Job 31
31
Jobov konačni priziv
1Savez sam sklopio s očima svojim; zašto bih onda o djevojci razmišljao?
2Jer kakav je dio od Boga odozgo? I kakva je baština od Svesilnoga s visina?
3Nije li propast za opakoga i teška kazna za one koji čine nepravdu?
4Ne vidi li on puteve moje i zar ne broji sve korake moje?
5Ako sam hodio isprazno ili mi je noga hitila za prijevarom,
6neka me izvaže na vagi ravnomjernoj, da Bog spozna moje poštenje.
7Ako mi je korak skrenuo s puta i srce moje počelo hoditi za očima mojim ili je nekakva ljaga prionula za ruke moje,
8tada neka drugi jede što sam posijao; da, neka se porod moj iskorijeni.
9Ako mi srce zavede neka žena ili ako sam vrebao na vratima bližnjega svoga,
10tada neka žena moja melje za drugoga i neka se drugi nad njom saginje.
11Jer to je mrzak zločin; da, to je nepravda da je suci trebaju kazniti.
12Jer to je oganj što proždire do propasti i iskorijenio bi sav moj urod.
13Ako sam prezreo parnicu sluge svoga ili sluškinje svoje kad su se parničili sa mnom,
14što li ću onda učiniti kad Bog ustane? I kad on pohađa, što ću mu odgovoriti?
15Nije li on onaj koji je stvorio mene u utrobi, stvorio i njega? Nije li nas isti oblikovao u utrobi?
16Ako sam uskratio želju siromasima ili sam pustio da oči udovice slabe
17ili sam sâm pojeo zalogaj svoj, a siročad nije jela od njega
18(jer je on od mladosti svoje odrastao sa mnom kao s ocem, a nju sam vodio od utrobe majke svoje);
19ako sam nekoga vidio da propada jer mu nedostaje odjeća ili nekoga siromaha bez pokrivača,
20ako me bokovi njegovi nisu blagoslovili i ako se runom mojih ovaca nije ugrijao;
21ako sam ruku svoju podizao na siročad kad sam na vratima ugledao pomoć svoju;
22onda neka ruka moja ispadne iz ramena, a mišica moja neka se od kosti istrgne.
23Jer propast od Boga strava je za mene i zbog njegove uzvišenosti to ne bih mogao izdržati.
24Ako je nada moja u zlatu ili sam čistome zlatu rekao: ‘Ti si pouzdanje moje!’,
25ako sam se radovao zato što je blago moje bilo veliko i zato što je ruka moja priskrbila mnogo,
26ako sam gledao sunce kako sije ili mjesec što hoda u sjaju svome
27te se srce moje dalo potajno namamiti ili su usta moja poljubila ruku moju,
28i to je bila nepravda da je suci trebaju kazniti jer bih se odrekao Boga što je gore.
29Ako sam se radovao propasti onoga koji me mrzi ili sam se uzvisivao kad ga je snašlo zlo,
30i nisam dopustio ustima svojim da sagriješe želeći prokletstvo za dušu njegovu.
31Nisu li ljudi iz moga šatora govorili: ‘Da nam je mesa njegova, ne bi se nasitili.’
32Tuđinac nije na ulici noćio, no ja sam putniku otvarao vrata svoja.
33Ako sam i prijestupe svoje prikrivao kao Adam, skrivajući svoju nepravdu u krilu svome;
34zar sam se bojao velikoga mnoštva ili sam se užasavao od obiteljskog prijezira, da šutim pa da ne izlazim iz vrata?
35O da bi me netko saslušao! Evo moja je želja da bi mi Svesilni odgovorio, a taj moj protivnik je napisao knjigu.
36Zasigurno ću je nositi na svom ramenu i vezat ću je sebi kao vijenac.
37Objavio bih mu broj svojih koraka, kao knez bih pristupio k njemu.
38Ako je zemlja moja vikala na mene ili su se isto tako njezine brazde žalile,
39ako sam bez novaca jeo urod njezin ili sam naveo vlasnike njezine da ispuste život svoj,
40neka umjesto pšenice raste čičak, a umjesto ječma ljulj.” Završile su riječi Jobove.
Trenutno odabrano:
Job 31: BKJ
Istaknuto
Podijeli
Kopiraj
Želiš li svoje istaknute stihove spremiti na sve svoje uređaje? Prijavi se ili registriraj
Copyright © 2011, UDRUGA STABLO ŽIVOTA