Luka 2:1-38

Podijeli

Luka 2:1-38 Novi srpski prevod (NSPL)

U ono vreme car Avgust je izdao uredbu da se izvrši popis u celom Rimskom carstvu. To je bio prvi popis izvršen za vreme Kvirinijeve uprave u Siriji. Svako je otišao da se prijavi u mesto svog porodičnog porekla. Tako i Josif, pošto je poticao iz roda i loze Davidove, ode iz grada Nazareta u Galileji, u Judeju, u Vitlejem, grad Davidov, da se upiše zajedno sa svojom isprošenom ženom Marijom koja je bila trudna. Dok su bili tamo, dođe vreme da se Marija porodi. Rodivši svoga sina prvenca, povila ga je i položila u jasle, jer za njih nije bilo mesta u gostionici. A u tom istom kraju su neki pastiri noću, pod vedrim nebom, čuvali stražu kod svojih stada. Anđeo Gospodnji im pristupi i slava Gospodnja ih obasja. Njih obuze veliki strah. Anđeo ih oslovi: „Ne bojte se, jer, evo, javljam vam vest o velikoj radosti za sav narod. Danas vam se u Davidovom gradu rodio Spasitelj! On je Hristos Gospod! A ovo će biti znak za vas: naći ćete novorođenče povijeno u pelene kako leži u jaslama.“ Iznenada se uz anđela nađe velika vojska anđela sa neba, slaveći Boga i govoreći: „Nek je slava Bogu na visini, a na zemlji da je mir među ljudima koji su mu ugodni.“ Kad su anđeli otišli od njih na nebo, pastiri rekoše jedan drugom: „Hajdemo u Vitlejem da vidimo o kakvom događaju nas je Gospod obavestio!“ Oni požure i nađu Mariju, Josifa i novorođenče gde leži u jaslama. Kad su to videli, preneli su im što im je bilo rečeno za ovo dete. Svi koji su to čuli, divili su se onome što su pastiri rekli. A Marija je zapamtila sve ove reči i u sebi razmišljala o njima. Pastiri se vrate slaveći i hvaleći Boga za sve što su čuli i videli. Bilo je baš onako kako im je bilo rečeno. Navršilo se osam dana od rođenja i dete je trebalo obrezati. Tada su mu dali ime Isus, koje mu je nadenuo anđeo pre njegovog začeća. A kada je, po Mojsijevom Zakonu, trebalo da se izvrši obred očišćenja, Marija i Josif tom prilikom dođu sa detetom u Jerusalim da ga posvete Gospodu, jer u Zakonu Gospodnjem piše: „Neka se svako prvorođeno muško dete posveti Gospodu“ – i da po Zakonu Gospodnjem prinesu žrtvu za očišćenje: dve grlice ili dva golubića. U Jerusalimu je tada živeo neki čovek po imenu Simeun. On je bio pravedan i pobožan čovek, koji je očekivao da nastupi vreme utehe za izrailjski narod. Duh Sveti je bio sa njim i on mu je objavio da neće umreti pre no što vidi Hrista Gospodnjeg. Vođen Duhom, došao je u hram. Kada su roditelji uneli dete Isusa u hram da učine sa njim što Zakon nalaže, Simeun ga uze u naručje i poče da slavi Boga: „Sada puštaš, moj Gospodaru, svoga slugu da u miru ode; tvoja reč je tako ispunjena, jer ja sam tvoje video spasenje što pripravi pred svim narodima: svetlost tvoju da prosvetli narode, slavu tvome narodu Izrailju.“ Isusovi otac i majka su bili zadivljeni onim što je bilo rečeno za njega. Tada je Simeun blagoslovio i njih dvoje i rekao njegovoj majci Mariji: „Evo, Bog je postavio ovo dete da mnogi od Izrailja padnu i da se mnogi podignu, i da bude znak kome će se suprotstavljati. A tebi samoj će mač probosti dušu, da bi se otkrile misli mnogih srca.“ A bila je tu i jedna veoma stara proročica, po imenu Ana, Fanuilova ćerka, iz Asirovog plemena. Bila je u braku sedam godina, a sada je kao udovica imala osamdeset četiri godine. Ona nikad nije napuštala hram. Danonoćno je služila Bogu uz post i molitvu. I ona je došla u isti čas i počela da slavi Boga i da govori o Isusu svima koji su očekivali da Bog otkupi Jerusalim.

