Nemoj se suzdržavatiUzorak

Jedan glas

Ovo nije prvi put u istoriji da se Isusovi sledbenici bore za jedinstvo. Kada je Pavle napisao svoje pismo Rimljanima, pisao je kosmopolitskoj crkvi u kojoj se Isusovi sledbenici nisu slagali oko svega, od hrane koju su jeli do praznika koje su slavili. Što se tiče hrane, neki su rekli: „U redu je jesti meso“, dok su drugi rekli: „Svi bi trebali da budemo vegetarijanci“. Crkvi je pretila podela koja će je osakatiti, delom zato što su različite grupe smatrale da bi svi trebalo da imaju ista uverenja o pitanjima druge i treće kofe, koje smo razmatrali u jučerašnjem čitanju.

Pavle nije rekao ovim hrišćanima da stvore različite crkve, jednu za mesoždere i jednu za vegetarijance. To bi verovatno bilo lakše, kao što bi našoj crkvi, ili vašoj, moglo biti lakše da se odvojite prema političkim ili kulturnim perspektivama. Umesto toga, Pavle je pozvao crkvu da živi u harmoniji jedni s drugima, kako bi zajedno mogli jednoglasno slaviti Boga.

Pavle je ohrabrivao svaku osobu da čini ono za šta veruje da najviše poštuje Isusa prema njegovoj Reči i da voli one koji su imali drugačija uverenja. Kada se bavimo pitanjima oko kojih se kao Isusovi sledbenici slobodno ne slažemo, Bog naš Otac nam govori da volimo jedni druge kao da smo porodica, sa bratskom ili sestrinskom naklonošću. Trebalo bi da poželimo dobrodošlicu jedni drugima i da odbijemo da preziremo ili donosimo nebiblijski sud jedni o drugima samo zato što se možemo složitii oko nekog nebitnog pitanja. Zašto? Zato što treba živimo u ljubavi jedno prema drugom.

Živeti u ljubavi počinje aktivnim slušanjem i nastojanjem da razumemo jedni druge. Pozvani smo da budemo brzi da čujemo, spori da govorimo i spori da ljutimo, ili možda, spori da o tome pričamo na društvenim mrežama!

Samo zato što slušamo jedni druge ne znači da ćemo se složiti. To je deo lepote onoga što čitamo u Rimljanima 14–15, jer se ni naši hrišćanski preci nisu slagali. Nakon što prizna naše razlike u ubeđenjima, Bog govori svojoj deci da imaju obavezu da trpe jedni druge i da se međusobno izgrađuju. Kakav dostojan cilj, usred nesuglasica sa braćom i sestrama u Hristu, da volimo i pomažemo jedni drugima.