Pesma nad pesmama 5:2-16
Pesma nad pesmama 5:2-16 Novi srpski prevod (NSPL)
Spavam, alʼ srce mi budno. Čuj! Voljeni moj kuca: „Otvori mi, sestro moja, voljena moja, golubice bez mane! Glava mi je natopljena rosom, uvojke mi noć je ovlažila.“ Odoru sam svoju svukla i kako da je navučem? Noge sam oprala svoje i kako da ih isprljam? Kroz otvor je moj voljeni provukao ruku svoju i za njim je ustreptala utroba moja. Ustala sam da otvorim voljenome svome i s ruku mi je prokapala smirna, na rezu je s prstiju mi procurila smirna. I otvorila sam voljenom svom, ali moj se voljeni okrenuo i otišao. Duša mi je klonula što se udaljio. Tražila sam ga i nisam ga našla, dozivala sam ga i nije mi se odazvao. Našli su me stražari što obilaze grad. Istukli su me, izranjavali, uzeli su veo s mene stražari sa zida. Ćerke jerusalimske, zaklinjem vas, ako nađete voljenoga moga šta da mu kažete? Da bolujem od ljubavi. A što je tvoj voljeni bolji od drugih voljenih, o, ti najlepša među ženama? Što je tvoj voljeni bolji od drugih pa nas zaklinješ tako? Moj voljeni blista, rumen je, naočitiji od deset hiljada! Glava mu je od zlata zlaćanog, kosa uvojita i ko gavran crna. Oči su njegove golubice na vodenim brzacima, mlekom umivene, skladno ugneždene. Obrazi mu ko leje začina i kule mirišljavih trava; usne su mu ljiljani sa kojih se cedi smirna. Ruke su mu ko palice zlatne pune hrisolita, stomak mu je ploča slonovače pokrivena safirima. Njegove su noge mermerni stubovi položeni na temelje od suvoga zlata; stasit je ko Livan, kao probrani kedrovi. Usta su mu zaslađena i sav je poželjan; takav je voljeni moj, takav je dragan moj, o, ćerke jerusalimske!
Pesma nad pesmama 5:2-16 Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић (SNP_CNZ)
Ја спавам, а срце је моје будно. Глас мога драгог! Он куца: „Отвори ми, сестро моја, драга моја, голубице моја, савршена моја! Глава ми је пуна росе, а коса моја ноћних капи.” Свукла сам хаљину своју, како да је обучем? Опрала сам ноге своје, како да их укаљам? Драги мој провуче кроз отвор руку своју и цело тело ми уздрхта. Ја устадох да отворим драгом свом, а с руку мојих прокапа смирна и потече низ прсте на ручку од врата. Отворих врата драгом свом, али драгог мог не беше, отиде! Била сам ван себе док је он говорио! Тражила сам га, али га не нађох. Звала сам га, али ми он не одговори. Сретоше ме чувари који град обилазе. Тукли су ме, ранили су ме, огртач ми узеше чувари зидина. „Заклињем вас, кћери јерусалимске: ако нађете мог драгог, шта ћете му казати? Да сам болесна од љубави!” „Што је твој драги бољи од осталих, ти, најлепша међу женама? Што је твој драги бољи од осталих, па нас тако заклињеш?” „Мој драги је бео и румен, међу хиљадама се истиче. Глава његова је као најчистије злато, коса му је као влати палмине, као гавран црна. Очи су му као голубице на потоцима воденим, окупане у млеку, на изворима се одмарају. Образи његови су као засади балсама, као цвеће мирисно. Усне су му љиљани из којих смирна тече. На рукама његовим је златно прстење, драгуљима украшено. Трбух му је као слонова кост сафирима украшена. Ноге су му као стубови мермерни, усађени у златна лежишта. Стас му је као Ливан, као кедри пробрани. Непца су му слатка и сав је мио. Такав је драги мој, такав је вољени мој, кћери јерусалимске!”
