Rimljanima 15:1-33
Rimljanima 15:1-33 Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић (SNP_CNZ)
Ми пак јаки дужни смо да сносимо слабости слабих, а не да се понашамо како се нама допада. Сваки од нас нека се труди да ближњег задовољи – на добро и за назидање. Јер ни Христос није угађао самом себи, него као што је написано: „Погрде оних који тебе грде падоше на ме.” Све, наиме, што је унапред написано, написано је нама за поуку да стрпљивошћу и утехом Писма имамо наду. А Бог, творац стрпљивости и утехе, нека вам да дâ међу собом сложно мислите по вољи Исуса Христа, да једнодушно једним устима славите Бога и Оца, Господа нашега Исуса Христа. Зато прихватајте један другога као што је и Христос примио вас на славу Божју. Кажем, наиме, да је Христос послужио обрезанима за истину Божју да утврди очевима дана обећања, а многобошци славе Бога због његовог милосрђа, као што је написано: „Зато ћу те исповедати међу многобошцима и певаћу имену твоме.” И опет говори: „Веселите се, многобошци, с његовим народом!” И опет: „Хвалите Господа сви многобошци и нека га славе сви народи!” И Исаија опет говори: „Доћи ће изданак из корена Јесејева и онај који устаје да влада над многобошцима, у њега ће се многобошци уздати.” А Бог наше наде нека вас испуни сваком радошћу и миром у вери, да имате изобилну наду силом Духа Светога. А ја сам, браћо моја, и сам уверен за вас да сте и сами пуни доброте, испуњени сваким знањем, кадри и један другога умудрите. А делимично сам вам мало одлучније писао, желећи да вас подсетим по благодати коју ми је Бог дао, да будем служитељ Христа Исуса за многобошце, који врши свету службу јеванђеља Божјег, да многобошци као принос буду угодни, освећени Духом Светим. Могу, дакле, да се хвалим у Христу Исусу за све што сам учинио служећи Богу; јер се нећу усудити да кажем нешто што Христос није учинио преко мене да би многобошце довео до послушности, речју или делом, силом чудних знакова и чуда, силом Духа Светога, тако да сам од Јерусалима па наоколо све до Илирика испунио јеванђељем о Христу. Али сам притом сматрао за част да не објављујем јеванђеље онде где је Христос већ познат да не бих зидао на туђем темељу, него како је написано: „Видеће га они којима о њему није ништа јављено и разумеће они који нису чули.” Тога ради био сам много пута спречен да дођем к вама. А сад, немајући више поља рада у овим крајевима, а од много година жудим да дођем к вама. Кад пођем у Шпанију, надам се да ћу вас на проласку видети и да ћете ме ви отпратити онамо кад се најпре вас донекле наситим. Сада пак, служећи светима, идем у Јерусалим. Јер Македонија и Ахаја одлучише да скупе неку заједничку помоћ за сиромахе међу светима у Јерусалиму. Они су то одлучили, а и дужни су им. Јер кад су многобошци постали учесници у њиховим духовним добрима, дужни су да им послуже и у њиховим телесним потребама. Кад, дакле, свршим ово и потврдим им овај плод, поћи ћу преко вас у Шпанију. А знам да ћу долазећи к вама доћи с пуним благословом Христовим. Молим вас уз то, браћо, у Господу нашем Исусу Христу и у љубави Духа – да се борите са мном молећи се Богу за мене, да се избавим од непокорних у Јудеји и да моја служба за Јерусалим буде по вољи светима, те да вам по Божјој вољи с радошћу дођем и одморим се с вама заједно. А Бог мира нека је са свима вама. Амин.
