Јаковљева 3:2-13

Јер сви ми на много начина грешимо. Ако ко у речи не греши, тај је савршен човек, способан да заузда цело своје тело. Када коњима стављамо узде у уста да би нам се покоравали, ми управљамо целим њиховим телом. Погледајте и лађе: тако су велике и јаки ветрови их покрећу, а њима управља врло мало кормило онамо куда кормилар науми. Тако је и језик мали уд али се дичи великим делима. Гле, како мала ватра запали велику шуму! Тако је и језик ватра, свет неправде међу нашим удовима. Он погани читаво наше тело и пали читав животни ток, а пакао га потпаљује. Све врсте животиња, птица, гмизаваца и морских животиња дају се укротити и човек их је укротио, а језик, то немирно зло пуно смртног отрова, нико не може укротити. Њим благосиљамо Господа и Оца и њим проклињемо људе који су створени по слици Божијој. Из истих уста излази благослов и проклетство. То тако не треба да буде, браћо моја. Може ли са истог врела извирати слатка и горка вода? Може ли, браћо моја, смоква рађати маслине или лоза смокве? Тако ни слан извор не може дати слатку воду. Ко је мудар и разуман међу вама? Нека добрим живљењем покаже своја дела у мудрој кроткости.

Besplatni planovi za čitanje i pobožosti koje se odnose na Јаковљева 3:2-13