Dela apostolska 26:2-32
Dela apostolska 26:2-32 Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић (SNP_CNZ)
„Сматрам се срећним, царе Агрипа, што ћу се данас пред тобом бранити од свега за што ме Јудејци оптужују, поготово што ти познајеш све јудејске обичаје и њихова спорна питања; стога, молим те, саслушај ме стрпљиво. Мој животни пут од младости, којим сам ишао од почетка у свом народу и у Јерусалиму, познат је свима Јудејцима, који ме знају одраније; само ако хоће да сведоче да сам као фарисеј живео по најстрожој странци наше вере. И сад стојим пред судом због наде у обећање које је Бог дао нашим очевима, а за које се наших дванаест племена надају да ће постићи служећи Богу истрајно дан и ноћ; због ове наде, царе, оптужују ме Јудејци. Зашто се код вас сматра невероватним да Бог васкрсава мртве? И ја сам са своје стране мислио да треба сасвим непријатељски да поступим против имена Исуса Назарећанина. То сам и учинио у Јерусалиму; добивши овлашћење од првосвештеника, затворио сам у тамницу многе од светих, а кад су их убијали, ја сам био за то. Много пута сам их по свим синагогама кажњавањем присиљавао да хуле; разјарен преко сваке мере на њих, гонио сам их чак у туђим градовима. Кад сам притом путовао у Дамаск са овлашћењем и одобрењем од првосвештеника, усред бела дана, на путу, о царе, видех светлост с неба, која мене и моје сапутнике обасја јаче од сунчаног сијања. И кад сви попадасмо на земљу, чух глас како ми говори јеврејским језиком: ‘Савле, Савле, зашто ме гониш? Тешко ти је против бодила ритати се.’ А ја рекох: ‘Ко си ти, Господе?’ Господ пак рече: ‘Ја сам Исус, кога ти гониш. Него, устани и стани на своје ноге: јавио сам ти се, наиме, за то да те одредим за служитеља и сведока свега овога – како си ме видео и како ћу ти се још јавити. Ја ћу те избављати од твога народа и од многобожаца, којима те шаљем, да им отвориш очи да се обрате од таме ка светлости и од сатанске власти к Богу, да верујући у мене приме опроштај грехова и удео међу онима који су освећени.’ Стога, царе Агрипа, нисам био непокоран небеском виђењу, него сам прво онима у Дамаску, затим у Јерусалиму, по свој јудејској земљи и многобошцима проповедао да се кају и обраћају Богу чинећи дела достојна покајања. Због тога Јудејци ме ухватише у храму и покушаше да ме убију. Али, добивши помоћ од Бога, до данашњег дана стојим и сведочим малом и великом, не казујући ништа друго осим оног што су пророци и Мојсије рекли да ће се догодити, да ће Христос пострадати, да ће као први из васкрсења мртвих објавити светлост нашем народу и многобошцима.” А кад је у својој одбрани ово изнео, рече му Фест сасвим гласно: „Ниси при чистој свести, Павле; велика ученост доводи те до лудила.” На то ће Павле рећи: „Нисам луд, угледни Фесте, него изговарам истините и разборите речи. Зна, најзад, за све ово и цар, коме слободно говорим. Не верујем, наиме, да му је ишта од овога непознато, јер се то није догодило у неком углу. Верујеш ли, царе Агрипа, Пророцима? Знам да верујеш.” Агрипа пак рече Павлу: „Још мало па ћеш ме наговорити и учинити ме хришћанином.” А Павле рече: „Молио бих Бога да пре или после, не само ти, него и сви који ме данас слушају, осим ових окова, постану такви какав сам ја.” Утом усташе цар и намесник, Верника и сви који су седели с њима, па се повукоше и говораху међу собом: „Овај човек не чини ништа што заслужује смртну казну или окове.” А Агрипа рече Фесту: „Овај човек могао би да буде ослобођен да није уложио призив цару.”