Rimljanima 15:1-33 Библија: Савремени српски превод (SB-ERV)
Ми јаки дужни смо да подносимо слабости нејаких, а не да себи угађамо. Сваки од нас треба да угађа ближњему за његово добро, ради изграђивања. Јер, ни Христос није себи угађао, него, као што је записано: »На мене падоше увреде оних који су те вређали.« А све што је у прошлости записано, записано је за нашу поуку, да својом стрпљивошћу и утехом Писама имамо наду. А Бог, који даје стрпљивост и утеху, нека вам дâ да будете сложни међу собом, идући за Христом Исусом, и да једнодушно и једногласно славите Бога и Оца нашега Господа Исуса Христа. Стога, прихватајте један другога као што је и Христос прихватио вас, на Божију славу. Јер, кажем: Христос је постао слуга обрезанима ради Божије истине, да потврди обећања дата праоцима и да незнабошци славе Бога због његовог милосрђа, као што је записано: »Зато ћу те хвалити међу незнабошцима и певати хвалоспеве твоме имену.« И још каже: »Веселите се, незнабошци, с његовим народом.« И још: »Хвалите Господа, сви незнабошци; нека га сви народи славе.« И још, каже Исаија: »Појавиће се Корен Јесејев, Онај који ће устати да влада над незнабошцима; у њега ће се незнабошци уздати.« А Бог наде нека вас испуни сваком радошћу и миром у вери, да силом Светога Духа имате наде у изобиљу. Уверен сам, браћо моја, да сте и ви сами пуни доброте, испуњени сваким знањем и способни да један другога уразумљујете. Ипак, о неким стварима сам вам – да вас на њих подсетим – одлучније писао због милости коју ми је Бог дао да будем служитељ Христа Исуса незнабошцима, који врши свету службу ширења Божијег еванђеља, да незнабошци буду Богу прихватљива жртва, освештана Светим Духом. Стога се хвалим у Христу Исусу својим служењем Богу. Јер, не усуђујем се да говорим о нечему што Христос није учинио преко мене да незнабошце доведе до послушности – речју и делом, силом знамењâ и чудâ, силом Духа. Тако сам од Јерусалима, па унаоколо све до Илирика пронео Христово еванђеље. Али увек сам се трудио да не објављујем еванђеље тамо где је Христос већ познат, да не бих зидао на туђем темељу, него, као што је записано: »Видеће га они којима о њему нису јавили и разумети они који нису чули.« Због тога сам много пута био спречен да дођем к вама. Али сада, пошто за мене више нема места у овим крајевима, а већ много година желим да дођем к вама, учинићу то кад будем ишао у Шпанију. Надам се, наиме, да ћу вас на пропутовању посетити и да ћете ме онамо испратити, пошто се прво донекле науживам вашег друштва. А сада идем у Јерусалим, служећи светима, јер су Македонија и Ахаја одлучиле да сакупе помоћ за сиромашне међу светима у Јерусалиму. Да, одлучиле су, а и дужне су им. Јер, ако су незнабошци постали учесници у њиховим духовним добрима, дужни су да им служе у њиховим телесним потребама. Када, дакле, ово завршим и постарам се да приме овај плод, кренућу преко вас у Шпанију. А знам да ћу, када дођем к вама, доћи с пуним Христовим благословом. Заклињем вас, браћо, нашим Господом Исусом Христом и љубављу Духа да се борите са мном молећи се за мене Богу. Молите се да се избавим од непокорних у Јудеји и да моје служење у Јерусалиму буде по вољи светима, па да, ако буде Божија воља, дођем к вама с радошћу и с вама се одморим. Бог мира са свима вама. Амин.
Rimljanima 15:1-33 Novi srpski prevod (NSPL)
Mi jaki dužni smo da pomažemo slabima u njihovim slabostima, a ne da ugađamo sebi. Svako od nas neka ugađa svome bližnjemu na njegovo dobro i izgrađivanje. Jer, ni Hrist nije ugađao sebi, nego kako je napisano: „Uvrede onih koji tebe vređaju, pale su na mene.“ A sve što je unapred napisano, napisano je nama za pouku, da bismo putem strpljivosti i putem utehe koje daje Pismo, imali nadu. A Bog, izvor strpljivosti i utehe, dao vam da budete složni u mišljenju, sledeći primer Hrista Isusa, da složno u jedan glas proslavite Boga i Oca našega Gospoda Isusa Hrista. Zato prihvatajte jedni druge, kao što je Hristos prihvatio vas na slavu Božiju. Jer, kažem vam da je Hristos poslužio Jevrejima radi Božije istine, da potvrdi obećanja dana njihovim precima, da bi i narodi proslavljali Boga za njegovo milosrđe, kao što je napisano: „Zato ću te hvaliti među pucima, tvoje ću ime pesmom proslavljati.“ I ponovo: „Radujte se, puci, sa narodom njegovim.“ I opet: „Svi puci, slavite Gospoda, veličajte ga, svi narodi!“ A Isaija ponovo kaže: „Pojaviće se Jesejev koren, on će doći da vlada narodima, u njega će položiti nadu.“ Neka vas Bog, izvor nade, ispuni svakom radošću i mirom po veri u njega, da obilujete u nadi silom Duha Svetoga. Braćo moja, ja sam uveren da ste vi puni dobrote, ispunjeni svakim znanjem, sposobni da poučavate jedni druge. Ipak, tu i tamo sam vam nešto odlučnije pisao, da vas podsetim na milost koju mi je dao Bog, da budem sluga Hrista Isusa među neznabošcima. Ja služim kao sveštenik propovedajući Božiju Radosnu vest, da bi oni bili Bogu prihvatljiv dar koji mu se na žrtvu prinosi, i koji je posvećen Duhom Svetim. Zato mogu da se dičim u Hristu Isusu radi svoje službe Bogu. Ja se, naime, usuđujem da govorim samo o onome što je Hrist učinio preko mene, da bi doveo narode k poslušnosti Bogu. On je to činio rečju i delom, silom čudnih znakova i čuda, silom Duha Božijeg. Tako sam od Jerusalima, pa sve do Ilirika navestio Radosnu vest Hristovu, smatrajući za čast da navešćujem Radosnu vest tamo gde Hristos nije bio poznat, da ne bih zidao na tuđem temelju. Nego kako je napisano: „Videće oni kojima nije objavljen, shvatiće oni koji za njega nisu čuli.