Knjiga proroka Osije 7:1-16
Knjiga proroka Osije 7:1-16 Novi srpski prevod (NSPL)
Kada bih da lečim Izrailja, otkriva se Jefremova krivica i zlo Samarije; jer su prevrtljivci, lopov provaljuje i banda je ubica na ulici. A u srcu svome oni i ne misle da ja pamtim sva zlodela njina. Sada su ih okružila sva njihova dela, evo ih pred licem mojim. Zlodelima cara razgaljuju i lažima svojim glavare. Svi su oni preljubnici, kao peć su usplamtela koju pekar prestaje da žari od kada je zamesio testo, pa dokle mu ne uskisne od kvasca. Na dan našega cara klonuli su glavari razgaljeni vinom i on pruži svoju ruku podsmevačima. Prišli su mu i plamteli srcem u svojoj obmani. Spavala je kao pekar jarost njina cele noći, a ujutro se razgnevila kao plamen vatre. Svi su oni zažareni kao peć i progutaće svoje sudije; padaju svi njihovi carevi, a među njima nema nikog da pozove mene. Jefrem je sa narodima, sebe je izmešao. Jefrem je postao pogača neokrenuta. Tuđinci mu snagu jedu, a on to i ne zna; sede kose posuše ga, a on to i ne zna. Izrailju ponos svedoči u lice, alʼ se ne okreću Gospodu, svom Bogu; i u svemu tome oni ga ne traže. A Jefrem je postao kao golubica lakoverna što razuma nema! Eno, zovu Egipat i odlaze u Asiriju. Ali kada odu, nad njima ću da raširim svoju mrežu. Kao ptice nebeske zbaciću ih, kazniću ih kad ih čujem u njihovom zboru. Jao njima, jer su od mene pobegli! Opustošiće jer su se protiv mene pobunili. Ja bi da ih otkupim, a oni o meni laži objavljuju. Nisu srcem vapili meni, nego su kukali na svojim posteljama. Zbog žita i mladog vina sebe seku i od mene se okreću. A ja sam ih krepio, snažio im ruke, a oni su mi zlo mislili. I oni se nisu okrenuli Višnjem; postali su kao luk labavi. Pašće oni od mača, a njihove vođe od gorčine sopstvenog jezika. A to će im u Egiptu biti na porugu.
Knjiga proroka Osije 7:1-16 Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић (SNP_CNZ)
Кад хоћу да Израиљ лечим, открива се безакоње Јефремово и злоћа Самарије. Само лажу, лопов проваљује, напољу разбојници нападају. Они не говоре у срцу свом да ја памтим сваку злоћу њихову. Сад су их опколила дела њихова, она су пред лицем мојим. Злоћом својом веселе цара и кнезове лажима својим. Сви прељубу чине. Они су као пећ зажарена коју пекар не одржава кад тесто замеси, док не ускисне. На празник цара нашег разболеше се кнезови од вина, а он подругљивцима пружа руку своју. Завере им срца жаре попут пећи. Сву ноћ пекар спава, а ујутру гори пламен огњени. Они као пећ пламте и прождиру судије своје. Падају сви цареви њихови, ниједан није мени завапио. Јефрем се с народима меша, Јефрем је погача непреврнута. Туђини му снагу црпу, а он не примећује! Оседела је коса његова, а он то не зна. Гордост Израиљева против њих сведочи. Они се не враћају Господу, Богу своме, и поред свега, они га не траже! Јефрем је као голуб, луд и безуман. Он Египат зове, у Асирију одлази! Кад оду тамо, разапећу мрежу своју, оборићу их као птице небеске, прекорићу их као што је казивано у збору њиховом. Тешко њима јер ме напустише! Пропаст на њих јер ме изневерише! Ја их избављам, а они лажу против мене! Не призивају ме из срца свога кад кукају са одра свога. Парају се због жита и вина, а мени пркосе. Ја сам их гајио, и снажио мишицу њихову, а они су ми зло смишљали! Обраћају се Валу, они су као варљив лук. Падају од мача кнезови њихови, због лажних језика својих. Ругаће им се у земљи египатској!
