Luka 2:1-40

U ono vreme car Avgust je izdao uredbu da se izvrši popis u celom Rimskom carstvu. To je bio prvi popis izvršen za vreme Kvirinijeve uprave u Siriji. Svako je otišao da se prijavi u mesto svog porodičnog porekla. Tako i Josif, pošto je poticao iz roda i loze Davidove, ode iz grada Nazareta u Galileji, u Judeju, u Vitlejem, grad Davidov, da se upiše zajedno sa svojom isprošenom ženom Marijom koja je bila trudna. Dok su bili tamo, dođe vreme da se Marija porodi. Rodivši svoga sina prvenca, povila ga je i položila u jasle, jer za njih nije bilo mesta u gostionici. A u tom istom kraju su neki pastiri noću, pod vedrim nebom, čuvali stražu kod svojih stada. Anđeo Gospodnji im pristupi i slava Gospodnja ih obasja. Njih obuze veliki strah. Anđeo ih oslovi: „Ne bojte se, jer, evo, javljam vam vest o velikoj radosti za sav narod. Danas vam se u Davidovom gradu rodio Spasitelj! On je Hristos Gospod! A ovo će biti znak za vas: naći ćete novorođenče povijeno u pelene kako leži u jaslama.“ Iznenada se uz anđela nađe velika vojska anđela sa neba, slaveći Boga i govoreći: „Nek je slava Bogu na visini, a na zemlji da je mir među ljudima koji su mu ugodni.“ Kad su anđeli otišli od njih na nebo, pastiri rekoše jedan drugom: „Hajdemo u Vitlejem da vidimo o kakvom događaju nas je Gospod obavestio!“ Oni požure i nađu Mariju, Josifa i novorođenče gde leži u jaslama. Kad su to videli, preneli su im što im je bilo rečeno za ovo dete. Svi koji su to čuli, divili su se onome što su pastiri rekli. A Marija je zapamtila sve ove reči i u sebi razmišljala o njima. Pastiri se vrate slaveći i hvaleći Boga za sve što su čuli i videli. Bilo je baš onako kako im je bilo rečeno. Navršilo se osam dana od rođenja i dete je trebalo obrezati. Tada su mu dali ime Isus, koje mu je nadenuo anđeo pre njegovog začeća. A kada je, po Mojsijevom Zakonu, trebalo da se izvrši obred očišćenja, Marija i Josif tom prilikom dođu sa detetom u Jerusalim da ga posvete Gospodu, jer u Zakonu Gospodnjem piše: „Neka se svako prvorođeno muško dete posveti Gospodu“ – i da po Zakonu Gospodnjem prinesu žrtvu za očišćenje: dve grlice ili dva golubića. U Jerusalimu je tada živeo neki čovek po imenu Simeun. On je bio pravedan i pobožan čovek, koji je očekivao da nastupi vreme utehe za izrailjski narod. Duh Sveti je bio sa njim i on mu je objavio da neće umreti pre no što vidi Hrista Gospodnjeg. Vođen Duhom, došao je u hram. Kada su roditelji uneli dete Isusa u hram da učine sa njim što Zakon nalaže, Simeun ga uze u naručje i poče da slavi Boga: „Sada puštaš, moj Gospodaru, svoga slugu da u miru ode; tvoja reč je tako ispunjena, jer ja sam tvoje video spasenje što pripravi pred svim narodima: svetlost tvoju da prosvetli narode, slavu tvome narodu Izrailju.“ Isusovi otac i majka su bili zadivljeni onim što je bilo rečeno za njega. Tada je Simeun blagoslovio i njih dvoje i rekao njegovoj majci Mariji: „Evo, Bog je postavio ovo dete da mnogi od Izrailja padnu i da se mnogi podignu, i da bude znak kome će se suprotstavljati. A tebi samoj će mač probosti dušu, da bi se otkrile misli mnogih srca.“ A bila je tu i jedna veoma stara proročica, po imenu Ana, Fanuilova ćerka, iz Asirovog plemena. Bila je u braku sedam godina, a sada je kao udovica imala osamdeset četiri godine. Ona nikad nije napuštala hram. Danonoćno je služila Bogu uz post i molitvu. I ona je došla u isti čas i počela da slavi Boga i da govori o Isusu svima koji su očekivali da Bog otkupi Jerusalim. Kada su Josif i Marija obavili sve što Zakon Gospodnji nalaže, vratili su se u Galileju, u svoj grad Nazaret. A dečak je rastao, jačao i punio se mudrošću, a Božija milost je bila nad njime.