2. Knjiga Samuilova 14:14-33
2. Knjiga Samuilova 14:14-33 Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић (SNP_CNZ)
Сви ћемо сигурно помрети. Ми смо као вода која, кад се проспе на земљу, не може више да се скупи. Бог не узима живот него мисли да прогнаник не буде одбачен од њега. Разлог због кога сам дошла и ово кажем господару моме, цару, био је тај што ме уплашише људи. Зато помисли слушкиња твоја: ‘Казаћу цару. Можда ће цар учинити оно што му каже слушкиња његова. Цар ће послушати и избавити слушкињу своју из руке човека који хоће да истреби мене и мог сина из наследства Божјег.’ Зато је слушкиња твоја помислила: ‘Реч господара мога, цара, утешиће ме. Господар мој, цар, као анђео је Божји и слуша добро и зло.’ Господ, Бог твој, нека буде с тобом!” Тада цар одговори и рече жени: „Немој да сакријеш нешто што ћу те питати.” Тада цар запита: „Да није рука Јоавова с тобом у свему овом?” Жена одговори и рече: „Нека је жив цар, господар мој! Не може се ни десно ни лево од свега што каза цар, господар мој. Јесте, заповедио ми је слуга твој Јоав и научио слушкињу твоју да све ово каже. Слуга твој Јоав дао је свему други смисао, али господар мој је мудар као анђео Божји. Он зна све шта се збива на земљи.” Потом цар рече Јоаву: „Ето, учинићу по твојој речи. Иди врати младића Авесалома.” Тада Јоав паде лицем на земљу, поклони се, благослови цара и рече Јоав: „Данас види слуга твој, царе и господару мој, да сам нашао милост у очима твојим јер је цар испунио речи слуге свога.” Потом Јоав устаде, отиде у Гесур и врати у Јерусалим Авесалома. Тада цар рече: „Нека иде у дом свој, али лице моје неће видети.” Авесалом оде у дом свој и није излазио пред цара. У целом Израиљу није било тако лепог човека као што је био Авесалом. Сви су га хвалили. Од пете до темена није имао мане. Кад је кратио косу (а имао је обичај да је крати сваке године јер би му отежала, тако да је морао да је крати), била је тешка двеста сикала по царској мери. Авесалому су се родили три сина и ћерка Тамара, која је била лепа жена. Авесалом проведе две године у Јерусалиму а да не виде лице царево. Потом позва Авесалом Јоава да би га он привео цару, али он не хтеде да му дође. Он посла по њега други пут, али овај не хтеде да дође. Тада он заповеди својим слугама: „Видите да Јоав има њиву покрај моје и да на њој расте јечам. Идите и запалите је!” Слуге Авесаломове одоше и запалише ту њиву. Тада устаде Јоав, дође Авесалому у кућу и упита га: „Зашто су слуге твоје запалиле моју њиву?” Авесалом одговори Јоаву: „Ево, само сам теби поручивао: ‘Дођи овамо!’, хтео сам да те пошаљем цару да га запиташ зашто сам се ја вратио из Гесура? Боље би ми било да сам још тамо. Хтео бих да изађем пред цара. Ако сам крив, нека ме погуби!” Јоав оде цару и исприча му. Он позва Авесалома. Кад је овај дошао пред цара, баци се лицем на земљу пред царем, а цар пољуби Авесалома.
