Библија За ДјецуUzorak

Једном давно, Бог је послао арханђела Гаврила младој јеврејској дјевојци по имену Марија. Он јој је рекао: „Родићеш сина и надјенућеш му име Исус. Он ће се звати син Највишега. Он ће владати заувијек.”

„Како то може бити?” питала је зачуђено дјевојка. „Ја немам мужа”. Арханђео је рекао Марији да ће дијете доћи од Духа Светог и да неће имати људског оца.

Арханђео је онда рекао Марији да је њена рођака Јелисавета трудна у старости. То је чудо такође. Ускоро послије, Марија је посјетила Јелисавету. Оне су се молиле Богу заједно.

Марија је била заручена за човјека по имену Јосиф. Јосиф је био жалостан кад је чуо да Марија очекује бебу. Он је мислио да је неки други човјек отац.

У сну, анђео Божији је рекао Јосифу да је његово дијете Син Божији. Послије тога, Јосиф је помагао Марији око Христа.

Јосиф је вјеровао и слушао Господа. Он је такође поштовао и законе своје земље. Због новог закона, који је наређивао попис становништва, он и Марија су морали отићи у његов родни град Витлејем.

Марија је била спремна да роди бебу. Али Јосиф није могао наћи нигдје слободну собу за преноћиште. Све гостионице су биле пуне.

Јосиф је, на крају, пронашао једну пећину. Ту је рођен Исус Христос. Мајка га је положила у јасле, мјесто гдје се стављала храна животињама.

У непосредној близини, пастири су чували своје стадо оваца. Божији анђео им се јавио и објавио дивне вијести о рођењу. „Данас је у, Давидовом граду, рођен Спаситељ, Господ Христос. Наћи ћете Бебу како лежи у јаслама.”

Изненада, још много свијетлих анђела се појавило, који су хвалили Господа и говорили: „Слава Богу на висинама и на земљи мир, међу људима добра воља.”

Пастири су пожурили према пећини. Пошто су видјели малог Христа они су објавили свима које су срели, шта су анђели рекли за Христа.

40 дана послије, Јосиф и Марија су малог Христа однијели у јерусалимски храм. Човјек по имену Симеон је узео Христа на руке и благословио, док је стари Ана, још један служитељ Божији дао захвалност. Обоје су знали да је Христос Син Божији, обећани Спаситељ. Јосиф је жртвовао двије птице. Ово је урадио зато што су, по Божијем закону, сиромашни људи то требали даровати Господу када им се роди дијете.

Мало касније, једна звијезда која се појавила када се Христос родио, довела је мудраце са Истока у Јерусалим. „Гдје је рођен цар Јевреја?” „Ми желимо да му одамо поштовање?”

Цар Ирод је чувши за мудраце, питао их да и њему кажу када Га нађу. „И ја желим да му одам поштовање такође”. Али он је лагао. Он је желио да убије Христа.

Звијезда је одвела мудраце до тачног мјеста гдје се родио Христос. Они су му се поклонили и даровали га са три поклона: злато, тамјан и смирна.

Анђео је упозорио мудраце да се не враћају истим путем. Цар Ирод је био бијесан. У жељи да убије Христа, зли владар је наредио убиство дјеце до двије године у Витлејему.

Али Ирод није могао нанијети зло Сину Божијем! Упозорени у сну, Јосиф, Марија и мали Христос су побјегли у Египат.

Када је цар Ирод умро света породица се вратила из Египта.

КрајНоје је био човјек који је много поштовао Господа док су други мрзили Господа и били му непослушни. Једног дана, Бог је рекао нешто шокантно. „Уништићу овај зли свијет”, рекао је Бог Ноју. „Једино твоја породица ће бити сачувана”.

Бог је упозорио Ноја да би велике поплаве могле да дођу и покрију земљу. „Изгради дрвену арку, лађу довољно велику за твоју породицу и многе животиње.” наређено је Ноју. Бог је дао Ноју тачна упутства. Ноје је постао веома запослен.

Људи су се вјероватно ругали док је Ноје објашњавао зашто је почео правити лађу. Ноје је наставио градњу. Он је такође наставио причати људима о Богу. Међутим, Нико није слушао.

Ноје је имао велику вјеру. Он је вјеровао чврсто Богу иако таква киша никада раније није падала.

Сада су дошле животиње. Бог је довео од сваке врсте по двоје. Птице велике и мале, звијери велике и мале су нашле свој пут до лађе.

Можда су људи викали увреде Ноју док је уводио животиње у лађу. Они нису престали гријешити против Бога. Нису ни питали да уђу у лађу.

На крају, све животиње и птице су биле на лађи. „Уђи у лађу” позвао је Бог Ноја. „Ти и твоја породица”. Ноје, његова жена, његова три сина и њихове жене ушли су у лађу. Онда Бог затвори врата.

Онда је дошла киша. Велики пљусак је натапао земљу 40 дана и ноћи.

Поплавне воде су прекриле градове и села. Када је киша стала, чак су и планине биле под водом. Све што дише било је под водом.

Како је вода расла, лађа је пловила по површини. Можда је било мрачно унутра, можда неравно (грбаво), можда чак и застрашујуће. Али је лађа чувала Ноја од потопа.

Послије 5 мјесеци потопа, Бог је послао вјетар који суши. Лагано, лађа се зауставила на планини Арарат. Ноје је остао још 40 дана унутра док се вода није смањила.

Ноје је послао гаврана и голубицу напоље кроз прозор лађе. Пошто нису нашли суво мјесто за одмор, голубица се вратила Ноју.

Седмицу дана касније Ноје је покушао поново. Голубица се вратила са маслиновим листом у свом кљуну. Сљедеће седмице Ноје је знао да је земља сува зато што се голубица није вратила.

Бог је рекао Ноју да је вријеме да напусте лађу. Заједно, Ноје и његова породица су истоварили животиње.

Како захвалан се Ноје морао осјећати. Он је подигао олтар и одао поштовање Богу који је сачувао њега и његову породицу од ужасног потопа.

Бог је дао Ноју предивно обећање. Никад више Он неће слати потоп да казни људски гријех. Бог је дао велики подсјетик Свог обећања. Дуга је била знак Божијег обећања да више никад неће бити потопа!

Ноје и његова породица нашли су нове почетке послије потопа. Временом, његови насљедници су поново населили цијелу земљу. Сви народи у свијету потичу од Ноја и његове дјеце.

Крај