Pesma nad pesmama 5:2-16 Библија: Савремени српски превод (SB-ERV)
Спавала сам, али срце ми будно. Одједном глас! Мој драги куца! »Отвори ми, сестро моја, драгано моја, голубице моја, савршена моја, јер глава ми је пуна росе, коса ноћне влаге.« Скинула сам одећу – зар да је опет облачим? Ноге сам опрала – зар да их опет прљам? Мој драги провуче руку кроз отвор, и сва ми утроба устрепта за њим. Устадох да отворим драгоме свом, а из руку ми прокапа смирна, течна смирна из прстију, на ручке преворнице. Отворих драгоме свом, а он се већ окренуо и нестао. Душа ми клону што је отишао. Потражих га, али га не нађох; позвах га, али он се не одазва. Нађоше ме стражари који обилазе град. Истукоше ме и израњавише и огртач ми свукоше чувари зидина. Заклињем вас, кћери јерусалимске, нађете ли драгога мога, реците му да сам болна од љубави. Што је твој драги бољи од других, најлепша међу женама? Што је твој драги бољи од других, да нас тако заклињеш? Мој драги је сјајан и румен; истиче се међу десет хиљада. Глава му злато најчистије, коса кудрава, црна као гавран. Очи му као голубице поред вода текућих, млеком опране, као драгуљи усађене. Образи му као леје зачина, леје биља мирисног. Усне му љиљани из којих капље смирна. Руке му шипке од злата с умецима од јасписа. Груди му као плоча слоноваче лазулитима обложена. Ноге му стубови од алабастера на подножја од злата постављени. Стас му као Либан, као најбољи кедрови. Уста му слатка и сав је пожељан. То је мој драги, то је мој пријатељ, кћери јерусалимске.
Pesma nad pesmama 5:2-16 Novi srpski prevod (NSPL)
Spavam, alʼ srce mi budno. Čuj! Voljeni moj kuca: „Otvori mi, sestro moja, voljena moja, golubice bez mane! Glava mi je natopljena rosom, uvojke mi noć je ovlažila.“ Odoru sam svoju svukla i kako da je navučem? Noge sam oprala svoje i kako da ih isprljam? Kroz otvor je moj voljeni provukao ruku svoju i za njim je ustreptala utroba moja. Ustala sam da otvorim voljenome svome i s ruku mi je prokapala smirna, na rezu je s prstiju mi procurila smirna. I otvorila sam voljenom svom, ali moj se voljeni okrenuo i otišao. Duša mi je klonula što se udaljio. Tražila sam ga i nisam ga našla, dozivala sam ga i nije mi se odazvao. Našli su me stražari što obilaze grad. Istukli su me, izranjavali, uzeli su veo s mene stražari sa zida. Ćerke jerusalimske, zaklinjem vas, ako nađete voljenoga moga šta da mu kažete? Da bolujem od ljubavi. A što je tvoj voljeni bolji od drugih voljenih, o, ti najlepša među ženama? Što je tvoj voljeni bolji od drugih pa nas zaklinješ tako? Moj voljeni blista, rumen je, naočitiji od deset hiljada! Glava mu je od zlata zlaćanog, kosa uvojita i ko gavran crna. Oči su njegove golubice na vodenim brzacima, mlekom umivene, skladno ugneždene. Obrazi mu ko leje začina i kule mirišljavih trava; usne su mu ljiljani sa kojih se cedi smirna. Ruke su mu ko palice zlatne pune hrisolita, stomak mu je ploča slonovače pokrivena safirima. Njegove su noge mermerni stubovi položeni na temelje od suvoga zlata; stasit je ko Livan, kao probrani kedrovi. Usta su mu zaslađena i sav je poželjan; takav je voljeni moj, takav je dragan moj, o, ćerke jerusalimske!
