Јован 6:1-35

После тога оде Исус преко мора Галилејског, Тиверијадског. А за њим је ишао многи народ, јер су гледали чуда која је чинио на болесницима. Исус се попе на гору и сеђаше онде са својим ученицима. А беше близу Пасха, јудејски празник. Тада Исус подиже очи и виде да многи народ долази к њему, те рече Филипу: „Одакле ћемо купити хлеба да се ови нахране?” Ово је пак рекао кушајући га, јер је сам знао шта ће чинити. Одговори му Филип: „За две стотине динара хлеба њима није довољно да сваки нешто мало добије.” Рече му један од његових ученика Андреј, брат Симона Петра: „Има овде један дечак који има пет јечмених хлебова и две рибе. Али шта је то на толико њих?” А Исус рече: „Посадите људе.” Било је, наиме, много траве на том месту. Тако се посади око пет хиљада људи. Исус тада узе хлебове, захвали Богу и раздели онима који су полегали, исто тако и од риба колико су хтели. А кад се наситише, рече својим ученицима: „Скупите преостале комаде, да ништа не пропадне!” Скупише, дакле, и напунише дванаест котарица комада од пет јечмених хлебова – што претече онима који су јели. Људи пак, видевши чудо које учини, рекоше: „Ово је заиста пророк који треба да дође на свет.” Но Исус, сазнавши да намеравају да дођу и да га одвуку да би га прогласили царем, повуче се опет сам у гору. А кад би вече, сиђоше његови ученици на море, па ушавши у чамац, пловљаху преко мора у Кафарнаум. Мрак се већ био спустио, а Исус још није дошао к њима, док се море узбуркало од силнога ветра. Пошто су пловили око двадесет пет или тридесет стадија, опазише Исуса како иде по мору и приближава се чамцу, па се уплашише. Но он им рече: „Ја сам, не плашите се.” Они хтедоше да га узму у чамац, и одмах се чамац створи на обали према којој су ишли. Сутрадан народ, који је стајао преко мора, виде да онде није било другог чамца сем једнога и да Исус није ушао у чамац са својим ученицима, него су сами његови ученици отишли. Дођоше из Тиверијаде други чамци близу места где су јели хлеб кад је Господ захвалио Богу. И кад народ виде да онде нема Исуса ни његових ученика, уђоше и сами у чамце, те дођоше у Кафарнаум тражећи Исуса. А кад га нађоше с оне стране мора, рекоше му: „Рави, како си се нашао овде?” Одговори им Исус и рече: „Заиста, заиста, кажем вам: тражите ме не зато што сте видели чудне знаке, него што сте јели од оних хлебова и наситили се. Стичите не пропадљиво јело, него јело које остаје за вечни живот, које ће вам Син човечји дати, јер је њега потврдио Бог Отац.” Тада му рекоше: „Шта да радимо да бисте чинили дела Божја?” Одговори Исус и рече им: „Ово је дело Божје – да верујете у онога кога је он послао.” Они му пак рекоше: „Какав чудан знак чиниш, да видимо и да ти поверујемо? Шта ти радиш? Наши оци су јели ману у пустињи, као што је написано: ‘Хлеб с неба даде им да једу.’” Рече им Исус: „Заиста, заиста, кажем вам: није вам Мојсије дао хлеб с неба, него вам мој Отац даје истинити хлеб с неба. Јер Божји хлеб је онај што силази с неба и даје живот свету.” Тада му рекоше: „Господе, дај нам свагда тај хлеб.” Рече им Исус: „Ја сам хлеб живота, ко мени долази неће огладнети, и ко верује у мене неће ожеднети никада.”