2. Knjiga Samuilova 14:14-33 Библија: Савремени српски превод (SB-ERV)
Сви ћемо сигурно умрети, јер смо као вода која се проспе на земљу, па не може више да се покупи. Бог не враћа мртваца у живот, али налази начина да изгнаник не остане отуђен од њега. Дошла сам да ти сада ово кажем, господару, јер су ме људи застрашили. Помислила сам: ‚Говорићу с царем. Можда ће учинити оно што га замолим. Јер, он ће пристати да ме избави из руку човека који и мене и мога сина хоће да лиши наследства које нам је Бог дао.‘ Онда помислих: ‚Нека реч мога господара цара донесе спокој, јер он попут Божијег анђела разликује добро и зло.‘ Нека ГОСПОД, твој Бог, буде с тобом.« Тада јој цар рече: »Немој да ми ускратиш одговор на питање које ћу ти поставити.« »Кажи, мој господару царе«, одврати жена. Цар је упита: »Није ли Јоав умешао своје прсте у све ово?« А жена одговори: »Живога ми тебе, мој господару царе, код тебе нема врдања! Да, управо ми је твој слуга Јоав заповедио да ово урадим. Он ми је рекао шта да кажем. Учинио је то не би ли променио садашње стање. Ти си, господару, мудар као Божији анђео – знаш све што се дешава у земљи.« Цар рече Јоаву: »Добро, учинићу то. Иди и врати младића Авесалома.« На то се Јоав ничице поклони цару и благослови га, па рече: »Данас знам, мој господару царе, да сам ја, твој слуга, нашао милост у твојим очима, јер си ми услишио молбу.« Онда Јоав оде у Гешур и доведе Авесалома назад у Јерусалим. Али цар рече: »Нека иде својој кући. Нећу да га видим.« Тако Авесалом оде својој кући не видевши цара. А у целом Израелу ниједан човек није био толико хваљен због своје лепоте као Авесалом: био је без мане од главе до пете. Кад год би шишао косу, што је чинио с времена на време, кад би му постала претешка, мерио би је: била би тешка две стотине шекела царске мере. Авесалому су се родила три сина и кћи. Кћи му се звала Тамара и била је прелепа жена. Авесалом проведе две године у Јерусалиму, а да није видео цара. Он онда посла по Јоава да га пошаље цару, али овај одби да дође. Он посла по њега други пут, али он опет одби. Тада Авесалом рече својим слугама: »Слушајте: Јоавова њива је поред моје. Он тамо гаји јечам. Идите и запалите је.« Тако Авесаломове слуге запалише Јоавову њиву. Тада Јоав дође у Авесаломову кућу и упита га: »Зашто су ми твоје слуге запалиле њиву?« »Слушај«, рече му Авесалом, »поручио сам ти да дођеш да те пошаљем цару да га питаш: ‚Зашто сам долазио из Гешура? Било би боље да сам остао тамо.‘ Дакле, хоћу да видим цара. Ако сам за нешто крив, нека ме погуби.« Тако Јоав оде цару и то му исприча, па цар позва Авесалома. Авесалом уђе код цара и ничице му се поклони, а цар га пољуби.
2. Knjiga Samuilova 14:14-33 Novi srpski prevod (NSPL)
Jer, mi moramo umreti; mi smo kao voda kad se prospe na zemlju, te se ne može skupiti. No, Bog ne uzima život, već je iznašao načine da izgnani ne ostane u izgnanstvu. Ja sam, stoga, došla da kažem ovo caru, svome gospodaru, jer me je narod uplašio. A tvoja sluškinja je pomislila: ’Obratiću se caru; možda će car učiniti što njegova sluškinja traži. Naime, car će čuti, pa će izbaviti svoju sluškinju iz ruku čoveka koji hoće da istrebi mene i mog sina s nasledstva Božijeg.’ Mislila je tvoja sluškinja: ’Reč moga gospodara, cara, će me umiriti, jer je moj gospodar, car, kao Anđeo Gospodnji, koji razlikuje dobro od zla. Neka Gospod, Bog tvoj, bude s tobom.’“ Tada car odgovori ženi: „Nemoj zatajiti od mene ništa što ću te pitati.“ Ona odgovori: „Neka moj gospodar govori.“ Car upita: „Da li su Joavovi prsti zajedno s tobom u celoj ovoj stvari?“ Ona odgovori: „Života mi tvoga, gospodaru moj, care, sve je onako kako je moj gospodar, car, rekao; od toga se ne može ni levo ni desno. Jeste, tvoj sluga Joav mi je to zapovedio; on mi je rekao da kažem sve ove reči. Tvoj sluga Joav je to učinio da bi prikazao stvar s druge strane, ali moj gospodar je mudar kao Anđeo Božiji, pa zna sve što se dešava u zemlji.“ Tada car reče Joavu: „Evo, uradiću to. Idi i dovedi mladića Avesaloma.“ Na to je Joav pao ničice na zemlju, poklonio se i blagoslovio cara, govoreći: „Danas tvoj sluga zna da sam našao blagonaklonost pred tobom, gospodaru moj, care, jer je car učinio što je njegov sluga tražio.“ Joav je, zatim, ustao i otišao u Gesur, pa je doveo Avesaloma u Jerusalim. Međutim, car reče: „Neka se vrati u svoju kuću, ali preda mnom neka se ne pojavljuje.