“ Zbog toga sam mnogo puta bio sprečen da dođem k vama. Ali, sad, pošto za mene nema više posla u tim krajevima, hteo bih da dođem k vama, što već godinama želim. Nadam se da ću vas posetiti na svom putu za Španiju i da ćete me vi ispratiti tamo, pošto se, donekle, nauživam vašeg društva. Sad, međutim, idem u Jerusalim da tamo poslužim svetima. Jer crkve u Makedoniji i Ahaji su odlučile da daju dar za siromašne među Božijim narodom u Jerusalimu. Oni su sami odlučili da daju, ali su im i dužnici. Jer, ako su neznabošci postali učesnici u njihovim duhovnim dobrima, dužni su da im pomognu i u njihovim telesnim potrebama. Kad, dakle, obavim to i uručim im što je skupljeno, krenuću za Španiju i posetiti vas usput. A znam, naime, da ću tom prilikom doći sa punom merom Hristovog blagoslova. Zaklinjem vas, braćo, našim Gospodom Isusom Hristom i ljubavlju Duha: združite se sa mnom u borbi moleći se Bogu za mene, da se izbavim od nevernika u Judeji, i da Božiji narod prihvati moju službu u Jerusalimu. Potom bih, Božijom voljom, došao k vama s radošću da se zajedno sa vama odmorim. Neka Bog, izvor mira, bude sa svima vama. Amin.
Rimljanima 15:1-33 Нови српски превод (NSP)
Ми јаки дужни смо да помажемо слабима у њиховим слабостима, а не да угађамо себи. Свако од нас нека угађа своме ближњему на његово добро и изграђивање. Јер, ни Христ није угађао себи, него како је написано: „Увреде оних који тебе вређају, пале су на мене.“ А све што је унапред написано, написано је нама за поуку, да бисмо путем стрпљивости и путем утехе које даје Писмо, имали наду. А Бог, извор стрпљивости и утехе, дао вам да будете сложни у мишљењу, следећи пример Христа Исуса, да сложно у један глас прославите Бога и Оца нашега Господа Исуса Христа. Зато прихватајте једни друге, као што је Христос прихватио вас на славу Божију. Јер, кажем вам да је Христос послужио Јеврејима ради Божије истине, да потврди обећања дана њиховим прецима, да би и народи прослављали Бога за његово милосрђе, као што је написано: „Зато ћу те хвалити међу пуцима, твоје ћу име песмом прослављати.“ И поново: „Радујте се, пуци, са народом његовим.“ И опет: „Сви пуци, славите Господа, величајте га, сви народи!“ А Исаија поново каже: „Појавиће се Јесејев корен, он ће доћи да влада народима, у њега ће положити наду.“ Нека вас Бог, извор наде, испуни сваком радошћу и миром по вери у њега, да обилујете у нади силом Духа Светога. Браћо моја, ја сам уверен да сте ви пуни доброте, испуњени сваким знањем, способни да поучавате једни друге. Ипак, ту и тамо сам вам нешто одлучније писао, да вас подсетим на милост коју ми је дао Бог, да будем слуга Христа Исуса међу незнабошцима. Ја служим као свештеник проповедајући Божију Радосну вест, да би они били Богу прихватљив дар који му се на жртву приноси, и који је посвећен Духом Светим. Зато могу да се дичим у Христу Исусу ради своје службе Богу. Ја се, наиме, усуђујем да говорим само о ономе што је Христ учинио преко мене, да би довео народе к послушности Богу. Он је то чинио речју и делом, силом чудних знакова и чуда, силом Духа Божијег. Тако сам од Јерусалима, па све до Илирика навестио Радосну вест Христову, сматрајући за част да навешћујем Радосну вест тамо где Христос није био познат, да не бих зидао на туђем темељу. Него како је написано: „Видеће они којима није објављен, схватиће они који за њега нису чули.“ Због тога сам много пута био спречен да дођем к вама. Али, сад, пошто за мене нема више посла у тим крајевима, хтео бих да дођем к вама, што већ годинама желим. Надам се да ћу вас посетити на свом путу за Шпанију и да ћете ме ви испратити тамо, пошто се, донекле, науживам вашег друштва. Сад, међутим, идем у Јерусалим да тамо послужим светима. Јер цркве у Македонији и Ахаји су одлучиле да дају дар за сиромашне међу Божијим народом у Јерусалиму. Они су сами одлучили да дају, али су им и дужници. Јер, ако су незнабошци постали учесници у њиховим духовним добрима, дужни су да им помогну и у њиховим телесним потребама. Кад, дакле, обавим то и уручим им што је скупљено, кренућу за Шпанију и посетити вас успут. А знам, наиме, да ћу том приликом доћи са пуном мером Христовог благослова. Заклињем вас, браћо, нашим Господом Исусом Христом и љубављу Духа: здружите се са мном у борби молећи се Богу за мене, да се избавим од неверника у Јудеји, и да Божији народ прихвати моју службу у Јерусалиму. Потом бих, Божијом вољом, дошао к вама с радошћу да се заједно са вама одморим. Нека Бог, извор мира, буде са свима вама. Амин.