Dela apostolska 26:2-32 Библија: Савремени српски превод (SB-ERV)
»Царе Агрипа, сматрам се срећним што ћу данас пред тобом да се браним од свега онога за шта ме Јудеји оптужују, поготово зато што ти знаш све јудејске обичаје и спорна питања. Стога те молим да ме стрпљиво саслушаш. »Свим Јудејима је познат мој живот, који сам од своје најраније младости провео у свом народу, у Јерусалиму. Одавно ме познају и могли би, кад би хтели, да посведоче да сам, као фарисеј, живео у складу са захтевима најстроже странке наше вере. А сада стојим пред судом због наде у обећање које је Бог дао нашим праоцима и чијем испуњењу се нада наших дванаест племена, свесрдно и даноноћно служећи Богу. Због те наде, царе, Јудеји ме оптужују. Зашто сматрате невероватним да Бог васкрсава мртве? »И ја сам мислио да свим силама треба да се борим против имена Исуса Назарећанина. Ево шта сам чинио у Јерусалиму: многе свете сам бацио у тамницу пошто сам добио овлашћење од првосвештеникâ. А кад су их убијали, ја сам са тим био сагласан. И по свим синагогама мучењем сам их присиљавао да хуле. До те мере сам био бесан на њих да сам их прогонио и у страним градовима.« »Тако сам, са овлашћењем и одобрењем првосвештеникâ, ишао и у Дамаск. Усред бела дана, царе, док сам путовао, видех светлост са неба, која сјајније од сунца обасја мене и моје сапутнике. Сви попадасмо на земљу, а ја зачух глас како ми на хебрејском језику говори: ‚Савле, Савле, зашто ме прогониш? Тешко је против остана ритати се!‘ »Ја упитах: ‚Ко си ти, Господе?‘ »А Господ рече: ‚Ја сам Исус, кога ти прогониш. Него, устани и стани на ноге. Показао сам ти се да те поставим за служитеља и сведока овога што си од мене видео и онога што ћу ти још показати. Ја ћу те избављати од твог народа и од незнабожаца, којима те шаљем да им отвориш очи, да се од таме окрену светлости и од Сатанине власти Богу и да верујући у мене приме опроштење грехâ и удео међу освештанима.‘ »Зато, царе Агрипа, нисам био непокоран небеском виђењу, него сам, прво онима у Дамаску, онда онима у Јерусалиму и по целој јудејској земљи, па незнабошцима, проповедао да се покају и окрену Богу и да чине дела достојна покајања. »Због тога су ме Јудеји ухватили док сам био у Храму и покушали да ме убију. Али, с Божијом помоћи до дана данашњег сведочим и малом и великом, не говорећи ништа осим оног што су Пророци и Мојсије рекли да ће се догодити: да ће Христос страдати и, као први који је васкрсао из мртвих, објавити светлост нашем народу и незнабошцима.« Док се он тако бранио, Фест повика: »Булазниш, Павле! Велика ученост ти је помутила разум.« »Не булазним, уважени Фесте«, одговори Павле, »него истините и разумне речи говорим. Цар је у ово добро упућен и њему могу да говорим слободно. Не верујем да му је било шта од овог непознато, јер то се није догодило у неком запећку. Царе Агрипа, верујеш ли пророцима? Знам да верујеш.« Тада Агрипа рече Павлу: »Још мало и убедићеш ме да постанем хришћанин!« »Мало или много«, рече Павле, »ја се молим Богу да не само ти већ и сви ови који ме данас слушају постану као ја – изузев ових окова.« Тада устадоше цар, намесник, Верника и они који су с њима седели, па, када су се повукли, разговарали су међу собом, говорећи: »Овај човек не чини ништа што заслужује смрт или окове.« А Агрипа рече Фесту: »Да није уложио призив цару, могао би да буде ослобођен.«
Dela apostolska 26:2-32 Novi srpski prevod (NSPL)