“ Tako se Avesalom vratio u svoju kuću, ali pred carem se nije pojavljivao. A u celom Izrailju nije bilo čoveka koga su više hvalili zbog njegove lepote od Avesaloma. Na njemu nije bilo mane od temena do pete. On je šišao svoju kosu na kraju godine, jer mu je bila teška. Kosa mu je bila teška dve stotine šekela carske mere. A Avesalom je imao tri sina i jednu ćerku, po imenu Tamara, koja je bila veoma lepa žena. Avesalom je živeo u Jerusalimu dve godine a da se nije pojavio pred carem. Tada je Avesalom poslao po Joava, da bi ga poslao caru, ali on nije hteo da dođe k njemu. Poslao je po njega i drugi put, ali ovaj opet nije hteo da dođe. Avesalom reče svojim slugama: „Joavovo polje je pored moga, a ječam je još na njemu. Idite i zapalite ga!“ Tako Avesalomove sluge zapale polje. Tada se Joav diže i dođe Avesalomu u kuću, pa mu reče: „Zašto su tvoje sluge zapalile moje polje?“ Avesalom odgovori Joavu: „Eto, ja sam ti poslao poruku: dođi ovamo da te pošaljem k caru da kažeš: ’Zašto sam se vratio iz Gesura? Bilo bi mi bolje da sam ostao tamo!’ Zato mi dopusti da vidim cara, pa ako sam kriv za nešto, neka me pogubi!“ Joav ode caru i javi mu, te car pozva Avesaloma. Kad je došao caru, poklonio se licem do zemlje pred njim, a car je poljubio Avesaloma.
2. Knjiga Samuilova 14:14-33 Нови српски превод (NSP)
Јер, ми морамо умрети; ми смо као вода кад се проспе на земљу, те се не може скупити. Но, Бог не узима живот, већ је изнашао начине да изгнани не остане у изгнанству. Ја сам, стога, дошла да кажем ово цару, своме господару, јер ме је народ уплашио. А твоја слушкиња је помислила: ’Обратићу се цару; можда ће цар учинити што његова слушкиња тражи. Наиме, цар ће чути, па ће избавити своју слушкињу из руку човека који хоће да истреби мене и мог сина с наследства Божијег.’ Мислила је твоја слушкиња: ’Реч мога господара, цара, ће ме умирити, јер је мој господар, цар, као Анђео Господњи, који разликује добро од зла. Нека Господ, Бог твој, буде с тобом.’“ Тада цар одговори жени: „Немој затајити од мене ништа што ћу те питати.“ Она одговори: „Нека мој господар говори.“ Цар упита: „Да ли су Јоавови прсти заједно с тобом у целој овој ствари?“ Она одговори: „Живота ми твога, господару мој, царе, све је онако како је мој господар, цар, рекао; од тога се не може ни лево ни десно. Јесте, твој слуга Јоав ми је то заповедио; он ми је рекао да кажем све ове речи. Твој слуга Јоав је то учинио да би приказао ствар с друге стране, али мој господар је мудар као Анђео Божији, па зна све што се дешава у земљи.“ Тада цар рече Јоаву: „Ево, урадићу то. Иди и доведи младића Авесалома.“ На то је Јоав пао ничице на земљу, поклонио се и благословио цара, говорећи: „Данас твој слуга зна да сам нашао благонаклоност пред тобом, господару мој, царе, јер је цар учинио што је његов слуга тражио.“ Јоав је, затим, устао и отишао у Гесур, па је довео Авесалома у Јерусалим. Међутим, цар рече: „Нека се врати у своју кућу, али преда мном нека се не појављује.“ Тако се Авесалом вратио у своју кућу, али пред царем се није појављивао. А у целом Израиљу није било човека кога су више хвалили због његове лепоте од Авесалома. На њему није било мане од темена до пете. Он је шишао своју косу на крају године, јер му је била тешка. Коса му је била тешка две стотине шекела царске мере. А Авесалом је имао три сина и једну ћерку, по имену Тамара, која је била веома лепа жена. Авесалом је живео у Јерусалиму две године а да се није појавио пред царем. Тада је Авесалом послао по Јоава, да би га послао цару, али он није хтео да дође к њему. Послао је по њега и други пут, али овај опет није хтео да дође. Авесалом рече својим слугама: „Јоавово поље је поред мога, а јечам је још на њему. Идите и запалите га!“ Тако Авесаломове слуге запале поље. Тада се Јоав диже и дође Авесалому у кућу, па му рече: „Зашто су твоје слуге запалиле моје поље?“ Авесалом одговори Јоаву: „Ето, ја сам ти послао поруку: дођи овамо да те пошаљем к цару да кажеш: ’Зашто сам се вратио из Гесура? Било би ми боље да сам остао тамо!’ Зато ми допусти да видим цара, па ако сам крив за нешто, нека ме погуби!“ Јоав оде цару и јави му, те цар позва Авесалома. Кад је дошао цару, поклонио се лицем до земље пред њим, а цар је пољубио Авесалома.
