Jovan 6:1-35
Jovan 6:1-35 Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић (SNP_CNZ)
После тога оде Исус преко мора Галилејског, Тиверијадског. А за њим је ишао многи народ, јер су гледали чуда која је чинио на болесницима. Исус се попе на гору и сеђаше онде са својим ученицима. А беше близу Пасха, јудејски празник. Тада Исус подиже очи и виде да многи народ долази к њему, те рече Филипу: „Одакле ћемо купити хлеба да се ови нахране?” Ово је пак рекао кушајући га, јер је сам знао шта ће чинити. Одговори му Филип: „За две стотине динара хлеба њима није довољно да сваки нешто мало добије.” Рече му један од његових ученика Андреј, брат Симона Петра: „Има овде један дечак који има пет јечмених хлебова и две рибе. Али шта је то на толико њих?” А Исус рече: „Посадите људе.” Било је, наиме, много траве на том месту. Тако се посади око пет хиљада људи. Исус тада узе хлебове, захвали Богу и раздели онима који су полегали, исто тако и од риба колико су хтели. А кад се наситише, рече својим ученицима: „Скупите преостале комаде, да ништа не пропадне!” Скупише, дакле, и напунише дванаест котарица комада од пет јечмених хлебова – што претече онима који су јели. Људи пак, видевши чудо које учини, рекоше: „Ово је заиста пророк који треба да дође на свет.” Но Исус, сазнавши да намеравају да дођу и да га одвуку да би га прогласили царем, повуче се опет сам у гору. А кад би вече, сиђоше његови ученици на море, па ушавши у чамац, пловљаху преко мора у Кафарнаум. Мрак се већ био спустио, а Исус још није дошао к њима, док се море узбуркало од силнога ветра. Пошто су пловили око двадесет пет или тридесет стадија, опазише Исуса како иде по мору и приближава се чамцу, па се уплашише. Но он им рече: „Ја сам, не плашите се.” Они хтедоше да га узму у чамац, и одмах се чамац створи на обали према којој су ишли. Сутрадан народ, који је стајао преко мора, виде да онде није било другог чамца сем једнога и да Исус није ушао у чамац са својим ученицима, него су сами његови ученици отишли. Дођоше из Тиверијаде други чамци близу места где су јели хлеб кад је Господ захвалио Богу. И кад народ виде да онде нема Исуса ни његових ученика, уђоше и сами у чамце, те дођоше у Кафарнаум тражећи Исуса. А кад га нађоше с оне стране мора, рекоше му: „Рави, како си се нашао овде?” Одговори им Исус и рече: „Заиста, заиста, кажем вам: тражите ме не зато што сте видели чудне знаке, него што сте јели од оних хлебова и наситили се. Стичите не пропадљиво јело, него јело које остаје за вечни живот, које ће вам Син човечји дати, јер је њега потврдио Бог Отац.” Тада му рекоше: „Шта да радимо да бисте чинили дела Божја?” Одговори Исус и рече им: „Ово је дело Божје – да верујете у онога кога је он послао.” Они му пак рекоше: „Какав чудан знак чиниш, да видимо и да ти поверујемо? Шта ти радиш? Наши оци су јели ману у пустињи, као што је написано: ‘Хлеб с неба даде им да једу.’” Рече им Исус: „Заиста, заиста, кажем вам: није вам Мојсије дао хлеб с неба, него вам мој Отац даје истинити хлеб с неба. Јер Божји хлеб је онај што силази с неба и даје живот свету.” Тада му рекоше: „Господе, дај нам свагда тај хлеб.” Рече им Исус: „Ја сам хлеб живота, ко мени долази неће огладнети, и ко верује у мене неће ожеднети никада.”
