Књига пророка Осије 7:1-16

Када бих да лечим Израиља, открива се Јефремова кривица и зло Самарије; јер су превртљивци, лопов проваљује и банда је убица на улици. А у срцу своме они и не мисле да ја памтим сва злодела њина. Сада су их окружила сва њихова дела, ево их пред лицем мојим. Злоделима цара разгаљују и лажима својим главаре. Сви су они прељубници, као пећ су успламтела коју пекар престаје да жари од када је замесио тесто, па докле му не ускисне од квасца. На дан нашега цара клонули су главари разгаљени вином и он пружи своју руку подсмевачима. Пришли су му и пламтели срцем у својој обмани. Спавала је као пекар јарост њина целе ноћи, а ујутро се разгневила као пламен ватре. Сви су они зажарени као пећ и прогутаће своје судије; падају сви њихови цареви, а међу њима нема никог да позове мене. Јефрем је са народима, себе је измешао. Јефрем је постао погача неокренута. Туђинци му снагу једу, а он то и не зна; седе косе посуше га, а он то и не зна. Израиљу понос сведочи у лице, ал’ се не окрећу Господу, свом Богу; и у свему томе они га не траже. А Јефрем је постао као голубица лаковерна што разума нема! Ено, зову Египат и одлазе у Асирију. Али када оду, над њима ћу да раширим своју мрежу. Као птице небеске збацићу их, казнићу их кад их чујем у њиховом збору. Јао њима, јер су од мене побегли! Опустошиће јер су се против мене побунили. Ја би да их откупим, а они о мени лажи објављују. Нису срцем вапили мени, него су кукали на својим постељама. Због жита и младог вина себе секу и од мене се окрећу. А ја сам их крепио, снажио им руке, а они су ми зло мислили. И они се нису окренули Вишњем; постали су као лук лабави. Пашће они од мача, а њихове вође од горчине сопственог језика. А то ће им у Египту бити на поругу.