Rimljanima 15:1-33 Sveta Biblija (SRP1865)
Dužni smo dakle mi jaki slabosti slabijeh nositi, i ne sebi ugaðati. I svaki od vas da ugaða bližnjemu na dobro za dobar ugled. Jer i Hristos ne ugodi sebi, nego kao što je pisano: ruženja onijeh koji tebe ruže padoše na me. Jer što se naprijed napisa za našu se nauku napisa, da trpljenjem i utjehom pisma nad imamo. A Bog trpljenja i utjehe da vam da da složno mislite meðu sobom po Hristu Isusu, Da jednodušno jednijem ustima slavite Boga i oca Gospoda našega Isusa Hrista. Zato primajte jedan drugoga kao što i Hristos primi vas na slavu Božiju. Ali kažem da je Isus Hristos bio sluga obrezanja istine radi Božije, da utvrdi obeæanje ocevima, A neznabošci po milosti da proslave Boga, kao što stoji napisano: zato æu te hvaliti meðu neznabošcima, Gospode, i pjevaæu ime tvoje. I opet govori: veselite se neznabošci s narodom njegovijem. I opet: hvalite Gospoda svi neznabošci, i slavite ga svi narodi. I opet Isaija govori: biæe korijen Jesejev, i koji ustane da vlada nad neznabošcima u onoga æe se uzdati neznabošci. A Bog nada da ispuni vas svake radosti i mira u vjeri, da imate izobilje u nadu silom Duha svetoga. A ja sam i sam uvjeren za vas, braæo, da ste i vi sami puni blagodati, napunjeni svakoga razuma, da možete druge nauèiti. Ali vam opet, braæo, slobodno pisah nekoliko da vam napomenem radi blagodati koja mi je dana od Boga, Da budem sluga Isusa Hrista u neznabošcima, da služim jevanðelju Božijemu, da budu neznabošci prinos povoljan i osveæen Duhom svetijem. Imam dakle hvalu u Hristu Isusu kod Boga. Jer ne smijem govoriti što koje Hristos ne uèini kroza me za poslušanje neznabožaca rijeèju i djelom, U sili znaka i èudesa silom Duha Božijega; tako da od Jerusalima i naokolo tja do Ilirika napunih jevanðeljem Hristovijem. I tako se potrudih da propovjedim jevanðelje ne gdje se spominjaše Hristos, da na tuðoj zakopini ne zidam; Nego kao što je pisano: kojima se ne javi za njega, vidjeæe; i koji ne èuše razumjeæe. To me i zadrža mnogo puta da ne doðem k vama. A sad više ne imajuæi mjesta u ovijem zemljama, a imajuæi želju od mnogo godina da doðem k vama, Ako poðem u Španjolsku, doæi æu vam; jer se nadam da æu tuda proæi i vas vidjeti, i vi æete me otpratiti onamo kad se najprije nekoliko nasitim vas. A sad idem u Jerusalim služeæi svetima. Jer Maæedonija i Ahaja uèiniše dragovoljno neku porezu za siromahe svete koji žive u Jerusalimu. Oni uèiniše dragovoljno, a i dužni su im; jer kad neznabošci dobiše dijel u njihovijem duhovnijem imanjima, dužni su i oni njima u tjelesnima poslužiti. Kad ovo dakle svršim, i ovaj im plod zapeèatim, poæi æu preko vas u Španjolsku. A znam da kad doðem k vama, doæi æu s obilnijem blagoslovom jevanðelja Hristova. Ali vas molim, braæo, zaradi Gospoda našega Isusa Hrista, i zaradi ljubavi Duha, pomozite mi u molitvama za me k Bogu; Da se izbavim od onijeh koji se protive u Judeji, i da služba moja za Jerusalim bude po volji svetima; Da s radošæu doðem k vama, s voljom Božijom, i da se razveselim s vama. A Bog mira sa svima vama. Amin.