Jovan 6:1-35 Библија: Савремени српски превод (SB-ERV)
После тога Исус оде на другу обалу Галилејског – то јест Тиверијадског – мора, а за њим пође силан народ, јер су видели знамења која је учинио на болеснима. Исус се попе на гору и седе са својим ученицима. (А приближавала се Пасха, јудејски празник.) Када је подигао поглед и угледао силан народ како иде к њему, Исус упита Филипа: »Где можемо да купимо хлеба да ови једу?« То је рекао да би га искушао, јер је већ знао шта ће учинити. Филип му одговори: »Ни двеста динара не би било довољно за више од залогаја хлеба за сваког.« А један од његових ученика – Андреја, брат Симона Петра – рече Исусу: »Овде је један дечак који има пет јечмених хлебова и две рибице, али шта је то на толике.« Исус рече: »Нека људи поседају.« На том месту је било много траве, па мушкарци, њих око пет хиљада, поседаше. Тада Исус узе оне хлебове, захвали Богу за њих, па их раздели онима који су седели, а тако и рибе – и то колико год је ко хтео. Када су се најели, Исус рече својим ученицима: »Покупите преостале комадиће, да ништа не пропадне.« И они их покупише и напунише дванаест корпи комадићима преосталим од пет јечмених хлебова које су људи јели. Када су људи видели знамење које је Исус учинио, рекоше: »Ово је заиста Пророк који треба да дође на свет!« А Исус је знао да намеравају да дођу и да га на силу прогласе за цара, па се опет повуче у гору, сасвим сâм. Када је пало вече, његови ученици сиђоше до мора, уђоше у чамац и отиснуше се преко мора ка Кафарнауму. Већ се било и смрачило, а Исус још није био дошао к њима. И море се узбуркало од силног ветра који је задувао. Када су превеслали око двадесет пет до тридесет стадија, угледаше Исуса како хода по мору и приближава се чамцу, и уплашише се. А Исус им рече: »Ја сам. Не бојте се.« Они хтедоше да га узму у чамац, али се чамац одмах створи на обали према којој су били кренули. Сутрадан народ који је остао на другој страни мора примети да је тамо само један чамац и да Исус није ушао у чамац са својим ученицима, него да су они отишли сами. А неки чамци из Тиверијаде пристадоше близу места где су јели хлеб пошто је Господ за њега захвалио Богу. Када је, дакле, народ видео да нема ни Исуса ни његових ученика, укрцаше се у чамце и одоше у Кафарнаум да га потраже. А када су га нашли на другој страни мора, упиташе га: »Раби, када си дошао овамо?« »Истину вам кажем«, одговори им Исус, »ви ме не тражите зато што сте видели знамења, него зато што сте јели хлеб и најели се. Радите, али не за пропадљиву храну, него за храну која траје до вечног живота, а њу ће вам дати Син човечији, јер њега је потврдио Бог Отац.« Они га упиташе: »Шта да учинимо да бисмо чинили Божија дела?« А Исус им одговори: »Ово је Божије дело: да верујете у онога кога је он послао.« Тада га они упиташе: »Које ћеш, дакле, знамење учинити, да га видимо и да ти поверујемо? Које је твоје дело? Наши праоци су јели ману у пустињи, као што је записано: ‚Даде им хлеб са неба да једу.‘« »Истину вам кажем«, рече им Исус, »није вам Мојсије дао хлеб са неба, него вам мој Отац даје истински хлеб са неба. Јер, Божији хлеб је онај који силази са неба и даје живот свету.« »Господе«, рекоше му они, »дај нам увек тога хлеба.« А Исус им рече: »Ја сам хлеб живота. Ко дође к мени, неће огладнети, и ко у мене верује, неће никада ожеднети.
