Nadmoćni pobedniciUzorak

Božije proviđenje i naše najveće dobro

Bog u svemu radi za dobro onih koji ga vole. Ovo znači da sve što doživimo, bilo da su to dobre ili loše stvari, bilo da su to naši usponi ili padovi, pobeda nad nekim grehom ili povremeni pad u greh – kroz sve ovo Bog radi nešto i izvodi to na naše konačno dobro. Kakve god da su okolnosti u našim životima, Bog radi kroz sve to za naše dobro. Ništa što doživljavamo nije slučajno. Ni dobre stvari, ni loše stvari. Ni blagoslovene godine, ni godine žalosti. Ni godine finansijskog prosperiteta, ni godine gubitka. Ni godine zdravlja, ni godine bolesti. Ni godine života, ni godine smrti. Dok nam sve ide dobro, vidimo naš život kao čamac koji plovi po mirnoj vodi i sve je pod kontrolom. Odjednom, nešto nam se desi i sada nam deluje da je naš život poput čamca koji plovi na nekoj brzoj reci, i potpuno smo izgubili kontrolu. Čega onda treba da se setimo? Da je čamac našeg života, zajedno sa vodom preko koje plovi i dalje u Božijoj ruci. Okolnosti nisu one koje vode naše živote. Okolnosti rade svoje delo takvo kakvo je, a često nije dobro. Međutim, premudri Bog čini svoje delo preko svih okolnosti i to za naše dobro.

Šta je naše najveće dobro? Zapazite frazu: Saobraženi slici njegovog Sina. Ovo je naše najveće dobro. Ovo znači biti poput Hrista, imati Hristov karakter, biti svet. Na početku, Bog je stvorio čoveka na svoju sliku, sa kapacitetom da odražava Božiji karakter, svetost i čistotu. Međutim, čovek se pobunio protiv Boga i prestao je da bude svet i da odražava Boga na način kako je trebao. Čovek i dalje nosi Božiju sliku na sebi, ali sada je ta slika razbijena. Samo je jedan čovek savršeno odrazio Boga, a to je bio Isus. U svom ljudskom životu Isus je pokazao šta znači živeti sveto. Svetost nisu rituali. Svetost je život u potpunom skladu sa Božijim Zakonom tako da volimo Boga celim bićem i volimo bližnjeg kao sebe. Nakon života savršene svetosti, Isus je umro za ljude u kojima je Božija slika razbijena. Umro je da bi im bilo oprošteno i da bi bili spaseni. Svima koji se pouzdaju u Hrista se uračunava kao da su živeli život savršene svetosti, i Bog ih tako i vidi. Ali ne samo to, već su ti isti pozvani da silom Hrista koji živi u njima takođe teže ka životu svetosti. Pozvani smo da budemo kao Hristos, i verujem da to želimo, ali shvatamo da je to jako teško. Bog ovo zna i zato nam na razne načine pomaže u tome. On to čini i kroz sve okolnosti koje dolaze u naš život, bilo da su dobre ili loše. Kada u vaš i moj život dođu i dobre i loše okolnosti, mi treba da znamo da Bog sve to koristi za naše konačno dobro, a to je da budemo kao Isus.

Vidimo i sigurnost onoga što Bog radi u životima svoje dece, i to kroz nešto što nazivamo neraskidivim lancem. Bog je neke ljude unapred znao, odnosno unapred ih je zavoleo. On je svoju ljubav unapred usmerio na one koje još nije ni stvorio. Bog ih je takođe i predodredio, odnosno odredio je konačnu destinaciju do koje želi da ih dovede. Konačna destinacija, cilj do kog treba da dođu Božija ljubljena deca jeste večnost sa Bogom, kada će biti kao Hristos, proslavljeni, sveti, bez mane i ljage. Onda dolazimo do našeg vremena, u kome nas je Bog pozvao. Ovaj poziv koji je Bog uputio hrišćanima jeste drugačiji od poziva koji je upućen celom svetu. To nam potvrđuje stih 30 u kome su isti ljudi koji su pozvani, takođe opravdani i proslavljeni. Nemoguće je biti pozvan, a ne biti opravdan i proslavljen. Nakon ovog poziva i njihove vere, Bog ih je kroz Hrista proglasio opravdanim, uračunato im je ono što je Hristos uradio i sada su pred Bogom pravedni kao da nikad nisu zgrešili. Bog iste ove ljude i proslavlja, što znači da će ih dovesti do potpunog savršenstva kada u njima više neće biti prisutnosti greha. Ovo je jedini deo lanca koji se još uvek očekuje, ali Pavle piše o tome u prošlom vremenu kao da se već dogodilo, što pokazuje koliko je ovo sigurno. Da li ovo opisuje vas? Da li nesavršeno volite Boga? Ako možete potvrdno da odgovorite, onda je ovaj neraskidivi lanac za vas. Sigurno je da ste pozvani, da ste opravdani, da vas je Bog unapred zavoleo i predodredio za večnost sa njim. I koliko je sve to sigurno, sigurno je i ono što će se desiti na kraju, Bog će vas i proslaviti. Lanac je neraskidiv! To je Božiji lanac, a ne ljudski. Ako bi od nas zavisilo, ovaj lanac bi se negde prekinuo. Mi moramo istrajati u veri, ali neka nas ohrabri to da ako nesavršeno volimo Boga, to znači da smo deo onih koje je Bog unapred zavoleo i predodredio za večnost sa njim. Bićemo kao Isus. A sve što u ovom životu doživljavamo, loše i dobro, nam pomaže da se taj cilj ostvari. Ništa nije slučajno.

Dalja čitanja: 1 Mojsijeva 50:15-21; Kološanima 1:15; Jevrejima 1:3; Rimljanima 1:6-7.