Јаковљева 3:2-13

Јер сви ми много грешимо. Ако ко у речи не греши, то је савршен човек, кадар зауздати и све тело. И кад коњима стављамо узде у уста да нам се покоравају, ми управљамо читавим њиховим телом. Види и лађе колике су и гоне их жестоки ветрови, а њима управља врло мала крма куда хоће крмарева воља. Тако је и језик мали уд, али се хвали великим стварима. Види како мала ватра запали велику шуму. И језик је ватра, свет неправде, језик се налази међу нашим удовима, скрнави све тело и он запаљује животни ток, а пакао њега пали. Људски род укроћава и укротио је сваки род звери и птица, гмизаваца и морских животиња, али нико од људи не може да укроти језик – немирно зло, пун смртног отрова. Њим благосиљамо Господа и Оца, и њим проклињемо људе који су створени по слици Божјој; из истих уста излазе благослов и клетва. То тако не треба да буде, браћо моја. Точи ли извор из истог отвора слатку и горку воду? Може ли, браћо моја, смоква да донесе маслине или винова лоза смокве? Ни слан извор не може дати слатку воду. Ко је међу вама мудар и паметан? Нека лепим владањем покаже своја дела у мудрој смерности.

Besplatni planovi za čitanje i pobožosti koje se odnose na Јаковљева 3:2-13