Jovan 6:1-35 Novi srpski prevod (NSPL)
Posle ovoga je Isus otišao na drugu stranu Galilejskog jezera (to jest, Tiverijadskog jezera). Sledilo ga je mnogo naroda, jer su posmatrali znake koje je činio na bolesnima. Isus je otišao na jednu goru i seo tamo sa svojim učenicima. Bila je blizu Pasha, judejski praznik. Isus podiže pogled i opazi da pristiže mnogo sveta. Upitao je Filipa: „Gde da kupimo hleba da nahranimo ovoliko sveta?“ Ovo je rekao iskušavajući Filipa, a u stvari je znao šta će učiniti. Filip mu odgovori: „Da kupimo hleba i za dve stotine srebrnjaka ne bi bilo dovoljno da svaki dobije nešto malo!“ Jedan od učenika, Andrija, brat Simona Petra, reče mu: „Tu je jedan momčić koji ima pet ječmenih hlebova i dve ribe. Ipak, to nije dovoljno da se nahrani toliki narod.“ Isus im reče: „Neka narod poseda!“ Bilo je tu dosta trave. Ljudi tako posedaše, njih oko pet hiljada. Onda je Isus uzeo hlebove, zahvalio Bogu, pa ih je dao onima koji su sedeli. Tako je učinio i sa ribama, te je svako jeo koliko je hteo. Kada su se svi nasitili, Isus reče svojim učenicima: „Pokupite preostale komade da ne propadnu.“ Učenici sakupiše dvanaest kotarica preostalog hleba od onih pet ječmenih hlebova koje je narod jeo. Kada su ljudi videli kakav je znak Isus učinio, rekli su: „Ovo je zaista Prorok koji treba da dođe na svet!“ Međutim, Isus je znao da oni hoće da ga zacare na silu, pa je zato otišao na jednu goru da bude sam. Kada se spustilo veče, njegovi učenici su sišli do jezera. Ukrcali su se na brodić i uputili se prema Kafarnaumu. Bilo se već smračilo, a Isus nikako da dođe. Počeo je da duva jak vetar i more se uzburkalo. Učenici su veslali nekih dvadeset pet do trideset stadija kada su opazili Isusa kako hoda po moru. Kada se približio čamcu, učenici se uplašiše. Isus im reče: „To sam ja, ne bojte se!“ Tada su hteli da ga ukrcaju u brodić, ali brodić se odjednom našao na mestu prema kom su se uputili. Sutradan su ljudi koji su ostali s druge strane jezera, opazili da je tamo ostao samo jedan brodić. Znali su, naime, da Isus nije ušao u brodić sa svojim učenicima, nego su učenici otišli sami. A iz Tiverijade prispeše drugi brodići, blizu mesta gde je narod jeo hleb za koji je Gospod bio zahvalio Bogu. Kada je, dakle, narod video da tamo nema ni Isusa ni njegovih učenika, ušli su u brodiće i otišli u Kafarnaum da ga traže. Našli su ga s druge strane jezera i rekli mu: „Učitelju, kada si došao ovamo?“ Isus im reče: „Zaista, zaista vam kažem: ne tražite me vi zato što ste videli znake, nego zato što ste jeli hlebove i nasitili se. Ne radite za hranu koja propada, nego za hranu koja ostaje za večni život. Takvu hranu će vam dati Sin Čovečiji, jer je na njega Bog Otac utisnuo svoj pečat.“ Oni ga upitaše: „Šta treba da radimo da bismo činili dela koja Bog traži?“ Isus im odgovori: „Ovo je delo koje Bog traži: da verujete u onoga koga je on poslao.“ Oni ga onda upitaše: „Kakav ćeš znak učiniti, da bismo verovali u tebe kad ga vidimo? Šta ćeš, dakle, da učiniš? Naši preci su jeli manu u pustinji, kao što je napisano u Pismu: ’Dade im hleb sa neba da jedu.’“ Isus im reče: „Zaista, zaista vam kažem: nije vam Mojsije dao hleb sa neba, nego vam moj Otac daje istinski hleb. Hleb koji Bog daje jeste onaj koji silazi sa neba i daje život svetu.“ Tada mu rekoše: „Gospode, daj nam zauvek taj hleb!“ Isus im reče: „Ja sam hleb života; ko dolazi k meni neće ogladneti i ko veruje u mene nikada neće ožedneti.