„Smatram sebe srećnim, o, care Agripa, što ću se baš pred tobom braniti od svega za šta me Jevreji optužuju, tim pre što znam da si dobro upućen u judejske običaje i sporna pitanja. Zato te molim da me strpljivo saslušaš. Svi Jevreji znaju kakav način života sam provodio od najranije mladosti među svojim narodom u Jerusalimu. Oni me znaju od ranije, pa mogu, ako hoće, da potvrde da sam kao farisej živeo po najstrožem pravcu naše vere. A sada mi se sudi zbog moje nade u ispunjenje obećanja koje je Bog dao našim precima. Isto tako se i dvanaest naših plemena, koja predano služe Bogu danju i noću, nadaju ispunjenju istog obećanja. Zbog te nade me, o, care, Jevreji optužuju. Zar smatrate neverovatnim da Bog vaskrsava mrtve? Pa i ja sam bio uveren da se moram svim silama suprotstaviti imenu Isusa Nazarećanina, što sam i činio u Jerusalimu. Kad sam dobio ovlašćenje od vodećih sveštenika, ja sam mnoge svete zatvorio, a kada su ih ubijali, ja sam davao svoj pristanak. Po svim sinagogama sam ih kažnjavanjem prisiljavao da se odreknu svoje vere. U svome prekomernom besu, proganjao sam ih čak i po stranim gradovima. Povodom toga sam se zaputio u Damask sa ovlašćenjem i odobrenjem od vodećih sveštenika. Negde oko podne, o, care, na putu sam ugledao svetlost sa neba, koja je mene i moje saputnike obasjala jače od sunčevog sjaja. Svi smo popadali na zemlju, a ja sam čuo glas koji mi se obratio na jevrejskom jeziku: ’Savle! Savle! Zašto me progoniš? Teško ti je da se ritaš protiv bodila.’ ’Ko si ti, Gospode?’ – upitao sam. Gospod mi je odgovorio: ’Ja sam Isus koga ti progoniš. Ustani i stani na svoje noge! Objavio sam ti se da bih te postavio za svog slugu i svedoka onoga što si video i onoga što ću ti objaviti. Ja ću te izbavljati od tvoga naroda i od neznabožaca. Njima te šaljem, da im otvoriš oči kako bi se odvratili od tame k svetlu i od satanske vlasti k Bogu, te da bi primili oproštenje od greha i deo među onima koji su posvećeni verom u mene.’ Otada, care Agripa, nisam bio neposlušan nebeskom viđenju. Prvo sam propovedao onima u Damasku, te u Jerusalimu i u celoj Judeji, a potom i neznabošcima, da treba da se pokaju od greha i da se okrenu Bogu čineći dela koja dokazuju pokajanje. Zato su me Jevreji uhvatili u hramu i pokušali da me ubiju. Međutim, Bog mi je pomagao sve do današnjega dana, te stojim tu i svedočim i neuglednima i uglednima. Ja ne govorim ništa drugo osim onoga što su Proroci i Mojsije rekli da će se dogoditi: da će Hristos postradati i da će, kao prvi koji je vaskrsao iz mrtvih, navestiti svetlo narodu izrailjskom i neznabošcima.“ Dok se Pavle branio ovim rečima, Fest glasno uzviknu: „Nisi pri zdravom razumu, Pavle! Velika učenost ti muti razum!“ Pavle odgovori: „Nisam ja lud, uvaženi Feste, nego govorim istinite i razumne reči. Sve ove stvari su poznate i caru kome slobodno govorim. Uveren sam, naime, da mu ništa od toga nije nepoznato, jer se to nije dogodilo u nekom zapećku. Care Agripa, veruješ li Prorocima? Znam da veruješ.“ „Još malo, pa ćeš me ubediti da postanem hrišćanin“ – rekao je Agripa Pavlu. „Daj Bože da, pre ili kasnije, ne samo ti, već i svi koji me danas slušaju, postanu takvi kakav sam ja, osim ovih okova.“ Posle ovoga ustadoše car, namesnik i Vernika kao i svi koji su sa njima sedeli. Odlazeći, razgovarali su među sobom: „Ovaj čovek ne čini ništa što zaslužuje smrt ili tamnicu.“ Agripa reče Festu: „Ovaj čovek bi mogao da bude oslobođen da se nije pozvao na cara.“
