YouVersion logo
Dugme za pretraživanje

Rimljanima 15:1-33

Rimljanima 15:1-33 NSPL

Mi jaki dužni smo da pomažemo slabima u njihovim slabostima, a ne da ugađamo sebi. Svako od nas neka ugađa svome bližnjemu na njegovo dobro i izgrađivanje. Jer, ni Hrist nije ugađao sebi, nego kako je napisano: „Uvrede onih koji tebe vređaju, pale su na mene.“ A sve što je unapred napisano, napisano je nama za pouku, da bismo putem strpljivosti i putem utehe koje daje Pismo, imali nadu. A Bog, izvor strpljivosti i utehe, dao vam da budete složni u mišljenju, sledeći primer Hrista Isusa, da složno u jedan glas proslavite Boga i Oca našega Gospoda Isusa Hrista. Zato prihvatajte jedni druge, kao što je Hristos prihvatio vas na slavu Božiju. Jer, kažem vam da je Hristos poslužio Jevrejima radi Božije istine, da potvrdi obećanja dana njihovim precima, da bi i narodi proslavljali Boga za njegovo milosrđe, kao što je napisano: „Zato ću te hvaliti među pucima, tvoje ću ime pesmom proslavljati.“ I ponovo: „Radujte se, puci, sa narodom njegovim.“ I opet: „Svi puci, slavite Gospoda, veličajte ga, svi narodi!“ A Isaija ponovo kaže: „Pojaviće se Jesejev koren, on će doći da vlada narodima, u njega će položiti nadu.“ Neka vas Bog, izvor nade, ispuni svakom radošću i mirom po veri u njega, da obilujete u nadi silom Duha Svetoga. Braćo moja, ja sam uveren da ste vi puni dobrote, ispunjeni svakim znanjem, sposobni da poučavate jedni druge. Ipak, tu i tamo sam vam nešto odlučnije pisao, da vas podsetim na milost koju mi je dao Bog, da budem sluga Hrista Isusa među neznabošcima. Ja služim kao sveštenik propovedajući Božiju Radosnu vest, da bi oni bili Bogu prihvatljiv dar koji mu se na žrtvu prinosi, i koji je posvećen Duhom Svetim. Zato mogu da se dičim u Hristu Isusu radi svoje službe Bogu. Ja se, naime, usuđujem da govorim samo o onome što je Hrist učinio preko mene, da bi doveo narode k poslušnosti Bogu. On je to činio rečju i delom, silom čudnih znakova i čuda, silom Duha Božijeg. Tako sam od Jerusalima, pa sve do Ilirika navestio Radosnu vest Hristovu, smatrajući za čast da navešćujem Radosnu vest tamo gde Hristos nije bio poznat, da ne bih zidao na tuđem temelju. Nego kako je napisano: „Videće oni kojima nije objavljen, shvatiće oni koji za njega nisu čuli.“ Zbog toga sam mnogo puta bio sprečen da dođem k vama. Ali, sad, pošto za mene nema više posla u tim krajevima, hteo bih da dođem k vama, što već godinama želim. Nadam se da ću vas posetiti na svom putu za Španiju i da ćete me vi ispratiti tamo, pošto se, donekle, nauživam vašeg društva. Sad, međutim, idem u Jerusalim da tamo poslužim svetima. Jer crkve u Makedoniji i Ahaji su odlučile da daju dar za siromašne među Božijim narodom u Jerusalimu. Oni su sami odlučili da daju, ali su im i dužnici. Jer, ako su neznabošci postali učesnici u njihovim duhovnim dobrima, dužni su da im pomognu i u njihovim telesnim potrebama. Kad, dakle, obavim to i uručim im što je skupljeno, krenuću za Španiju i posetiti vas usput. A znam, naime, da ću tom prilikom doći sa punom merom Hristovog blagoslova. Zaklinjem vas, braćo, našim Gospodom Isusom Hristom i ljubavlju Duha: združite se sa mnom u borbi moleći se Bogu za mene, da se izbavim od nevernika u Judeji, i da Božiji narod prihvati moju službu u Jerusalimu. Potom bih, Božijom voljom, došao k vama s radošću da se zajedno sa vama odmorim. Neka Bog, izvor mira, bude sa svima vama. Amin.