Много им је говорио служећи се причама:
„Гле, изађе сејач да сеје. И како је сејао, нека зрна су пала крај пута. Но, дошле су птице и позобале их. Друга зрна су пала на каменито тле, где нису имала много земље. Брзо су изникла, јер земља није била дубока. Али када је сунце синуло, спржило је биљке, и пошто нису имале корен, посушиле су се. Нека зрна су пала међу трње. Трње нарасте и погуши биљке. Ипак, нека зрна су пала на добру земљу и донела род: нека стоструко, нека шездесетоструко, а нека тридесетоструко. Ко има уши, нека слуша!“
Тада му приступе његови ученици и упитају га: „Зашто им говориш кроз приче?“ Исус им одговори: „Вама је дано да сазнате тајне Царства небеског, а њима није дано. Јер ко има, њему ће се додати и изобиловаће, а ономе који нема, одузеће се и то што има. Зато им говорим кроз приче, зато што гледају, а не виде, слушају, а не чују и не разумеју. На њима се испуњава Исаијино пророштво које гласи:
’Слушаћете и нећете разумети,
гледаћете и нећете видети.
Јер је отврднуло срце овога народа,
уши су своје зачепили,
очи су своје затворили,
да очима не виде,
да ушима не чују,
да срцем не разумеју и обрате се,
да их ја исцелим.’
А ваше очи су блажене што гледају, и ваше уши што слушају. Јер заиста вам кажем: многи пророци и праведници су желели да виде оно што ви гледате, али нису видели, и да чују што ви слушате, али нису чули.
Ви послушајте, дакле, шта значи прича о сејачу. Свакоме ко слуша реч о Царству, а не разуме, долази Зли и отима што му је посејано у срцу. То је оно семе што је уз пут посејано. А семе посејано на каменито тле, то је онај који кад чује Божију реч, одмах је са радошћу прихвата, али пошто реч није ухватила корена у њему, бива непостојан. Кад настане невоља или прогонство због речи, он одмах отпада. Оно семе што је посејано у трње, то је онај који чује реч, али брига за овоземаљске ствари и заводљивост богатства угуше реч, те остаје без плода. А семе посејано на добро тле, то је онај који реч слуша и разуме, те онда заиста даје плод: стоструко, шездесетоструко и тридесетоструко.“
Исус им је испричао другу причу: „Царство небеско је слично човеку који је посејао добро семе на својој њиви. Али док су његови људи спавали, дође његов непријатељ, посеје кукољ међу жито и оде. Када је усев израстао и донео плод, показао се и кукољ. Слуге приступише своме домаћину, па му рекоше: ’Господару, ниси ли ти посејао добро семе на својој њиви? Одакле онда кукољ?’ ’То је урадио непријатељ’, одговори им домаћин. Слуге га онда упиташе: ’Хоћеш ли, онда, да одемо и да га покупимо?’ Домаћин им одговори: ’Не, да не бисте са кукољем ишчупали и жито. Оставите нека обоје расту до жетве. А у време жетве ћу рећи жетеоцима: скупите прво кукољ и свежите га у снопове да се спали, а жито однесите у моју житницу.’“
Исус им је изложио другу причу: „Царство небеско је слично горушичином зрну које човек узме и посеје на својој њиви. Оно је додуше мање од свег семења, али када израсте, надвисује остало растиње и постаје дрво на које долазе птице небеске и гнезде се по његовим гранама.“
Испричао им је још једну причу:
„Царство небеско је слично квасцу који жена узме и умеси са три мере брашна, док све тесто не ускисне.“
Све ово је Исус испричао народу кроз приче, и без прича им ништа није говорио, да би се испунило оно што је Бог рекао по пророку:
„Мој говор биће у причама,
објавићу што је сакривено од постанка света.“
Исус је онда распустио народ и ушао у кућу. Његови ученици су дошли к њему и рекли му: „Разјасни нам причу о кукољу на њиви.“ Он им одговори: „Сејач доброг семена је Син Човечији. Њива представља свет. Добро семе су поданици Царства, а кукољ су поданици Злога. Непријатељ који је посејао кукољ – то је ђаво. Жетва је свршетак света, а жетеоци анђели. И као што се кукољ сакупља и спаљује, тако ће бити на свршетку света. Син Човечији ће послати своје анђеле да сакупе из његовог Царства све оне што наводе на грех и оне који чине безакоње, па ће их бацити у пећ огњену. Тамо ће бити плач и шкргут зуба. Тада ће праведници засјати као сунце у Царству Оца својега. Ко има уши, нека слуша!
Царство небеско је слично и благу сакривеном у пољу, које човек нађе. Он га тада сакрије и сав радостан оде да прода све што има, па купи оно поље.
Надаље, Царство небеско је слично трговцу који трага за лепим бисерима. А када нађе један скупоцени бисер, он оде да распрода све што има и купи га.
Царство небеско је слично и рибарској мрежи баченој у море која захвати разне врсте риба. Када се мрежа напуни и извуку је на обалу, онда рибари седну, па добре рибе ставе у судове, а лоше избаце. Тако ће бити и на свршетку света: изаћи ће анђели па ће издвојити зле од праведних и бацити их у пећ огњену. Тамо ће бити плач и шкргут зуба.
Разумете ли све ово?“ Они одговорише: „Да!“ Он им онда рече: „Зато је сваки зналац Светог писма, поучен о Царству небеском, сличан домаћину који из своје ризнице износи ново и старо.“
Када је Исус завршио са овим причама, отишао је оданде.
Aplikacija Biblija
Aplikacija Biblija za decu