Luka 2:1-38 Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић (SNP_CNZ)

У оно време пак изађе заповест од цара Августа да се попише сав свет. Ово је био први попис кад је Кириније управљао Сиријом. И сви су ишли да се попишу – свако у свој град. Тако и Јосиф оде из Галилеје из града Назарета горе у Јудеју, у Давидов град који се зове Витлејем, зато што је био из Давидовог дома и породице, да се упише са својом испрошеном женом Маријом, која је била трудна. А кад су били онде, дође време да она роди, и роди свога сина првенца, те га пови у пелене и метну у јасле, јер за њих није било места у гостионици. А у истом том крају пастири су ноћивали под ведрим небом стражарећи код свога стада. И анђео Господњи им приступи и слава Господња их обасја, те се уплашише врло. Анђео им пак рече: „Не бојте се; јер, гле, јављам вам велику радост, која ће бити свему народу, зато што вам се данас родио Спаситељ у Давидовом граду, који је Христос Господ. И ово вам је знак: наћи ћете дете повијено у пелене где лежи у јаслама.” И одједном се са анђелом створи мноштво небеске војске хвалећи Бога и говорећи: „Слава Богу на висини и на земљи мир међу људима који су по Божјој вољи.” А кад анђели одоше од њих на небо, пастири говораху један другом: „Хајдемо до Витлејема да видимо тај догађај о коме нас је Господ обавестио.” И журећи дођоше, па нађоше Марију и Јосифа и дете где лежи у јаслама. А кад видеше, објавише што им је речено за ово дете. И сви који су чули задивише се ономе што су им пастири рекли. А Марија је памтила све ове речи и размишљала о њима у свом срцу. И пастири се вратише славећи и хвалећи Бога за све што су чули и видели онако како им је било речено. И кад се навршише осам дана за његово обрезање, наденуше му име Исус, како га назва анђео пре него што га је мајка зачела. И кад се навршише дани њиховог очишћења – по Мојсијевом закону, однеше га у Јерусалим да га ставе пред Господа, као што је написано у закону Господњем: „Све мушко што се прво рађа нека се посвети Господу”, и да принесу жртву како је речено у закону Господњем: „Пар грлица или два голупчета”. И, гле, у Јерусалиму је живео човек по имену Симеон, и то човек праведан и побожан, који је очекивао Израиљеву утеху и Дух Свети беше у њему. Њему је Дух Свети прорекао да неће видети смрти пре но што види помазаника Господњег. И надахнут Духом, дође у храм. И кад су родитељи уносили дете Исуса да поступе с њим по законском обичају, узе га на своје руке, благослови Господа и рече: „Сад отпушташ с миром свога служитеља, Господе, по речи својој, јер су моје очи виделе спасење твоје, које си припремио пред свим народима, светлост за просвећење многобожаца и славу свога народа Израиља.” И његов отац и мајка чудили су се ономе што се говорило за њега. И благослови их Симеон, па рече његовој мајци Марији: „Види, овај је одређен да обори и подигне многе у Израиљу и буде знак коме ће се противити, а теби самој мач ће пробости душу да се открију мисли многих срца.” Била је и пророчица Ана, Фануилова кћи из племена Асирова; она беше врло стара, од свога девојаштва живела је с мужем седам година, а као удовица до осамдесет четири године није напуштала храм служећи Богу постом и молитвом ноћу и дању. И у исти час она дође и слављаше Бога и говораше о њему свима који су чекали избављење у Јерусалиму.