2. Knjiga Samuilova 14:14-33 Sveta Biblija (SRP1865)
Jer æemo doista pomrijeti, i jesmo kao voda koja se prospe na zemlju i više se ne može skupiti; jer mu Bog nije uzeo života, nego je naumio da odagnani ne ostane odagnan od njega. I tako doðoh da kažem ovo caru gospodaru svojemu, jer me narod uplaši; zato reèe sluškinja tvoja: da govorim caru, može biti da æe uèiniti car što sluškinja njegova kaže. Jer æe car uslišiti i izbaviti sluškinju svoju iz ruke onoga koji hoæe da istrijebi mene i sina mojega iz našljedstva Božijega. I sluškinja tvoja reèe: rijeè cara gospodara mojega biæe mi utjeha, jer je car gospodar moj kao anðeo Božji, te sluša i dobro i zlo, i Gospod æe Bog tvoj biti s tobom. A car odgovori i reèe ženi: nemoj tajiti od mene što æu te pitati. A žena reèe: neka govori car gospodar moj. Tada car reèe: da nije Joavov posao u svemu tome što èiniš? A žena odgovori i reèe: tako da je živa duša tvoja, care gospodaru, ne može se ni nadesno ni nalijevo od svega što kaza car gospodar moj; jer sluga tvoj Joav zapovijedio mi je i nauèio sluškinju tvoju sve ovo da govorim. Sluga je tvoj Joav uèinio, te sam ovako izvila besjedu svoju; ali je gospodar moj mudar kao anðeo Božji, te zna sve što biva na zemlji. Tada reèe car Joavu: evo, ti si uèinio to, idi, dovedi natrag dijete Avesaloma. Tada pade Joav licem na zemlju, i pokloni se i blagoslovi cara, i reèe Joav: danas vidi sluga tvoj da sam našao milost pred tobom, care gospodaru, kad je car uèinio što mu sluga njegov reèe. Potom se podiže Joav i otide u Gesur, i dovede natrag u Jerusalim Avesaloma. I car reèe: neka ide svojoj kuæi, a lica mojega da ne vidi. I otide Avesalom svojoj kuæi, i ne vidje lica careva. A ne bješe èovjeka tako lijepa kao Avesalom u svem Izrailju, da ga tako hvale; od pete do tjemena ne bješe na njemu mane. I kad bi strigao glavu a imaše obièaj svake godine striæi je, jer mu bijaše teško mjerio bi kosu s glave svoje, i bivaše je dvjesta sikala carskom mjerom. I rodiše se Avesalomu tri sina i jedna kæi, kojoj bijaše ime Tamara, i ona bijaše lijepa. I Avesalom osta cijele dvije godine u Jerusalimu, a lica careva ne vidje. Tada posla Avesalom po Joava da ga pošlje k caru; ali on ne htje doæi k njemu; i posla opet drugi put, ali on ne htje doæi. Tada reèe slugama svojim: vidite li njivu Joavovu pored moje? na njoj je jeèam; idite i upalite je. I upališe sluge Avesalomove onu njivu. Tada se podiže Joav, i doðe k Avesalomu u kuæu, i reèe mu: zašto sluge tvoje upališe moju njivu? Avesalom reèe Joavu: eto slao sam k tebi govoreæi: hodi ovamo da te pošljem k caru da mu kažeš: zašto sam došao iz Gesura? bolje bi bilo da sam još ondje. Zato da vidim lice carevo; ako li ima kaka krivica na meni, neka me pogubi. I otide Joav k caru, i kaza mu. I dozva Avesaloma; a on došavši k caru pokloni se licem do zemlje pred carem, i car cjelova Avesaloma.