Посланица Јаковљева 3:2-13

Сви ми много грешимо, а ко не греши у оном што говори, тај је савршен човек, способан да заузда и цело тело. Када коњима у уста ставимо жвале, да би нам се покоравали, управљамо целим њиховим телом. Па и лађама, иако су онолике и силни ветрови их гоне, управља малено кормило куда год кормилар хоће. Тако је и језик мали уд, али се хвали великим стварима. Мала ватра запали велику шуму. А и језик је ватра, свет неправде међу нашим удовима. Он цело тело каља и, од пакла потпаљен, пали цео ток живота. Човек кроти и укротио је све врсте звери, птица, гмизаваца и морских створења. Али језик – то зло које не мирује, пуно смртоносног отрова – ниједан човек не може да укроти. Њиме благосиљамо Господа и Оца и њиме проклињемо људе, створене по Божијој слици. Из истих уста излазе и благослов и клетва. А то тако не треба да буде, браћо моја. Зар на извору из истог отвора извире и слатка и горка вода? Зар може смоква, браћо моја, да рађа маслине, или винова лоза смокве? Тако ни слан извор не може да дâ слатку воду. Ко је међу вама мудар и паметан? Нека то покаже добрим владањем, делима учињеним у кроткости која долази од мудрости.

Besplatni planovi za čitanje i pobožosti koje se odnose na Посланица Јаковљева 3:2-13