Jovan 6:1-35 Нови српски превод (NSP)
После овога је Исус отишао на другу страну Галилејског језера (то јест, Тиверијадског језера). Следило га је много народа, јер су посматрали знаке које је чинио на болеснима. Исус је отишао на једну гору и сео тамо са својим ученицима. Била је близу Пасха, јудејски празник. Исус подиже поглед и опази да пристиже много света. Упитао је Филипа: „Где да купимо хлеба да нахранимо оволико света?“ Ово је рекао искушавајући Филипа, а у ствари је знао шта ће учинити. Филип му одговори: „Да купимо хлеба и за две стотине сребрњака не би било довољно да сваки добије нешто мало!“ Један од ученика, Андрија, брат Симона Петра, рече му: „Ту је један момчић који има пет јечмених хлебова и две рибе. Ипак, то није довољно да се нахрани толики народ.“ Исус им рече: „Нека народ поседа!“ Било је ту доста траве. Људи тако поседаше, њих око пет хиљада. Онда је Исус узео хлебове, захвалио Богу, па их је дао онима који су седели. Тако је учинио и са рибама, те је свако јео колико је хтео. Када су се сви наситили, Исус рече својим ученицима: „Покупите преостале комаде да не пропадну.“ Ученици сакупише дванаест котарица преосталог хлеба од оних пет јечмених хлебова које је народ јео. Када су људи видели какав је знак Исус учинио, рекли су: „Ово је заиста Пророк који треба да дође на свет!“ Међутим, Исус је знао да они хоће да га зацаре на силу, па је зато отишао на једну гору да буде сам. Када се спустило вече, његови ученици су сишли до језера. Укрцали су се на бродић и упутили се према Кафарнауму. Било се већ смрачило, а Исус никако да дође. Почео је да дува јак ветар и море се узбуркало. Ученици су веслали неких двадесет пет до тридесет стадија када су опазили Исуса како хода по мору. Када се приближио чамцу, ученици се уплашише. Исус им рече: „То сам ја, не бојте се!“ Тада су хтели да га укрцају у бродић, али бродић се одједном нашао на месту према ком су се упутили. Сутрадан су људи који су остали с друге стране језера, опазили да је тамо остао само један бродић. Знали су, наиме, да Исус није ушао у бродић са својим ученицима, него су ученици отишли сами. А из Тиверијаде приспеше други бродићи, близу места где је народ јео хлеб за који је Господ био захвалио Богу. Када је, дакле, народ видео да тамо нема ни Исуса ни његових ученика, ушли су у бродиће и отишли у Кафарнаум да га траже. Нашли су га с друге стране језера и рекли му: „Учитељу, када си дошао овамо?“ Исус им рече: „Заиста, заиста вам кажем: не тражите ме ви зато што сте видели знаке, него зато што сте јели хлебове и наситили се. Не радите за храну која пропада, него за храну која остаје за вечни живот. Такву храну ће вам дати Син Човечији, јер је на њега Бог Отац утиснуо свој печат.“ Они га упиташе: „Шта треба да радимо да бисмо чинили дела која Бог тражи?“ Исус им одговори: „Ово је дело које Бог тражи: да верујете у онога кога је он послао.“ Они га онда упиташе: „Какав ћеш знак учинити, да бисмо веровали у тебе кад га видимо? Шта ћеш, дакле, да учиниш? Наши преци су јели ману у пустињи, као што је написано у Писму: ’Даде им хлеб са неба да једу.’“ Исус им рече: „Заиста, заиста вам кажем: није вам Мојсије дао хлеб са неба, него вам мој Отац даје истински хлеб. Хлеб који Бог даје јесте онај који силази са неба и даје живот свету.“ Тада му рекоше: „Господе, дај нам заувек тај хлеб!“ Исус им рече: „Ја сам хлеб живота; ко долази к мени неће огладнети и ко верује у мене никада неће ожеднети.
