Лука 2:1-38

У оно време цар Август је издао уредбу да се изврши попис у целом Римском царству. То је био први попис извршен за време Квиринијеве управе у Сирији. Свако је отишао да се пријави у место свог породичног порекла. Тако и Јосиф, пошто је потицао из рода и лозе Давидове, оде из града Назарета у Галилеји, у Јудеју, у Витлејем, град Давидов, да се упише заједно са својом испрошеном женом Маријом која је била трудна. Док су били тамо, дође време да се Марија породи. Родивши свога сина првенца, повила га је и положила у јасле, јер за њих није било места у гостионици. А у том истом крају су неки пастири ноћу, под ведрим небом, чували стражу код својих стада. Анђео Господњи им приступи и слава Господња их обасја. Њих обузе велики страх. Анђео их ослови: „Не бојте се, јер, ево, јављам вам вест о великој радости за сав народ. Данас вам се у Давидовом граду родио Спаситељ! Он је Христос Господ! А ово ће бити знак за вас: наћи ћете новорођенче повијено у пелене како лежи у јаслама.“ Изненада се уз анђела нађе велика војска анђела са неба, славећи Бога и говорећи: „Нек је слава Богу на висини, а на земљи да је мир међу људима који су му угодни.“ Кад су анђели отишли од њих на небо, пастири рекоше један другом: „Хајдемо у Витлејем да видимо о каквом догађају нас је Господ обавестио!“ Они пожуре и нађу Марију, Јосифа и новорођенче где лежи у јаслама. Кад су то видели, пренели су им што им је било речено за ово дете. Сви који су то чули, дивили су се ономе што су пастири рекли. А Марија је запамтила све ове речи и у себи размишљала о њима. Пастири се врате славећи и хвалећи Бога за све што су чули и видели. Било је баш онако како им је било речено. Навршило се осам дана од рођења и дете је требало обрезати. Тада су му дали име Исус, које му је наденуо анђео пре његовог зачећа. А када је, по Мојсијевом Закону, требало да се изврши обред очишћења, Марија и Јосиф том приликом дођу са дететом у Јерусалим да га посвете Господу, јер у Закону Господњем пише: „Нека се свако прворођено мушко дете посвети Господу“ – и да по Закону Господњем принесу жртву за очишћење: две грлице или два голубића. У Јерусалиму је тада живео неки човек по имену Симеун. Он је био праведан и побожан човек, који је очекивао да наступи време утехе за израиљски народ. Дух Свети је био са њим и он му је објавио да неће умрети пре но што види Христа Господњег. Вођен Духом, дошао је у храм. Када су родитељи унели дете Исуса у храм да учине са њим што Закон налаже, Симеун га узе у наручје и поче да слави Бога: „Сада пушташ, мој Господару, свога слугу да у миру оде; твоја реч је тако испуњена, јер ја сам твоје видео спасење што приправи пред свим народима: светлост твоју да просветли народе, славу твоме народу Израиљу.“ Исусови отац и мајка су били задивљени оним што је било речено за њега. Тада је Симеун благословио и њих двоје и рекао његовој мајци Марији: „Ево, Бог је поставио ово дете да многи од Израиља падну и да се многи подигну, и да буде знак коме ће се супротстављати. А теби самој ће мач пробости душу, да би се откриле мисли многих срца.“ А била је ту и једна веома стара пророчица, по имену Ана, Фануилова ћерка, из Асировог племена. Била је у браку седам година, а сада је као удовица имала осамдесет четири године. Она никад није напуштала храм. Даноноћно је служила Богу уз пост и молитву. И она је дошла у исти час и почела да слави Бога и да говори о Исусу свима који су очекивали да Бог откупи Јерусалим.