Лука 2:1-38

У оно време пак изађе заповест од цара Августа да се попише сав свет. Ово је био први попис кад је Кириније управљао Сиријом. И сви су ишли да се попишу – свако у свој град. Тако и Јосиф оде из Галилеје из града Назарета горе у Јудеју, у Давидов град који се зове Витлејем, зато што је био из Давидовог дома и породице, да се упише са својом испрошеном женом Маријом, која је била трудна. А кад су били онде, дође време да она роди, и роди свога сина првенца, те га пови у пелене и метну у јасле, јер за њих није било места у гостионици. А у истом том крају пастири су ноћивали под ведрим небом стражарећи код свога стада. И анђео Господњи им приступи и слава Господња их обасја, те се уплашише врло. Анђео им пак рече: „Не бојте се; јер, гле, јављам вам велику радост, која ће бити свему народу, зато што вам се данас родио Спаситељ у Давидовом граду, који је Христос Господ. И ово вам је знак: наћи ћете дете повијено у пелене где лежи у јаслама.” И одједном се са анђелом створи мноштво небеске војске хвалећи Бога и говорећи: „Слава Богу на висини и на земљи мир међу људима који су по Божјој вољи.” А кад анђели одоше од њих на небо, пастири говораху један другом: „Хајдемо до Витлејема да видимо тај догађај о коме нас је Господ обавестио.” И журећи дођоше, па нађоше Марију и Јосифа и дете где лежи у јаслама. А кад видеше, објавише што им је речено за ово дете. И сви који су чули задивише се ономе што су им пастири рекли. А Марија је памтила све ове речи и размишљала о њима у свом срцу. И пастири се вратише славећи и хвалећи Бога за све што су чули и видели онако како им је било речено. И кад се навршише осам дана за његово обрезање, наденуше му име Исус, како га назва анђео пре него што га је мајка зачела. И кад се навршише дани њиховог очишћења – по Мојсијевом закону, однеше га у Јерусалим да га ставе пред Господа, као што је написано у закону Господњем: „Све мушко што се прво рађа нека се посвети Господу”, и да принесу жртву како је речено у закону Господњем: „Пар грлица или два голупчета”. И, гле, у Јерусалиму је живео човек по имену Симеон, и то човек праведан и побожан, који је очекивао Израиљеву утеху и Дух Свети беше у њему. Њему је Дух Свети прорекао да неће видети смрти пре но што види помазаника Господњег. И надахнут Духом, дође у храм. И кад су родитељи уносили дете Исуса да поступе с њим по законском обичају, узе га на своје руке, благослови Господа и рече: „Сад отпушташ с миром свога служитеља, Господе, по речи својој, јер су моје очи виделе спасење твоје, које си припремио пред свим народима, светлост за просвећење многобожаца и славу свога народа Израиља.” И његов отац и мајка чудили су се ономе што се говорило за њега. И благослови их Симеон, па рече његовој мајци Марији: „Види, овај је одређен да обори и подигне многе у Израиљу и буде знак коме ће се противити, а теби самој мач ће пробости душу да се открију мисли многих срца.” Била је и пророчица Ана, Фануилова кћи из племена Асирова; она беше врло стара, од свога девојаштва живела је с мужем седам година, а као удовица до осамдесет четири године није напуштала храм служећи Богу постом и молитвом ноћу и дању. И у исти час она дође и слављаше Бога и говораше о њему свима који су чекали избављење у Јерусалиму.