Hrabriji: Pogled na odvažnu veru nesavršenih ljudiUzorak

5. dan: Natan

Sećate li se Davida od juče? Bio je sjajan momak. Osim kada nije bio. David je učinio mnogo stvari vrednih divljenja, kao što je prihvatanje Božije odluke da ga postavi za kralja i strpljivo čekanje da postane kralj. (Čekao je da se završi Saulova vladavina umesto da prisilno uzme presto pre nego što je Bog to želeo.) Ali David je takođe napravio neke velike greške. Njegov najistaknutiji greh bio je kada je uzeo tuđu ženu, a zatim naredio da se njen muž postavi na mesto na kome će biti ubijen u borbi; on je u osnovi počinio ubistvo da bi pokušao da sakrije svoj greh. Ali, David je u tom trenutku bio kralj, pa ko bi ga smatrao odgovornim za to? Ko je mogao da optuži kralja za ubistvo, a da sam ne bude ubijen?

Ulazi prorok Natan. Kao prorok, Natanov posao je bio da govori ljudima u Božije ime. Ali Natan je i dalje bio čovek. Ako čitate dalje, u knjigama Kraljeva i Letopisa, vidimo da ako si prorok, i govoriš u ime Božije, to ne znači da kraljevi neće pokušati da te ubiju ako im se ne sviđa ono što je Bog imao da kaže kroz tebe. Dakle, Natan je bio u teškoj situaciji, ali je hrabro poslušao Boga i ipak je otišao da se suoči sa Davidom. Međutim, način na koji se Natan suočio sa Davidom može se opisati samo kao briljantan (i verovatno je došao pravo od Boga). Natan je znao da će David biti ljut (uostalom, ko se ne ljuti kada ga prozovu?), ali je Natan pronašao način, mudro je usmerio Davidov bes na sopstveni greh. Natan je ispričao Davidu priču koju ste pročitali u današnjim stihovima. David se toliko naljutio na bogataša u priči zbog toga kako se ponašao prema siromahu, da je naredio da ga ubiju. A onda je Natan preuzeo "mikrofon": „Ti si taj čovek.“

Zamislite kako se Natan osećao, koliko puta je morao da vežba svoju priču i zamisli kako bi se mogla završiti. Mora da je bio nervozan, ako ne i potpuno prestravljen. A kada je došao trenutak, da li je oklevao? Da li je morao duboko da udahne? Sve što znamo je da je on to rekao. Prozvao je Davida, bez obzira na Davidovu poziciju i kakav će biti njegov odgovor. Srećom po Natana, i svaka čast Davidu za to, David je priznao greh.

Ton se promenio u tom trenutku. Natanov odgovor na Davidovu poniznost, priznanje i ispovest, bilo je saosećanje. Natan je jednostavno prenosio vest o Božijem odgovoru Davidu, ali je sigurno podsetio Davida nakon što je priznao i pokajao se: „Gospod ti oprašta tvoj greh." David je ipak, i dalje morao da živi sa posedicama svojih postupaka, ali mu je Bog oprostio krivicu. Dakle, na kojoj god strani da se nađeš — kada te prozovu ili ti moraš nekoga da prozoveš - možeš hrabro stajati da se suočiš sa strahom ili da se suočiš sa posledicama jer je „Gospod oprostio tvoj greh“.

Pitanja za razmišljanje/diskusiju:

1. Da li si ikada morao/la da opominješ prijatelja da bi mogao da povredi nekog drugog? Kako je to učinjeno? Kako se završilo? Da li bi sledeći put to uradio/la nešto drugačije?

2. Ponovo pročitaj Poslovice 25:15. Kako ovaj stih sugeriše da vodiš teške razgovore?

3. Da li ti je ikada reakcija na nekoga ko ti je ukazao na manu bila loša? Kako sledeći put možeš pokazati hrabrost u priznavanju?