Luka 2:1-38 Библија: Савремени српски превод (SB-ERV)

У то време цар Август издаде наредбу да се попише становништво целог света. Био је то први попис извршен док је Квириније управљао Сиријом. Сви су ишли да се попишу, свако у свој град, па тако и Јосиф из града Назарета у Галилеји оде у Јудеју, у Давидов град Витлејем – јер је био из Давидове куће и лозе – да се упише са својом вереницом Маријом, која је била у другом стању. Док су били тамо, дође време да се Марија породи, и она роди свога сина првенца, па га пови у пелене и стави у јасле, јер за њих није било места у гостионици. А у том крају су боравили пастири и ноћу, под ведрим небом, чували стражу код својих стада. Њима се појави Господњи анђео и обасја их Господња слава, па се веома уплашише. »Не бојте се«, рече им анђео, »јер вам доносим радосну вест која ће веома обрадовати сав народ: данас вам се у Давидовом граду родио Спаситељ – Христос Господ. А ово ће вам бити знак: наћи ћете дете повијено у пелене како лежи у јаслама.« Одједном се анђелу придружи мноштво небеске војске, хвалећи Бога и говорећи: »Слава Богу на висини, а на земљи мир људима који су по његовој вољи.« Када су анђели отишли од њих и вратили се на небо, пастири рекоше један другом: »Хајдемо у Витлејем да видимо то о чему нас је Господ обавестио.« Онда брзо одоше и нађоше Марију и Јосифа, и дете како лежи у јаслама. А када су то видели, испричаше шта им је речено о том детету. Сви који су то чули задивише се ономе што су им пастири испричали, а Марија је све то упамтила и стално о томе размишљала. Пастири се вратише кући, славећи и хвалећи Бога, јер је оно што су чули и видели било баш онако како им је и речено. Осмога дана, када је било време да се дете обреже, дадоше му име Исус, како га је назвао анђео пре него што је био зачет. Када су се завршили дани њиховог очишћења по Мојсијевом закону, Јосиф и Марија га однеше у Јерусалим да га покажу Господу – као што пише у Господњем закону: »Нека се свако прворођено мушко одвоји за Господа« – и да принесу жртву – као што каже Господњи закон: »пар грлица или два голупчета«. А у Јерусалиму је живео човек по имену Симеон. Био је то праведан и побожан човек и ишчекивао је Израелову утеху. На њему је био Свети Дух и објавио му да неће умрети док не види Господњег Христа. Подстакнут Духом, он оде у Храм, па кад су родитељи унели малог Исуса да за њега изврше оно што захтева законски обичај, Симеон га узе на руке, благослови Бога и рече: »Сада, Господару, отпушташ мене, свога слугу, у миру, као што си и обећао. Јер, моје очи су виделе твоје спасење, које си припремио пред очима свих народа – светлост за просветљење незнабожаца и на славу свога народа, Израела.« А Исусови отац и мајка се зачудише ономе што је о њему речено. Тада их Симеон благослови, па рече његовој мајци Марији: »Ово дете је одређено да обори и подигне многе у Израелу и да буде знак који ће бити оспораван, да се разоткрију мисли многих. А мач ће пробости и твоју душу.« Тамо је била и пророчица Ана кћи Фануилова, из Асировог племена. Била је веома стара – по венчању је с мужем живела седам година, а као удовица до своје осамдесет четврте године. Није излазила из Храма, него је, постећи и молећи се, служила Богу и ноћу и дању. Она им приђе баш у том часу, захвали Богу и поче да говори о детету свима који су ишчекивали избављење Јерусалима.