Dela apostolska 26:2-32 Нови српски превод (NSP)
„Сматрам себе срећним, о, царе Агрипа, што ћу се баш пред тобом бранити од свега за шта ме Јевреји оптужују, тим пре што знам да си добро упућен у јудејске обичаје и спорна питања. Зато те молим да ме стрпљиво саслушаш. Сви Јевреји знају какав начин живота сам проводио од најраније младости међу својим народом у Јерусалиму. Они ме знају од раније, па могу, ако хоће, да потврде да сам као фарисеј живео по најстрожем правцу наше вере. А сада ми се суди због моје наде у испуњење обећања које је Бог дао нашим прецима. Исто тако се и дванаест наших племена, која предано служе Богу дању и ноћу, надају испуњењу истог обећања. Због те наде ме, о, царе, Јевреји оптужују. Зар сматрате невероватним да Бог васкрсава мртве? Па и ја сам био уверен да се морам свим силама супротставити имену Исуса Назарећанина, што сам и чинио у Јерусалиму. Кад сам добио овлашћење од водећих свештеника, ја сам многе свете затворио, а када су их убијали, ја сам давао свој пристанак. По свим синагогама сам их кажњавањем присиљавао да се одрекну своје вере. У своме прекомерном бесу, прогањао сам их чак и по страним градовима. Поводом тога сам се запутио у Дамаск са овлашћењем и одобрењем од водећих свештеника. Негде око подне, о, царе, на путу сам угледао светлост са неба, која је мене и моје сапутнике обасјала јаче од сунчевог сјаја. Сви смо попадали на земљу, а ја сам чуо глас који ми се обратио на јеврејском језику: ’Савле! Савле! Зашто ме прогониш? Тешко ти је да се риташ против бодила.’ ’Ко си ти, Господе?’ – упитао сам. Господ ми је одговорио: ’Ја сам Исус кога ти прогониш. Устани и стани на своје ноге! Објавио сам ти се да бих те поставио за свог слугу и сведока онога што си видео и онога што ћу ти објавити. Ја ћу те избављати од твога народа и од незнабожаца. Њима те шаљем, да им отвориш очи како би се одвратили од таме к светлу и од сатанске власти к Богу, те да би примили опроштење од греха и део међу онима који су посвећени вером у мене.’ Отада, царе Агрипа, нисам био непослушан небеском виђењу. Прво сам проповедао онима у Дамаску, те у Јерусалиму и у целој Јудеји, а потом и незнабошцима, да треба да се покају од греха и да се окрену Богу чинећи дела која доказују покајање. Зато су ме Јевреји ухватили у храму и покушали да ме убију. Међутим, Бог ми је помагао све до данашњега дана, те стојим ту и сведочим и неугледнима и угледнима. Ја не говорим ништа друго осим онога што су Пророци и Мојсије рекли да ће се догодити: да ће Христос пострадати и да ће, као први који је васкрсао из мртвих, навестити светло народу израиљском и незнабошцима.“ Док се Павле бранио овим речима, Фест гласно узвикну: „Ниси при здравом разуму, Павле! Велика ученост ти мути разум!“ Павле одговори: „Нисам ја луд, уважени Фесте, него говорим истините и разумне речи. Све ове ствари су познате и цару коме слободно говорим. Уверен сам, наиме, да му ништа од тога није непознато, јер се то није догодило у неком запећку. Царе Агрипа, верујеш ли Пророцима? Знам да верујеш.“ „Још мало, па ћеш ме убедити да постанем хришћанин“ – рекао је Агрипа Павлу. „Дај Боже да, пре или касније, не само ти, већ и сви који ме данас слушају, постану такви какав сам ја, осим ових окова.“ После овога устадоше цар, намесник и Верника као и сви који су са њима седели. Одлазећи, разговарали су међу собом: „Овај човек не чини ништа што заслужује смрт или тамницу.“ Агрипа рече Фесту: „Овај човек би могао да буде ослобођен да се није позвао на цара.“
