Jakovljeva 3:2-13
Jakovljeva 3:2-13 Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић (SNP_CNZ)
Јер сви ми много грешимо. Ако ко у речи не греши, то је савршен човек, кадар зауздати и све тело. И кад коњима стављамо узде у уста да нам се покоравају, ми управљамо читавим њиховим телом. Види и лађе колике су и гоне их жестоки ветрови, а њима управља врло мала крма куда хоће крмарева воља. Тако је и језик мали уд, али се хвали великим стварима. Види како мала ватра запали велику шуму. И језик је ватра, свет неправде, језик се налази међу нашим удовима, скрнави све тело и он запаљује животни ток, а пакао њега пали. Људски род укроћава и укротио је сваки род звери и птица, гмизаваца и морских животиња, али нико од људи не може да укроти језик – немирно зло, пун смртног отрова. Њим благосиљамо Господа и Оца, и њим проклињемо људе који су створени по слици Божјој; из истих уста излазе благослов и клетва. То тако не треба да буде, браћо моја. Точи ли извор из истог отвора слатку и горку воду? Може ли, браћо моја, смоква да донесе маслине или винова лоза смокве? Ни слан извор не може дати слатку воду. Ко је међу вама мудар и паметан? Нека лепим владањем покаже своја дела у мудрој смерности.
Jakovljeva 3:2-13 Библија: Савремени српски превод (SB-ERV)
Сви ми много грешимо, а ко не греши у оном што говори, тај је савршен човек, способан да заузда и цело тело. Када коњима у уста ставимо жвале, да би нам се покоравали, управљамо целим њиховим телом. Па и лађама, иако су онолике и силни ветрови их гоне, управља малено кормило куда год кормилар хоће. Тако је и језик мали уд, али се хвали великим стварима. Мала ватра запали велику шуму. А и језик је ватра, свет неправде међу нашим удовима. Он цело тело каља и, од пакла потпаљен, пали цео ток живота. Човек кроти и укротио је све врсте звери, птица, гмизаваца и морских створења. Али језик – то зло које не мирује, пуно смртоносног отрова – ниједан човек не може да укроти. Њиме благосиљамо Господа и Оца и њиме проклињемо људе, створене по Божијој слици. Из истих уста излазе и благослов и клетва. А то тако не треба да буде, браћо моја. Зар на извору из истог отвора извире и слатка и горка вода? Зар може смоква, браћо моја, да рађа маслине, или винова лоза смокве? Тако ни слан извор не може да дâ слатку воду. Ко је међу вама мудар и паметан? Нека то покаже добрим владањем, делима учињеним у кроткости која долази од мудрости.
Jakovljeva 3:2-13 Novi srpski prevod (NSPL)
Jer svi mi na mnogo načina grešimo. Ako ko u reči ne greši, taj je savršen čovek, sposoban da zauzda celo svoje telo. Kada konjima stavljamo uzde u usta da bi nam se pokoravali, mi upravljamo celim njihovim telom. Pogledajte i lađe: tako su velike i jaki vetrovi ih pokreću, a njima upravlja vrlo malo kormilo onamo kuda kormilar naumi. Tako je i jezik mali ud ali se diči velikim delima. Gle, kako mala vatra zapali veliku šumu! Tako je i jezik vatra, svet nepravde među našim udovima. On pogani čitavo naše telo i pali čitav životni tok, a pakao ga potpaljuje. Sve vrste životinja, ptica, gmizavaca i morskih životinja daju se ukrotiti i čovek ih je ukrotio, a jezik, to nemirno zlo puno smrtnog otrova, niko ne može ukrotiti. Njim blagosiljamo Gospoda i Oca i njim proklinjemo ljude koji su stvoreni po slici Božijoj. Iz istih usta izlazi blagoslov i prokletstvo. To tako ne treba da bude, braćo moja. Može li sa istog vrela izvirati slatka i gorka voda? Može li, braćo moja, smokva rađati masline ili loza smokve? Tako ni slan izvor ne može dati slatku vodu. Ko je mudar i razuman među vama? Neka dobrim življenjem pokaže svoja dela u mudroj krotkosti.
Jakovljeva 3:2-13 Нови српски превод (NSP)
Јер сви ми на много начина грешимо. Ако ко у речи не греши, тај је савршен човек, способан да заузда цело своје тело. Када коњима стављамо узде у уста да би нам се покоравали, ми управљамо целим њиховим телом. Погледајте и лађе: тако су велике и јаки ветрови их покрећу, а њима управља врло мало кормило онамо куда кормилар науми. Тако је и језик мали уд али се дичи великим делима. Гле, како мала ватра запали велику шуму! Тако је и језик ватра, свет неправде међу нашим удовима. Он погани читаво наше тело и пали читав животни ток, а пакао га потпаљује. Све врсте животиња, птица, гмизаваца и морских животиња дају се укротити и човек их је укротио, а језик, то немирно зло пуно смртног отрова, нико не може укротити. Њим благосиљамо Господа и Оца и њим проклињемо људе који су створени по слици Божијој. Из истих уста излази благослов и проклетство. То тако не треба да буде, браћо моја. Може ли са истог врела извирати слатка и горка вода? Може ли, браћо моја, смоква рађати маслине или лоза смокве? Тако ни слан извор не може дати слатку воду. Ко је мудар и разуман међу вама? Нека добрим живљењем покаже своја дела у мудрој кроткости.
Jakovljeva 3:2-13 Sveta Biblija (SRP1865)
Jer svi pogrješujemo mnogo puta. Ali ko u rijeèi ne pogrješuje, onaj je savršen èovjek, može zauzdati i sve tijelo. Jer gle, i konjma meæemo žvale u usta da nam se pokoravaju, i sve tijelo njihovo okreæemo. Gle i laðe, ako su i velike i silni ih vjetrovi gone, okreæu se malom krmicom kuda hoæe onaj koji upravlja. A tako je i jezik mali ud, i mnogo èini. Gle, mala vatra, i kolike velike šume sažeže. I jezik je vatra, svijet pun nepravde. Tako i jezik živi meðu našijem udima, poganeæi sve tijelo, i paleæi vrijeme života našega, i zapaljujuæi se od pakla. Jer sav rod zvjerinja i ptica, i bubina i riba, pripitomljava se i pripitomio se rodu èovjeèijemu; A jezika niko od ljudi ne može pripitomiti, jer je nemirno zlo, puno ijeda smrtonosnoga. Njim blagosiljamo Boga i oca, i njim kunemo ljude, koji su stvoreni po oblièju Božijemu. Iz jednijeh usta izlazi blagoslov i kletva. Ne valja, ljubazna braæo moja, da ovo tako biva. Eda li može izvor iz jedne glave toèiti slatko i grko? Može li, braæo moja, smokva masline raðati ili vinova loza smokve? Tako nijedan izvor ne daje slane i slatke vode. Ko je meðu vama mudar i pametan neka pokaže od dobra življenja djela svoja u krotosti i premudrosti.