Јеврејима 10:1-18

Јер закон има само сенку будућих добара, а не и само обличје ствари, па не може никад истим жртвама, које они напрестано приносе сваке године, усавршити оне који приступају. Зар се иначе не би престале приносити зато што се не би више осећали грешни они који су тако служећи једном очишћени? Али оне сваке године подсећају на грехе, јер крв бикова и јараца не може да отклони грехе. Зато улазећи у свет говори: „Жртава и приноса ниси зажелео, али си ми тело приправио; жртве које се спаљују и жртве за грех нису ти биле угодне. Тада рекох: ‘Ево долазим’ – у књизи је написано за мене – ‘да учиним, Боже, твоју вољу.’” Док он горе говори: „Жртава и приноса, жртава које се спаљују и жртава за грех ниси зажелео, нити су ти биле угодне”, оне се по закону приносе; тада рече: „Ево, долазим да учиним твоју вољу.” Укида прво – да постави друго. По овој вољи ми смо освећени приношењем тела Исуса Христа једном засвагда. И сваки свештеник, додуше, стоји сваки дан и служи приносећи много пута исте жртве, које никада не могу потпуно уклонити грехе. Овај је, међутим, принео само једну жртву за грехе и занавек сео с десне стране Богу, и даље чека док његови непријатељи не буду постављени као подножје његових ногу. Једно приношење је, наиме, заувек довело до савршенства оне који се освећују. А то нам и Дух Свети сведочи пошто је рекао: „Ово је савез који ћу склопити с њима после оних дана”, говори Господ, „даћу своје законе у њихова срца и у њихов ум написаћу их, и њихових грехова и њихових безакоња нећу се више сећати.” А где је опраштање ових, ту нема више приношења за грех.