Jovan 6:1-35 Sveta Biblija (SRP1865)
Potom otide Isus preko mora Galilejskoga kod Tiverijade. I za njim iðaše mnoštvo naroda, jer viðahu èudesa njegova koja èinjaše na bolesnicima. A Isus iziðe na goru, i ondje sjeðaše s uèenicima svojijem. A bijaše blizu pasha praznik Jevrejski. Podignuvši dakle Isus oèi, i vidjevši da mnoštvo naroda ide k njemu, reèe Filipu: gdje æemo kupiti hljeba da ovi jedu? A ovo govoraše kušajuæi ga, jer sam znadijaše šta æe èiniti. Odgovori mu Filip: dvjesta groša hljeba nije dosta da svakome od njih po malo dopadne. Reèe mu jedan od uèenika njegovijeh, Andrija, brat Simona Petra: Ovdje ima jedno momèe koje ima pet hljebova jeèmenijeh i dvije ribe; ali šta je to na toliki svijet! A Isus reèe: posadite ljude. A bješe trave mnogo na onome mjestu. Posadi se dakle ljudi na broj oko pet hiljada. A Isus uzevši one hljebove, i davši hvalu, dade uèenicima, a uèenici onima koji bijahu posaðeni; tako i od riba koliko htješe. I kad se nasitiše, reèe uèenicima svojijem: skupite komade što pretekoše da ništa ne propadne. I skupiše, i napuniše dvanaest kotarica komada od pet hljebova jeèmenijeh što preteèe iza onijeh što su jeli. A ljudi vidjevši èudo koje uèini Isus govorahu: ovo je zaista onaj prorok koji treba da doðe na svijet. A kad razumje Isus da hoæe da doðu da ga uhvate i da ga uèine carem, otide opet u goru sam. A kad bi uveèe siðoše uèenici njegovi na more, I uðoše u laðu, i poðoše preko mora u Kapernaum. I veæ se bijaše smrklo, a Isus ne bješe došao k njima. A more se podizaše od velikoga vjetra. Vozivši pak oko dvadeset i pet ili trideset potrkališta ugledaše Isusa gdje ide po moru i došao blizu do laðe, i uplašiše se. A on im reèe: ja sam; ne bojte se. Onda ga s radošæu uzeše u laðu; i odmah laða bi na zemlji u koju iðahu. Sjutradan pak narod koji stajaše preko mora kad vidje da laðe druge ne bješe ondje osim one jedne što u nju uðoše uèenici njegovi, i da ne uðe Isus s uèenicima svojijem u laðu nego sami uèenici njegovi otidoše, A druge laðe iz Tiverijade doðoše blizu onog mjesta gdje jedoše hljeb kad Gospod dade hvalu, Kad vidje narod da Isusa ne bješe ondje ni uèenika njegovijeh, uðoše i oni u laðe, i doðoše u Kapernaum da traže Isusa. I našavši ga preko mora rekoše mu: Ravi! kad si došao ovamo? Isus im odgovori i reèe: zaista, zaista vam kažem: ne tražite me što èudesa vidjeste, nego što jedoste hljeba i nasitiste se. Starajte se ne za jelo koje prolazi, nego za jelo koje ostaje za vjeèni život, koje æe vam dati sin èovjeèij, jer ovoga potvrdi otac Bog. A oni mu rekoše: šta æemo èiniti da radimo djela Božija? Odgovori Isus i reèe im: ovo je djelo Božije da vjerujete onoga koga on posla. A oni mu rekoše: kakav dakle ti pokazuješ znak da vidimo i da vjerujemo? šta radiš ti? Ocevi naši jedoše manu u pustinji, kao što je napisano: hljeb s neba dade im da jedu. Tada im reèe Isus: zaista, zaista vam kažem: Mojsije ne dade vama hljeba s neba, nego vam otac moj daje hljeb istiniti s neba; Jer je hljeb Božij onaj koji silazi s neba i daje život svijetu. Tada mu rekoše: Gospode! daj nam svagda taj hljeb. A Isus im reèe: ja sam hljeb života: koji meni dolazi neæe ogladnjeti, i koji mene vjeruje neæe nikad ožednjeti.