Дела апостолска 26
26
Павле се брани пред Агрипом
1Тада Агрипа рече Павлу: »Допушта ти се да говориш у своју одбрану.«
Павле испружи руку и поче своју одбрану: 2»Царе Агрипа, сматрам се срећним што ћу данас пред тобом да се браним од свега онога за шта ме Јудеји оптужују, 3поготово зато што ти знаш све јудејске обичаје и спорна питања. Стога те молим да ме стрпљиво саслушаш.
4»Свим Јудејима је познат мој живот, који сам од своје најраније младости провео у свом народу, у Јерусалиму. 5Одавно ме познају и могли би, кад би хтели, да посведоче да сам, као фарисеј, живео у складу са захтевима најстроже странке наше вере. 6А сада стојим пред судом због наде у обећање које је Бог дао нашим праоцима 7и чијем испуњењу се нада наших дванаест племена, свесрдно и даноноћно служећи Богу. Због те наде, царе, Јудеји ме оптужују. 8Зашто сматрате невероватним да Бог васкрсава мртве?
9»И ја сам мислио да свим силама треба да се борим против имена Исуса Назарећанина. 10Ево шта сам чинио у Јерусалиму: многе свете сам бацио у тамницу пошто сам добио овлашћење од првосвештеникâ. А кад су их убијали, ја сам са тим био сагласан. 11И по свим синагогама мучењем сам их присиљавао да хуле. До те мере сам био бесан на њих да сам их прогонио и у страним градовима.«
Павле говори о свом обраћењу
(Дап 9,1-19; 22,6-16)
12»Тако сам, са овлашћењем и одобрењем првосвештеникâ, ишао и у Дамаск. 13Усред бела дана, царе, док сам путовао, видех светлост са неба, која сјајније од сунца обасја мене и моје сапутнике. 14Сви попадасмо на земљу, а ја зачух глас како ми на хебрејском језику говори: ‚Савле, Савле, зашто ме прогониш? Тешко је против остана ритати се!‘
15»Ја упитах: ‚Ко си ти, Господе?‘
»А Господ рече: ‚Ја сам Исус, кога ти прогониш. 16Него, устани и стани на ноге. Показао сам ти се да те поставим за служитеља и сведока овога што си од мене видео и онога што ћу ти још показати. 17Ја ћу те избављати од твог народа и од незнабожаца, којима те шаљем 18да им отвориш очи, да се од таме окрену светлости и од Сатанине власти Богу и да верујући у мене приме опроштење грехâ и удео међу освештанима.‘
19»Зато, царе Агрипа, нисам био непокоран небеском виђењу, 20него сам, прво онима у Дамаску, онда онима у Јерусалиму и по целој јудејској земљи, па незнабошцима, проповедао да се покају и окрену Богу и да чине дела достојна покајања.
21»Због тога су ме Јудеји ухватили док сам био у Храму и покушали да ме убију. 22Али, с Божијом помоћи до дана данашњег сведочим и малом и великом, не говорећи ништа осим оног што су Пророци и Мојсије рекли да ће се догодити: 23да ће Христос страдати и, као први који је васкрсао из мртвих, објавити светлост нашем народу и незнабошцима.«
24Док се он тако бранио, Фест повика: »Булазниш, Павле! Велика ученост ти је помутила разум.«
25»Не булазним, уважени Фесте«, одговори Павле, »него истините и разумне речи говорим. 26Цар је у ово добро упућен и њему могу да говорим слободно. Не верујем да му је било шта од овог непознато, јер то се није догодило у неком запећку. 27Царе Агрипа, верујеш ли пророцима? Знам да верујеш.«
28Тада Агрипа рече Павлу: »Још мало и убедићеш ме да постанем хришћанин!«
29»Мало или много«, рече Павле, »ја се молим Богу да не само ти већ и сви ови који ме данас слушају постану као ја – изузев ових окова.«
30Тада устадоше цар, намесник, Верника и они који су с њима седели, 31па, када су се повукли, разговарали су међу собом, говорећи: »Овај човек не чини ништа што заслужује смрт или окове.«
32А Агрипа рече Фесту: »Да није уложио призив цару, могао би да буде ослобођен.«
Trenutno izabrano:
Дела апостолска 26: SB-ERV
Istaknuto
Podijeli
Kopiraj
Želiš li da tvoje istaknuto bude sačuvano na svim tvojim uređajima? Kreiraj nalog ili se prijavi
Bible League International