Jevrejima 10:1-18
Jevrejima 10:1-18 Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић (SNP_CNZ)
Јер закон има само сенку будућих добара, а не и само обличје ствари, па не може никад истим жртвама, које они напрестано приносе сваке године, усавршити оне који приступају. Зар се иначе не би престале приносити зато што се не би више осећали грешни они који су тако служећи једном очишћени? Али оне сваке године подсећају на грехе, јер крв бикова и јараца не може да отклони грехе. Зато улазећи у свет говори: „Жртава и приноса ниси зажелео, али си ми тело приправио; жртве које се спаљују и жртве за грех нису ти биле угодне. Тада рекох: ‘Ево долазим’ – у књизи је написано за мене – ‘да учиним, Боже, твоју вољу.’” Док он горе говори: „Жртава и приноса, жртава које се спаљују и жртава за грех ниси зажелео, нити су ти биле угодне”, оне се по закону приносе; тада рече: „Ево, долазим да учиним твоју вољу.” Укида прво – да постави друго. По овој вољи ми смо освећени приношењем тела Исуса Христа једном засвагда. И сваки свештеник, додуше, стоји сваки дан и служи приносећи много пута исте жртве, које никада не могу потпуно уклонити грехе. Овај је, међутим, принео само једну жртву за грехе и занавек сео с десне стране Богу, и даље чека док његови непријатељи не буду постављени као подножје његових ногу. Једно приношење је, наиме, заувек довело до савршенства оне који се освећују. А то нам и Дух Свети сведочи пошто је рекао: „Ово је савез који ћу склопити с њима после оних дана”, говори Господ, „даћу своје законе у њихова срца и у њихов ум написаћу их, и њихових грехова и њихових безакоња нећу се више сећати.” А где је опраштање ових, ту нема више приношења за грех.
Jevrejima 10:1-18 Библија: Савремени српски превод (SB-ERV)
Пошто Закон садржи само сенку будућих добара, а не стварност, он никада не може истим жртвама, које се непрестано из године у годину приносе, да усаврши оне који приступају Богу. Када би то могао, зар те жртве не би престале да се приносе? Јер, они који тако служе били би једном заувек очишћени и не би се више осећали криви за своје грехе. Али, жртве сваке године само подсећају на грехе, јер крв јунаца и јараца не може да их уклони. Зато је Христос, улазећи у свет, рекао: »Ниси желео жртве и приносе, него си ми припремио тело. Паљенице и жртве за грех нису ти биле миле. Тада рекох: ‚Ево долазим – о мени пише у књизи – да извршим твоју вољу, Боже.‘« Прво је рекао: »Ниси желео жртве и приносе, паљенице и жртве за грех, нити су ти биле миле«, иако Закон захтева да се приносе. А затим је рекао: »Ево долазим да извршим твоју вољу.« Тако он укида прво да би успоставио друго. У складу с том вољом ми смо освештани приношењем тела Исуса Христа на жртву једном заувек. Сваки свештеник из дана у дан стоји и обавља службу и непрестано приноси жртве, које никада не могу да уклоне грехе. А када је Христос за сва времена принео једну жртву за грех, сео је Богу здесна и од тада чека да његови непријатељи буду положени као подножје под његове ноге. Јер, он је једном жртвом учинио заувек савршенима оне који се свештају. А о томе нам сведочи и Свети Дух када каже: »Ово је савез који ћу с њима склопити после ових дана, каже Господ: ставићу своје законе у њихово срце и уписати их у њихове мисли.« И: »Више се нећу сећати њихових греха и њиховог безакоња.« А где су греси опроштени, ту више нема приношења жртава за њих.
Jevrejima 10:1-18 Novi srpski prevod (NSPL)
Naime, pošto je Zakon tek senka budućih dobara, a ne i sam oblik stvari, on ne može jednim te istim žrtvama, koje se svake godine iznova prinose, usavršiti one koji pristupaju Bogu. Ako, dakle, oni koji su jednom očišćeni od greha ne bi više imali osećanje krivice za greh, onda se žrtve ne bi više prinosile. Ovako, žrtve svake godine podsećaju na grehe, zato što krv bikova i jaraca ne može da ukloni grehe. Zato ulazeći u svet, Hristos govori: „Žrtve i prinose nisi poželeo, ali si mi zato telo pripravio; u žrtvama svespalnicama i žrtvama za greh nisi uživao. Tada rekoh: ’Evo, dolazim, da izvršim volju tvoju, Bože, jer je tako napisano za mene u svitku.’“ Gore kaže: „Žrtve i prinose nisi poželeo, niti si u svespalnicama i žrtvama za greh uživao“ (ovo je rekao iako se žrtve prinose po Zakonu). Onda nastavlja: „Evo, dolazim da izvršim tvoju volju.“ Time ukida prvo da bi uveo drugo. A mi smo posvećeni tako što je Isus Hristos prineo svoje telo jednom za svagda. Svaki sveštenik, doduše, svakodnevno vrši svoju službu prinoseći uvek iznova iste žrtve, koje nikada ne mogu potpuno ukloniti grehe. A Hristos je jednom prineo sebe za grehe i zauvek seo s desne strane Bogu. On tamo čeka sve dok njegovi neprijatelji ne budu postavljeni za postolje njegovih nogu. Jer, on je jednom žrtvom zauvek doveo do savršenstva one koji su posvećeni. A i Sveti Duh nam svedoči o tome pošto je rekao: „Ovo je savez koji ću sklopiti sa njima, nakon tih dana, govori Gospod: staviću svoje zakone u njihova srca, i upisaću ih u njihov um, i neću se više sećati njihovih greha i bezakonja.“ A kad su gresi oprošteni, žrtve se više ne prinose.