Pesma nad pesmama 5:2-16 Нови српски превод (NSP)
Спавам, ал’ срце ми будно. Чуј! Вољени мој куца: „Отвори ми, сестро моја, вољена моја, голубице без мане! Глава ми је натопљена росом, увојке ми ноћ је овлажила.“ Одору сам своју свукла и како да је навучем? Ноге сам опрала своје и како да их испрљам? Кроз отвор је мој вољени провукао руку своју и за њим је устрептала утроба моја. Устала сам да отворим вољеноме своме и с руку ми је прокапала смирна, на резу је с прстију ми процурила смирна. И отворила сам вољеном свом, али мој се вољени окренуо и отишао. Душа ми је клонула што се удаљио. Тражила сам га и нисам га нашла, дозивала сам га и није ми се одазвао. Нашли су ме стражари што обилазе град. Истукли су ме, израњавали, узели су вео с мене стражари са зида. Ћерке јерусалимске, заклињем вас, ако нађете вољенога мога шта да му кажете? Да болујем од љубави. А што је твој вољени бољи од других вољених, о, ти најлепша међу женама? Што је твој вољени бољи од других па нас заклињеш тако? Мој вољени блиста, румен је, наочитији од десет хиљада! Глава му је од злата злаћаног, коса увојита и ко гавран црна. Очи су његове голубице на воденим брзацима, млеком умивене, складно угнеждене. Образи му ко леје зачина и куле миришљавих трава; усне су му љиљани са којих се цеди смирна. Руке су му ко палице златне пуне хрисолита, стомак му је плоча слоноваче покривена сафирима. Његове су ноге мермерни стубови положени на темеље од сувога злата; стасит је ко Ливан, као пробрани кедрови. Уста су му заслађена и сав је пожељан; такав је вољени мој, такав је драган мој, о, ћерке јерусалимске!
Pesma nad pesmama 5:2-16 Sveta Biblija (SRP1865)
Ja spavam, a srce je moje budno; eto glasa dragoga mojega, koji kuca: otvori mi, sestro moja, draga moja, golubice moja, bezazlena moja; jer je glava moja puna rose i kosa moja noænijeh kapi. Svukla sam haljinu svoju, kako æu je obuæi? oprala sam noge svoje, kako æu ih kaljati? Dragi moj promoli ruku svoju kroz rupu, a što je u meni ustrepta od njega. Ja ustah da otvorim dragome svojemu, a s ruku mojih prokapa smirna, i niz prste moje poteèe smirna na držak od brave. Otvorih dragomu svome, ali dragoga mojega ne bješe, otide. Bijah izvan sebe kad on progovori. Tražih ga, ali ga ne naðoh; vikah ga, ali mi se ne odazva. Naðoše me stražari, koji obilaze po gradu, biše me, raniše me, uzeše prijevjes moj s mene stražari po zidovima. Zaklinjem vas, kæeri Jerusalimske, ako naðete dragoga mojega, šta æete mu kazati? Da sam bolna od ljubavi. Što je tvoj dragi bolji od drugih dragih, o najljepša meðu ženama? što je tvoj dragi bolji od drugih dragih, te nas tako zaklinješ? Dragi je moj bio i rumen, zastavnik izmeðu deset tisuæa; Glava mu je najbolje zlato, kosa mu je kudrava, crna kao gavran; Oèi su mu kao u goluba na potocima vodenijem, mlijekom umivene, i stoje u obilju; Obrazi su mu kao lijehe mirisnoga bilja, kao cvijeæe mirisno; usne su mu kao ljiljan, s njih kaplje smirna žitka; Na rukama su mu zlatni prsteni, na kojima su ukovani virili; trbuh mu je kao svijetla slonova kost obložena safirima. Gnjati su mu kao stupovi od mramora, uglavljeni na zlatnom podnožju; stas mu je Livan, krasan kao kedri. Usta su mu slatka i sav je ljubak. Taki je moj dragi, taki je moj mili, kæeri Jerusalimske.