Nadmoćni pobedniciUzorak

Sadašnja stradanja, uzdisaji i predah

Obično je termin Slava povezan sa Bogom. Bog je onaj koji je pun slave. Hristos će vratiti u velikoj slavi, i tada će se zemlja ispuniti spoznanjem Gospodnje slave, kao što voda prekriva more. Međutim, Pavle na sve ovo dodaje da će hrišćani imati udela u toj Hristovoj slavi. Hrišćani će takođe dobiti proslavljena i vaskrsla tela, kao što je Hristos dobio kroz vaskrsenje. Hrišćani će biti sa Hristom i vladaće sa njim. Pavle poziva sve hrišćane i nas da sva naša stradanja stavimo pored slave koja nas čeka. Kada to učinimo, shvatimo da naspram te slave, sva naša hrišćanska stradanja nisu ništa. Kao kada bismo uzeli kockicu leda i stavili je na sunce, da uporedimo tu kockicu i sunce. Kockica leda se topi i brzo nestaje. To su sva naša stradanja kada stanu pored slave koja nas očekuje.

Ova slava koja dolazi za hrišćane je toliko divna, da sve što je stvoreno stoji na svojim prstima i željno iščekuje otkrivenje slave Božijih sinova. Svi hrišćani će dobiti nova vaskrsla tela, biće sveti poput Hrista, saobraženi njegovoj slici, i sve ono što je stvoreno će to videti i prepoznati. Životinje, ptice, insekti, ribe, biljke, sve ono što je stvoreno a što mi ni ne vidimo, sve to zajedno iščekuje taj slavni dan. Kada je Bog sve stvoreno potčinio ništavnosti, on je ostavio nadu da će jednog dana stvorenje biti oslobođeno robovanja raspadljivosti. Postoji nada za ljude, ali i za ceo stvoreni svet. Bog nije završio ni sa čovekom, ni sa ovim svetom. Sada sve ono što je stvoreno uzdiše i muči se u porođajnim bolovima. To je bol sličan onom koji oseća žena kada je trudna i kada polako dolazi vreme da se porodi. To su neverovatni bolovi nakon kojih dolazi velika sreća koja čini da svi ti bolovi izblede i zaborave se. Dolazi dan kada će svet biti ono što je trebao da bude, u svom punom potencijalu. Sada stvorenje uzdiše za tim. Mi hrišćani takođe uzdišemo. Teško je živeti u ovom telu, jer se lako razbolimo, telo nas vuče na grehe, starimo. Ne znam da li smo toga svesni, ali dok živimo, mi zapravo umiremo. Mi takođe uzdišemo jer imamo prve plodove Duha u sebi. Sveti Duh je već u nama, oživeo nas je iznutra, počeo je da nas posvećuje da sve više budemo kao Hristos. Nismo isti kao što smo nekad bili, znamo da je u nama jedan novi život. Ovo nam je dato kao predukus onoga što će tek doći i kao garancija za to što dolazi. Uzdišemo jer želimo puninu onoga što dolazi. To je naša nada u kojoj smo spaseni. Nadamo se da ćemo gledati proslavljenog Hrista čiji pogled će nas potpuno izmeniti. Ovome se nadamo i zato možemo strpljivo da iščekujemo.

Sveti Duh koji je u nama takođe uzdiše. On se neizrecivim uzdasima zauzima za nas. Ovo je nešto što se ne izgovara, ne čuje se, nema reči. Kada se mi nađemo u situaciji da želimo da se molimo po Božijoj volji, ali postoji jedna blokada, ne možemo da izustimo nikakve reči, tada se Sveti Duh zauzima za nas. Kao što celo stvorenje uzdiše uzdasima koji se ne čuju, bez reči, kao što i mi uzdišemo bez reči, tako se Sveti Duh bez nekih reči koje možemo da čujemo zauzima za nas, posreduje za nas. Isus Hristos, koji je za nas umro, sada je desno od Boga i zauzima se za nas. Isus se zauzima za nas tamo kod Oca, i Sveti Duh je u nama i zauzima se za nas. Sveti Duh duboko u našim srcima uzima naše čežnje koje ne možemo iskazati rečima, prepoznaje dobre i bogougodne reči koje bismo rekli u molitvi, ali ne možemo jer nam je teško, on to pretvara u neizrecive uzdisaje i zauzima se za nas. Bog ispituje naša srca i prepoznaje zauzimanje Svetog Duha za nas koje je uvek u skladu sa njegovom voljom. On dalje odgovara na molitve u skladu sa tim. Ovo nije podsticaj da se ne molimo, već ohrabrenje za nas kada želimo, ali ne možemo da se molimo. Dolazi neverovatna slava koja ne može da se uporedi ni sa čim u ovom svetu. Zbog te slave, sve oko nas i sve u nama uzdiše. Ali ovi uzdisaji imaju kraj. Dolazi konačni predah.

Dalja čitanja: Avakum 2:14; 1. Korinćanima 15:35-58; Kološanima 3:1-4; Otkrivenje 21:5.