Hrabriji: Pogled na odvažnu veru nesavršenih ljudiUzorak

6. dan: Izlečena žena

Matej, Marko i Luka daju izveštaj o ovoj konkretnoj ženi koja traži isceljenje od Isusa. Ona se previše plaši da zamoli Isusa za isceljenje, pa samo dotiče ivicu njegove haljine, verujući da ima dovoljno sile da je isceli na ovaj način. Uđi u njene cipele na minut. Ona je bolesna dvanaest godina. Pomisli na nekoga koga znaš ko ima dvanaest godina, ili možda ti imaš dvanaest godina. To je njihov (ili tvoj) ceo život! Bez obzira koliko imaš godina, dvanaest godina je dug period za bolest. Žena je bolovala od krvarenja. Medicinski, to je značilo da je verovatno bila umorna sve vreme, verovatno često nesposobna da obavlja normalne svakodnevne zadatke. Religiozno, kao Jevrejka, to je značilo da je bila „nečista“ i da nije mogla da učestvuje u nekim od verskih aktivnosti - dvanaest godina. Zamisli iscrpljenost i usamljenost koju je sigurno osećala. Povrh svega, nijedan lekar nije mogao da joj pomogne, a nije joj ni preostalo novca da pokuša još mnogo toga. Šta bi drugo moglo da se uradi?

Onda je Isus prošetao gradom, pošto ga je jedan bogat, važan čovek zamolio da dođe u njegovu kuću da izleči njegovu ćerku. Žena je jasno čula za Isusa i šta je on mogao da uradi jer se nadala da će je dodirivanje njegove haljine izlečiti. Bilo da je pokušavala da ne uznemirava Isusa ili joj je bilo neprijatno da ga zamoli za pomoć (ili mešavinu i jednog i drugog), pokušala je – i uspelo je! Začuđena, izgledalo je da je žena želela da ostane neprimećena, ali Isus je prekinuo ono što je radio da bi direktno razgovarao s njom.

Zamisli sada taj trenutak. Pokušavaš da prođeš ispod radara, dobiješ ono što ti je potrebno, a onda Isus zaustavlja gomilu i pita: „Ko me je dotakao?“ Ako potrčiš, očigledno je da si ti. Ako pogledaš oko sebe kao da nisi ti u pitanju, da li će On ipak znati, a onda će ti biti još gore kada te prozove da ništa ne govoriš? Žena odlučuje da prizna, i pognuvši pogled, pred svima, priznaje - da je to bila ona. Za nas koji smo imali priliku da čitamo Bibliju i vidimo kako se Isus odnosi prema ljudima, nije iznenađujuć Isusov ljubazni odgovor, ali za ovu žena i ljude oko nje, verovatno jeste. Isus odvaja trenutak dok ga požuruju da pomogne nekom drugom i razgovara sa ženom, pohvaljujući je za veru. Isus kaže da je njena vera ono što ju je ozdravilo. Njena vera? Trudila se da bude što anonimnija, što skrivenija. Nije želela da skrene pažnju i možda se osećala očajno; verovatno se nije osećala dovoljno vrednom da zatraži pomoć. Ali na kraju krajeva, ipak je došla do Isusa sa onoliko hrabrosti koliko je mogla da skupi, i to bilo je dovoljno. Isus ne traži veliku veru u poređenju sa verom nekog drugog; on jednostavno traži od nas da dođemo Njemu sa kakvom god verom koju imamo. To samo po sebi zahteva smelost, ali možeš imati sigurnost, da će se On pobrinuti.

Pitanja za razmišljanje/diskusiju:

1. Da li postoji neka oblast tvog života u kojoj ti je nedostajala smelost jer se osećaš kao da nisi dovoljno dobar/a?

2. Da li ikada zapažaš kako Isus uzima nešto za šta misliš da nije dobro i čini nešto neverovatno sa tim? Objasni ili podeli.

3. Šta misliš da bi trebalo da doneseš Isusu iako se plašiš?