Luka 2:1-38 Novi srpski prevod (NSPL)

U ono vreme car Avgust je izdao uredbu da se izvrši popis u celom Rimskom carstvu. To je bio prvi popis izvršen za vreme Kvirinijeve uprave u Siriji. Svako je otišao da se prijavi u mesto svog porodičnog porekla. Tako i Josif, pošto je poticao iz roda i loze Davidove, ode iz grada Nazareta u Galileji, u Judeju, u Vitlejem, grad Davidov, da se upiše zajedno sa svojom isprošenom ženom Marijom koja je bila trudna. Dok su bili tamo, dođe vreme da se Marija porodi. Rodivši svoga sina prvenca, povila ga je i položila u jasle, jer za njih nije bilo mesta u gostionici. A u tom istom kraju su neki pastiri noću, pod vedrim nebom, čuvali stražu kod svojih stada. Anđeo Gospodnji im pristupi i slava Gospodnja ih obasja. Njih obuze veliki strah. Anđeo ih oslovi: „Ne bojte se, jer, evo, javljam vam vest o velikoj radosti za sav narod. Danas vam se u Davidovom gradu rodio Spasitelj! On je Hristos Gospod! A ovo će biti znak za vas: naći ćete novorođenče povijeno u pelene kako leži u jaslama.“ Iznenada se uz anđela nađe velika vojska anđela sa neba, slaveći Boga i govoreći: „Nek je slava Bogu na visini, a na zemlji da je mir među ljudima koji su mu ugodni.“ Kad su anđeli otišli od njih na nebo, pastiri rekoše jedan drugom: „Hajdemo u Vitlejem da vidimo o kakvom događaju nas je Gospod obavestio!“ Oni požure i nađu Mariju, Josifa i novorođenče gde leži u jaslama. Kad su to videli, preneli su im što im je bilo rečeno za ovo dete. Svi koji su to čuli, divili su se onome što su pastiri rekli. A Marija je zapamtila sve ove reči i u sebi razmišljala o njima. Pastiri se vrate slaveći i hvaleći Boga za sve što su čuli i videli. Bilo je baš onako kako im je bilo rečeno. Navršilo se osam dana od rođenja i dete je trebalo obrezati. Tada su mu dali ime Isus, koje mu je nadenuo anđeo pre njegovog začeća. A kada je, po Mojsijevom Zakonu, trebalo da se izvrši obred očišćenja, Marija i Josif tom prilikom dođu sa detetom u Jerusalim da ga posvete Gospodu, jer u Zakonu Gospodnjem piše: „Neka se svako prvorođeno muško dete posveti Gospodu“ – i da po Zakonu Gospodnjem prinesu žrtvu za očišćenje: dve grlice ili dva golubića. U Jerusalimu je tada živeo neki čovek po imenu Simeun. On je bio pravedan i pobožan čovek, koji je očekivao da nastupi vreme utehe za izrailjski narod. Duh Sveti je bio sa njim i on mu je objavio da neće umreti pre no što vidi Hrista Gospodnjeg. Vođen Duhom, došao je u hram. Kada su roditelji uneli dete Isusa u hram da učine sa njim što Zakon nalaže, Simeun ga uze u naručje i poče da slavi Boga: „Sada puštaš, moj Gospodaru, svoga slugu da u miru ode; tvoja reč je tako ispunjena, jer ja sam tvoje video spasenje što pripravi pred svim narodima: svetlost tvoju da prosvetli narode, slavu tvome narodu Izrailju.“ Isusovi otac i majka su bili zadivljeni onim što je bilo rečeno za njega. Tada je Simeun blagoslovio i njih dvoje i rekao njegovoj majci Mariji: „Evo, Bog je postavio ovo dete da mnogi od Izrailja padnu i da se mnogi podignu, i da bude znak kome će se suprotstavljati. A tebi samoj će mač probosti dušu, da bi se otkrile misli mnogih srca.“ A bila je tu i jedna veoma stara proročica, po imenu Ana, Fanuilova ćerka, iz Asirovog plemena. Bila je u braku sedam godina, a sada je kao udovica imala osamdeset četiri godine. Ona nikad nije napuštala hram. Danonoćno je služila Bogu uz post i molitvu. I ona je došla u isti čas i počela da slavi Boga i da govori o Isusu svima koji su očekivali da Bog otkupi Jerusalim.

