Сви ћемо сигурно помрети. Ми смо као вода која, кад се проспе на земљу, не може више да се скупи. Бог не узима живот него мисли да прогнаник не буде одбачен од њега. Разлог због кога сам дошла и ово кажем господару моме, цару, био је тај што ме уплашише људи. Зато помисли слушкиња твоја: ‘Казаћу цару. Можда ће цар учинити оно што му каже слушкиња његова. Цар ће послушати и избавити слушкињу своју из руке човека који хоће да истреби мене и мог сина из наследства Божјег.’ Зато је слушкиња твоја помислила: ‘Реч господара мога, цара, утешиће ме. Господар мој, цар, као анђео је Божји и слуша добро и зло.’ Господ, Бог твој, нека буде с тобом!”
Тада цар одговори и рече жени: „Немој да сакријеш нешто што ћу те питати.” Тада цар запита: „Да није рука Јоавова с тобом у свему овом?” Жена одговори и рече: „Нека је жив цар, господар мој! Не може се ни десно ни лево од свега што каза цар, господар мој. Јесте, заповедио ми је слуга твој Јоав и научио слушкињу твоју да све ово каже. Слуга твој Јоав дао је свему други смисао, али господар мој је мудар као анђео Божји. Он зна све шта се збива на земљи.”
Потом цар рече Јоаву: „Ето, учинићу по твојој речи. Иди врати младића Авесалома.” Тада Јоав паде лицем на земљу, поклони се, благослови цара и рече Јоав: „Данас види слуга твој, царе и господару мој, да сам нашао милост у очима твојим јер је цар испунио речи слуге свога.” Потом Јоав устаде, отиде у Гесур и врати у Јерусалим Авесалома. Тада цар рече: „Нека иде у дом свој, али лице моје неће видети.” Авесалом оде у дом свој и није излазио пред цара.
У целом Израиљу није било тако лепог човека као што је био Авесалом. Сви су га хвалили. Од пете до темена није имао мане. Кад је кратио косу (а имао је обичај да је крати сваке године јер би му отежала, тако да је морао да је крати), била је тешка двеста сикала по царској мери. Авесалому су се родили три сина и ћерка Тамара, која је била лепа жена.
Авесалом проведе две године у Јерусалиму а да не виде лице царево. Потом позва Авесалом Јоава да би га он привео цару, али он не хтеде да му дође. Он посла по њега други пут, али овај не хтеде да дође. Тада он заповеди својим слугама: „Видите да Јоав има њиву покрај моје и да на њој расте јечам. Идите и запалите је!” Слуге Авесаломове одоше и запалише ту њиву. Тада устаде Јоав, дође Авесалому у кућу и упита га: „Зашто су слуге твоје запалиле моју њиву?” Авесалом одговори Јоаву: „Ево, само сам теби поручивао: ‘Дођи овамо!’, хтео сам да те пошаљем цару да га запиташ зашто сам се ја вратио из Гесура? Боље би ми било да сам још тамо. Хтео бих да изађем пред цара. Ако сам крив, нека ме погуби!” Јоав оде цару и исприча му. Он позва Авесалома. Кад је овај дошао пред цара, баци се лицем на земљу пред царем, а цар пољуби Авесалома.