ову причу: »Царство небеско је слично зрну горушице које је човек узео и посејао на својој њиви. Иако је најмање од свег семења, када израсте, веће је од свег поврћа. Развије се у дрво, па птице долазе и гнезде се у његовим гранама.«
Онда им исприча још једну причу: »Царство небеско је слично квасцу који је жена узела и измешала га са три сате брашна док све није ускисло.«
Све је то Исус народу говорио у причама и без прича им ништа није говорио. Тако се испунило оно што је речено преко пророка:
»Своја уста ћу отворити у причама,
објавити оно што је од постанка света сакривено.«
Тада Исус отпусти народ, па уђе у кућу. А ученици му приђоше и рекоше: »Објасни нам причу о кукољу на њиви.«
Он им одговори: »Онај који је посејао добро семе је Син човечији, а њива је свет. Добро семе су синови Царства, а кукољ синови Злога. Непријатељ који га је посејао је ђаво. Жетва је крај света, жетеоци анђели. Па, као што се кукољ плеви и спаљује, тако ће бити и на крају света. Син човечији ће послати своје анђеле и оплевити своје Царство од свих саблазни и од свих који чине безакоње и бацити их у ужарену пећ, где ће бити плач и шкргут зуба. Тада ће праведници као сунце засјати у Царству свога Оца. Ко има уши, нека чује.«
»Царство небеско је слично благу сакривеном на њиви: човек га нађе, па га сакрије и радостан оде, прода све што има и купи ту њиву.
»Царство небеско је слично и трговцу који тражи лепе бисере. Када нађе скупоцен бисер, оде и прода све што има, па га купи.
»Царство небеско је слично и мрежи баченој у море у коју се ухватило риба сваке врсте. Када се мрежа напуни, извуку је на обалу, па седну и добре рибе скупе у корпе, а лоше баце. Тако ће бити и на крају света: доћи ће анђели и одвојити зле од праведних, па их бацити у ужарену пећ, где ће бити плач и шкргут зуба.«
»Јесте ли све ово разумели?« упита их.
»Јесмо«, одговорише они.
А он им рече: »Зато је сваки учитељ закона који је поучен о Царству небеском сличан домаћину који из своје ризнице износи и ново и старо благо.«
Када је Исус испричао ове приче, оде оданде
Aplikacija Biblija
Aplikacija Biblija za decu