Jevrejima 10:1-18 Нови српски превод (NSP)
Наиме, пошто је Закон тек сенка будућих добара, а не и сам облик ствари, он не може једним те истим жртвама, које се сваке године изнова приносе, усавршити оне који приступају Богу. Ако, дакле, они који су једном очишћени од греха не би више имали осећање кривице за грех, онда се жртве не би више приносиле. Овако, жртве сваке године подсећају на грехе, зато што крв бикова и јараца не може да уклони грехе. Зато улазећи у свет, Христос говори: „Жртве и приносе ниси пожелео, али си ми зато тело приправио; у жртвама свеспалницама и жртвама за грех ниси уживао. Тада рекох: ’Ево, долазим, да извршим вољу твоју, Боже, јер је тако написано за мене у свитку.’“ Горе каже: „Жртве и приносе ниси пожелео, нити си у свеспалницама и жртвама за грех уживао“ (ово је рекао иако се жртве приносе по Закону). Онда наставља: „Ево, долазим да извршим твоју вољу.“ Тиме укида прво да би увео друго. А ми смо посвећени тако што је Исус Христос принео своје тело једном за свагда. Сваки свештеник, додуше, свакодневно врши своју службу приносећи увек изнова исте жртве, које никада не могу потпуно уклонити грехе. А Христос је једном принео себе за грехе и заувек сео с десне стране Богу. Он тамо чека све док његови непријатељи не буду постављени за постоље његових ногу. Јер, он је једном жртвом заувек довео до савршенства оне који су посвећени. А и Свети Дух нам сведочи о томе пошто је рекао: „Ово је савез који ћу склопити са њима, након тих дана, говори Господ: ставићу своје законе у њихова срца, и уписаћу их у њихов ум, и нећу се више сећати њихових греха и безакоња.“ А кад су греси опроштени, жртве се више не приносе.
Jevrejima 10:1-18 Sveta Biblija (SRP1865)
Jer zakon imajuæi sjen dobara koja æe doæi, a ne samo oblièje stvari, ne može nikada savršiti one koji pristupaju svake godine i prinose one iste žrtve. Inaèe bi prestale prinositi se, kad oni koji služe ne bi više imali nikake savjesti za grijehe, kad se jednom oèiste; Nego se njima svake godine èini spomen za grijehe. Jer krv junèija i jarèija ne može uzeti grijeha. Zato ulazeæi u svijet govori: žrtava i darova nijesi htio, ali si mi tijelo pripravio. Žrtve i prilozi za grijeh nijesu ti bili ugodni. Tada rekoh: evo doðoh, u poèetku knjige pisano je za mene, da uèinim volju tvoju, Bože. I više kazavši: priloga i prinosa i žrtava, i žrtava za grijehe nijesi htio, niti su ti bili ugodni, što se po zakonu prinose; Tada reèe: evo doðoh da uèinim volju tvoju, Bože. Ukida prvo da postavi drugo. Po kojoj smo volji mi osveæeni prinosom tijela Isusa Hrista jednom. I svaki sveštenik stoji svaki dan služeæi i jedne žrtve mnogo puta prinoseæi koje nikad ne mogu uzeti grijeha. A on prinesavši jedinu žrtvu za grijehe sjedi svagda s desne strane Bogu, Èekajuæi dalje dok se polože neprijatelji njegovi podnožje nogama njegovima. Jer jednijem prinosom savršio je vavijek one koji bivaju osveæeni. A svjedoèi nam i Duh sveti; jer kao što je naprijed kazano: Ovo je zavjet koji æu naèiniti s njima poslije onijeh dana, govori Gospod: daæu zakone svoje u srca njihova, i u mislima njihovijem napisaæu ih; I grijeha njihovijeh i bezakonja njihovijeh neæu više spominjati. A gdje je oproštenje ovijeh ondje više nema priloga za grijehe.