И каза им много у причама говорећи:
„Гле, изађе сејач да сеје. И кад је сејао, једна зрна падоше крај пута, и птице дођоше и позобаваше их. Друга падоше на каменито тле, где немаху дубину земље. А кад сину сунце, сагори их и, како немаху корена, осушише се. Трећа падоше у трње, и нарасте трње и угуши их. Четврта пак падоше на добру земљу и доношаху плод, једно по стотину, друго по шездесет, а треће по тридесет. Ко има уши, нека слуша.”
И приступише ученици и рекоше му: „Зашто им говориш у причама?” А он им одговори и рече: „Вама је дано да сазнате тајне царства небескога, а њима није дано. Јер, ко има, даће му се и обиловаће, а ко нема, узеће му се и оно што има. Зато им говорим у причама, јер гледајући не виде и слушајући не чују, нити разумеју. И испуњава се на њима Исаијино пророштво, које гласи: ‘Слушаћете, и нећете разумети, гледаћете, и нећете видети. Јер је окорело срце овога народа, и ушима тешко чују, и очи своје затворише да, како не виде очима и не чују ушима и срцем не разумеју, не обрате се да их излечим.’ А ваше очи су блажене што гледају, и уши ваше што слушају. Јер заиста вам кажем да су многи пророци и праведници зажелели да виде што ви гледате – и не видеше, и да чују што ви слушате – и не чуше.
Ви, дакле, чујте причу о сејачу. Свакоме који слуша реч о царству – а не разуме – долази зли и отима што је посејано у његовом срцу; то је крај пута посејани. А посејани на каменито тле, то је онај који реч слуша и одмах је с радошћу прима, али нема корена у себи, него је несталан, па кад настане невоља или гоњење због речи, одмах се саблажњава. А посејани у трње, то је онај који реч слуша, но брига за овај свет и превара богатства гуши реч, те неплодан бива. А посејани на добру земљу, то је онај који слуша реч и разуме, који и род рађа и доноси, један по стотину, други по шездесет, а трећи по тридесет.”
Другу им причу изложи говорећи: „Царство небеско је слично човеку који је посејао добро семе на својој њиви. Али кад су људи спавали, дође његов непријатељ и посеја кукољ сред пшенице и оде. А кад усев изниче и род донесе, тада се показа и кукољ. А домаћинове слуге приступише и рекоше му: ‘Господару, зар ниси посејао добро семе на својој њиви? Откуда онда кукољ?’ А он им рече: ‘Непријатељ је то учинио.’ Слуге му пак рекоше: ‘Хоћеш ли онда да одемо и да га саберемо?’ А он им рече: ‘Не, да не бисте скупљајући кукољ ишчупали заједно с њим и пшеницу. Оставите нека обоје расту заједно до жетве, а у време жетве рећи ћу жетеоцима: Скупите прво кукољ и свежите га у снопове да се спали, а пшеницу снесите у моју житницу.’”
Другу им причу изложи говорећи: „Царство небеско је слично горушичином зрну које човек узе и посеја на својој њиви. Оно је, додуше, мање од свих семена, али кад израсте, веће је од зеља и бива дрво, тако да птице небеске дођу и гнезде се на његовим гранама.”
Другу причу им каза: „Царство небеско је слично квасцу који жена узе и помеша у три посуде брашна док све не ускисну.”
Све ово изговори Исус у причама народу, и без прича им ништа није говорио да се испуни што је рекао пророк: „Отворићу у причама уста своја, објавићу што је скривено од постанка света.”
Тада отпусти народ и оде кући. И приђоше му његови ученици говорећи: „Разјасни нам причу о кукољу на њиви.” А он одговори и рече: „Сејач доброг семена је Син човечји; њива је свет; добро семе – то су синови царства; кукољ су синови зла, а непријатељ који га посеја јесте ђаво; жетва је крај света, а жетеоци су анђели. Као што се кукољ скупља и ватром спаљује, тако ће бити и на свршетку света. Послаће Син човечји своје анђеле и покупиће из свога царства све саблазни и оне који чине безакоње и бациће их у пећ огњену. Онде ће бити плач и шкргут зуба. Тада ће праведници сијати као сунце у царству Оца свога. Ко има уши, нека слуша.
Царство небеско је слично благу скривеном у пољу, које човек нађе и сакри, па од радости своје оде и прода све што има, те купи ону њиву.
Царство небеско је слично и трговцу који тражи лепе бисере. А кад нађе један скупоцени бисер, оде и прода све што има и купи га.
Царство небеско је опет слично мрежи баченој у море која је захватила риба од сваке врсте. Кад се напуни, извукоше је на обалу и седоше, па скупише добре у посуде, а рђаве избацише. Тако ће бити и на свршетку света: изаћи ће анђели и оделиће зле од праведних и бациће их у пећ огњену. Онде ће бити плач и шкргут зуба.
Јесте ли разумели све ово?” Рекоше му: „Да.” А он им рече: „Зато је сваки књижевник поучен за царство небеско сличан домаћину који из своје ризнице износи ново и старо.”
И кад Исус сврши ове приче, оде оданде.
Aplikacija Biblija
Aplikacija Biblija za decu