Luka 2:1-38 Нови српски превод (NSP)

У оно време цар Август је издао уредбу да се изврши попис у целом Римском царству. То је био први попис извршен за време Квиринијеве управе у Сирији. Свако је отишао да се пријави у место свог породичног порекла. Тако и Јосиф, пошто је потицао из рода и лозе Давидове, оде из града Назарета у Галилеји, у Јудеју, у Витлејем, град Давидов, да се упише заједно са својом испрошеном женом Маријом која је била трудна. Док су били тамо, дође време да се Марија породи. Родивши свога сина првенца, повила га је и положила у јасле, јер за њих није било места у гостионици. А у том истом крају су неки пастири ноћу, под ведрим небом, чували стражу код својих стада. Анђео Господњи им приступи и слава Господња их обасја. Њих обузе велики страх. Анђео их ослови: „Не бојте се, јер, ево, јављам вам вест о великој радости за сав народ. Данас вам се у Давидовом граду родио Спаситељ! Он је Христос Господ! А ово ће бити знак за вас: наћи ћете новорођенче повијено у пелене како лежи у јаслама.“ Изненада се уз анђела нађе велика војска анђела са неба, славећи Бога и говорећи: „Нек је слава Богу на висини, а на земљи да је мир међу људима који су му угодни.“ Кад су анђели отишли од њих на небо, пастири рекоше један другом: „Хајдемо у Витлејем да видимо о каквом догађају нас је Господ обавестио!“ Они пожуре и нађу Марију, Јосифа и новорођенче где лежи у јаслама. Кад су то видели, пренели су им што им је било речено за ово дете. Сви који су то чули, дивили су се ономе што су пастири рекли. А Марија је запамтила све ове речи и у себи размишљала о њима. Пастири се врате славећи и хвалећи Бога за све што су чули и видели. Било је баш онако како им је било речено. Навршило се осам дана од рођења и дете је требало обрезати. Тада су му дали име Исус, које му је наденуо анђео пре његовог зачећа. А када је, по Мојсијевом Закону, требало да се изврши обред очишћења, Марија и Јосиф том приликом дођу са дететом у Јерусалим да га посвете Господу, јер у Закону Господњем пише: „Нека се свако прворођено мушко дете посвети Господу“ – и да по Закону Господњем принесу жртву за очишћење: две грлице или два голубића. У Јерусалиму је тада живео неки човек по имену Симеун. Он је био праведан и побожан човек, који је очекивао да наступи време утехе за израиљски народ. Дух Свети је био са њим и он му је објавио да неће умрети пре но што види Христа Господњег. Вођен Духом, дошао је у храм. Када су родитељи унели дете Исуса у храм да учине са њим што Закон налаже, Симеун га узе у наручје и поче да слави Бога: „Сада пушташ, мој Господару, свога слугу да у миру оде; твоја реч је тако испуњена, јер ја сам твоје видео спасење што приправи пред свим народима: светлост твоју да просветли народе, славу твоме народу Израиљу.“ Исусови отац и мајка су били задивљени оним што је било речено за њега. Тада је Симеун благословио и њих двоје и рекао његовој мајци Марији: „Ево, Бог је поставио ово дете да многи од Израиља падну и да се многи подигну, и да буде знак коме ће се супротстављати. А теби самој ће мач пробости душу, да би се откриле мисли многих срца.“ А била је ту и једна веома стара пророчица, по имену Ана, Фануилова ћерка, из Асировог племена. Била је у браку седам година, а сада је као удовица имала осамдесет четири године. Она никад није напуштала храм. Даноноћно је служила Богу уз пост и молитву. И она је дошла у исти час и почела да слави Бога и да говори о Исусу свима који су очекивали да Бог откупи Јерусалим.