Dela apostolska 26:2-32 Sveta Biblija (SRP1865)
Za sreæu svoju držim, care Agripa! što se danas pred tobom odgovaram za sve što me potvoraju Jevreji, A najviše što znam da ti poznaješ sve Jevrejske obièaje i prepiranja. Zato te molim da me poslušaš milostivo. Moje dakle življenje od mladosti, koje je isprva bilo meðu narodom mojijem u Jerusalimu, znadu svi Jevreji. Kako me znadu isprva, ako hoæe posvjedoèiti, da po poznatoj jeresi naše vjere življeh farisejski. I sad stojim pred sudom za nadanje obeæanja koje Bog obreèe ocevima našijem, Kome se svi dvanaest koljena našijeh jednako dan i noæ služeæi nadaju da æe doæi. Za ovo nadanje optužen sam, care Agripa, od Jevreja. Šta? zar vi mislite da se ne može vjerovati da Bog mrtve podiže? Tako i ja mišljah da mi valja mnoga zla èiniti protiv imena Isusa Nazareæanina, Kao što i uèinih u Jerusalimu; i mnoge od svetijeh ja zatvorah u tamnice, primivši vlast od glavara sveštenièkijeh; i kad ih ubijahu, pristajah na sud. I po svijem zbornicama muèeæi ih èesto, nagonjah da hule na Isusa; i odviše mrzeæi na njih gonjah ih tja i do tuðijeh gradova. Za koje iduæi u Damask s vlašæu i zapoviješæu od glavara sveštenièkijeh, U podne, care, vidjeh na putu s neba svjetlost veæu od sijanja sunèanoga, koja obasja mene i one što iðahu sa mnom. A kad mi svi padosmo na zemlju, èuh glas gdje govori meni i kazuje Jevrejskijem jezikom: Savle! Savle! zašto me goniš? Teško ti je protivu bodila praæati se. A ja rekoh: ko si ti, Gospode? A on reèe: ja sam Isus, kojega ti goniš; Nego ustani i stani na noge svoje; jer ti se za to javih da te uèinim slugom i svjedokom ovome što si vidio i što æu ti pokazati, Izbavljajuæi te od naroda Jevrejskoga i od neznabožaca, kojima æu te poslati, Da im otvoriš oèi da se obrate od tame k vidjelu i od oblasti sotonine k Bogu, da prime oproštenje grijeha i dostojanje meðu osveæenima vjerom mojom. Zato, care Agripa! ne bih nepokoran nebeskoj utvari; Nego najprije onima koji su u Damasku i u Jerusalimu, potom i po svoj zemlji Jevrejskoj, i neznabošcima propovijedah da se pokaju, i da se obrate k Bogu èineæi djela dostojna pokajanja. Zato me Jevreji uhvatiše u crkvi i šæahu da me raskinu. Ali dobivši pomoæ Božiju stojim do samoga ovog dana, i svjedoèim i malom i velikom, ne kazujuæi ništa osim što proroci kazaše da æe biti, i Mojsije: Da æe Hristos postradati, i da æe biti prvi iz vaskrsenija mrtvijeh i propovijedati vidjelo narodu Jevrejskome i neznabošcima. A kad on ovo odgovaraše, reèe Fist velikijem glasom: zar luduješ, Pavle? Mnoge te knjige izvode iz pameti. A on reèe: ne ludujem, èestiti Fiste, nego rijeèi istine i razuma kazujem. Jer za ovo zna car, kojemu i govorim slobodno; jer ne vjerujem da mu je što od ovoga nepoznato; jer ovo nije bilo u uglu. Vjeruješ li, care Agripa, prorocima? Znam da vjeruješ. A Agripa reèe Pavlu: još malo pa æeš me nagovoriti da budem hrišæanin. A Pavle reèe: molio bih Boga i za malo i za mnogo da bi ne samo ti nego i svi koji me slušaju danas bili takovi kao i ja što sam, osim okova ovijeh. I kad on ovo reèe, usta car i sudija i Vernikija, i koji sjeðahu s njima, I otišavši razgovarahu se meðu sobom govoreæi: ovaj èovjek nije uèinio ništa što zaslužuje smrt ili okove. A Agripa reèe Fistu: ovaj èovjek mogaše biti pušten da ne reèe da hoæe k æesaru. I tako sudija namisli da ga pošlje k æesaru.