Knjiga proroka Osije 7:1-16 Библија: Савремени српски превод (SB-ERV)
кад год хоћу да исцелим Израела, открива се опакост Ефремова и зло Самаријино. Јер, преваром се баве, крадљивац проваљује у куће, дружина разбојника пљачка по улицама, а они не увиђају да све њихово зло памтим. Сада их окружују њихова дела – преда мном су. »Својим злоделима увесељују цара, својим лажима службенике. Сви су они прељубници. Као пећ су ужарена, коју пекар не мора да ложи откад умеси тесто док тесто не ускисне. На дан светковине њиховог цара, службеници се успаљују од вина, а он се за руке хвата с подругљивцима. Срце им је као пећ док на њега вребају. Њихова страст целе ноћи тиња, а ујутро се распламса. Сви буду као ужарена пећ – своје судије прождиру. Сви њихови цареви падају, а ниједан мени не завапи.« »Ефрем се меша с народима, Ефрем је лепиња непреврнута. Странци му цеде снагу, а он и не зна! Глава му прошарана седим власима, а он не примећује! Бахатост Израелова против њега сведочи, али он се ГОСПОДУ, своме Богу, не враћа. Упркос свему, он га не тражи. »Ефрем је као голубица, лакомислен и без памети: час Египат позива, час у Асирију иде. Куд год да оду, преко њих ћу пребацити своју мрежу, као птице их оборити. Васпитаћу их стегом када чујем да се скупљају у јато. Тешко њима, јер побегоше од мене! Нека пропадну, јер су се против мене побунили. Чезнуо сам да их откупим, а они против мене говоре лажи. Не вапију ми из срца, него на својим постељама кукају. Секу се зарад жита и младог вина, а против мене се буне. Васпитао сам их стегом и оснажио, а они против мене смишљају зло. Ваалима се окрећу, као лук су извитоперен. Службеници ће им пасти од мача због свога поганог језика. Због тога ће им се ругати у земљи египатској.«
Knjiga proroka Osije 7:1-16 Нови српски превод (NSP)
Када бих да лечим Израиља, открива се Јефремова кривица и зло Самарије; јер су превртљивци, лопов проваљује и банда је убица на улици. А у срцу своме они и не мисле да ја памтим сва злодела њина. Сада су их окружила сва њихова дела, ево их пред лицем мојим. Злоделима цара разгаљују и лажима својим главаре. Сви су они прељубници, као пећ су успламтела коју пекар престаје да жари од када је замесио тесто, па докле му не ускисне од квасца. На дан нашега цара клонули су главари разгаљени вином и он пружи своју руку подсмевачима. Пришли су му и пламтели срцем у својој обмани. Спавала је као пекар јарост њина целе ноћи, а ујутро се разгневила као пламен ватре. Сви су они зажарени као пећ и прогутаће своје судије; падају сви њихови цареви, а међу њима нема никог да позове мене. Јефрем је са народима, себе је измешао. Јефрем је постао погача неокренута. Туђинци му снагу једу, а он то и не зна; седе косе посуше га, а он то и не зна. Израиљу понос сведочи у лице, ал’ се не окрећу Господу, свом Богу; и у свему томе они га не траже. А Јефрем је постао као голубица лаковерна што разума нема! Ено, зову Египат и одлазе у Асирију. Али када оду, над њима ћу да раширим своју мрежу. Као птице небеске збацићу их, казнићу их кад их чујем у њиховом збору. Јао њима, јер су од мене побегли! Опустошиће јер су се против мене побунили. Ја би да их откупим, а они о мени лажи објављују. Нису срцем вапили мени, него су кукали на својим постељама. Због жита и младог вина себе секу и од мене се окрећу. А ја сам их крепио, снажио им руке, а они су ми зло мислили. И они се нису окренули Вишњем; постали су као лук лабави. Пашће они од мача, а њихове вође од горчине сопственог језика. А то ће им у Египту бити на поругу.
Knjiga proroka Osije 7:1-16 Sveta Biblija (SRP1865)
Kad lijeèim Izrailja, tada se pokazuje bezakonje Jefremovo i zloæa Samarijska; jer èine laž, i lupež ulazi, i napolju udara èeta. I ne govore u srcu svom da ja pamtim svako bezakonje njihovo; sada stoje oko njih djela njihova, preda mnom su. Nevaljalstvom svojim vesele cara i lažima svojim knezove. Svi èine preljubu; kao peæ su koju užari hljebar, koji prestane stražiti kad zamijesi tijesto pa dokle uskisne. Na dan cara našega razbolješe se knezovi od mijeha vina, i on pruži ruku svoju potsmjevaèima. Jer na zasjede svoje upravljaju srce svoje, koje je kao peæ; hljebar njihov spava cijelu noæ, ujutru gori kao plamen ognjeni. Svi su kao peæ ugrijani i proždiru svoje sudije; svi carevi njihovi padaju, nijedan izmeðu njih ne vièe k meni. Jefrem se pomiješao s narodima; Jefrem je pogaèa neprevrnuta. Inostranci jedu mu silu, a on ne zna; sijede kose popadaju ga, a on ne zna. I ponositost Izrailjeva svjedoèi mu u oèi, ali se ne vraæaju ka Gospodu Bogu svojemu niti ga traže uza sve to. I Jefrem je kao golub, lud, bezuman; zovu Misir, idu u Asirsku. Kad otidu, razapeæu na njih mrežu svoju, kao ptice nebeske svuæi æu ih, karaæu ih kako je kazivano u zboru njihovu. Teško njima, jer zaðoše od mene; pogibao æe im biti, jer me iznevjeriše; ja ih iskupih, a oni govoriše na me laž. Niti me prizivaše iz srca svojega, nego ridaše na odrima svojim; žita i vina radi skupljajuæi se otstupaju od mene. Kad ih karah, ukrijepih im mišice; ali oni misliše zlo na me. Vraæaju se, ali ne k višnjemu, postaše kao luk lažljiv; knezovi æe njihovi popadati od maèa s obijesti jezika svojega; to æe im biti potsmijeh u zemlji Misirskoj.