Luka 2:1-38 Sveta Biblija (SRP1865)

U to vrijeme pak iziðe zapovijest od æesara Avgusta da se prepiše sav svijet. Ovo je bio prvi prijepis za vladanja Kirinova Sirijom. I poðoše svi da se prepišu svaki u svoj grad. Tada poðe i Josif iz Galileje iz grada Nazareta u Judeju u grad Davidov koji se zvaše Vitlejem, jer on bijaše iz doma i plemena Davidova, Da se prepiše s Marijom, isprošenom za njega ženom, koja bješe trudna. I kad onamo bijahu, doðe vrijeme da ona rodi. I rodi sina svojega prvenca, i povi ga, i metnu ga u jasli; jer im ne bijaše mjesta u gostionici. I bijahu pastiri u onome kraju koji èuvahu noænu stražu kod stada svojega. I gle, anðeo Gospodnji stade meðu njima, i slava Gospodnja obasja ih; i uplašiše se vrlo. I reèe im anðeo: ne bojte se; jer gle, javljam vam veliku radost koja æe biti svemu narodu. Jer vam se danas rodi spas, koji je Hristos Gospod, u gradu Davidovu. I eto vam znaka: naæi æete dijete povito gdje leži u jaslima. I ujedanput postade s anðelom mnoštvo vojnika nebeskijeh, koji hvaljahu Boga govoreæi: Slava na visini Bogu, i na zemlji mir, meðu ljudima dobra volja. I kad anðeli otidoše od njih na nebo, pastiri govorahu jedan drugome: hajdemo do Vitlejema, da vidimo to što se tamo dogodilo što nam kaza Gospod. I doðoše brzo, i naðoše Mariju i Josifa i dijete gdje leži u jaslima. A kad vidješe, kazaše sve što im je kazano za to dijete. I svi koji èuše diviše se tome što im kazaše pastiri. A Marija èuvaše sve rijeèi ove i slagaše ih u srcu svojemu. I vratiše se pastiri slaveæi i hvaleæi Boga za sve što èuše i vidješe kao što im bi kazano. I kad se navrši osam dana da ga obrežu, nadjenuše mu ime Isus, kao što je anðeo rekao dok se još nije bio ni zametnuo u utrobi. I kad doðe vrijeme da idu na molitvu po zakonu Mojsijevu, doniješe ga u Jerusalim da ga metnu pred Gospoda, Kao što je napisano u zakonu Gospodnjemu: da se svako dijete muško koje najprije otvori matericu posveti Gospodu;) I da prinesu prilog, kao što je reèeno u zakonu Gospodnjemu, dvije grlice, ili dva golubiæa. I gle, bijaše u Jerusalimu èovjek po imenu Simeun, i taj èovjek bješe pravedan i pobožan, koji èekaše utjehe Izrailjeve, i Duh sveti bijaše u njemu. I njemu bješe sveti Duh kazao da neæe vidjeti smrti dok ne vidi Hrista Gospodnjega. I kaza mu Duh te doðe u crkvu; i kad donesoše roditelji dijete Isusa da svrše za njega zakon po obièaju, I on ga uze na ruke svoje, i hvali Boga i reèe: Sad otpuštaš s mirom slugu svojega, Gospode, po rijeèi svojoj; Jer vidješe oèi moje spasenije tvoje, Koje si ugotovio pred licem sviju naroda, Vidjelo, da obasja neznabošce, i slavu naroda tvojega Izrailja. I Josif i mati njegova èuðahu se tome što se govoraše za njega. I blagoslovi ih Simeun, i reèe Mariji materi njegovoj: gle, ovaj leži da mnoge obori i podigne u Izrailju, i da bude znak protiv koga æe se govoriti A i tebi samoj probošæe nož dušu da se otkriju misli mnogijeh srca. I bješe Ana proroèica, kæi Fanuilova, od koljena Asirova; ona je ostarjela, a sedam je godina življela s mužem od djevojaštva svojega, I udova oko osamdeset i èetiri godine, koja ne odlažaše od crkve, i služaše Bogu dan i noæ postom i molitvama. I ona u taj èas doðe, i hvaljaše Gospoda i govoraše za njega svima koji èekahu spasenija u Jerusalimu.