Песма над песмама 5
5
Одговор заручника
1Дођох у врт свој, сестро моја, невесто,
берем смирну своју и балсам свој,
једем саће своје и мед свој,
пијем вино своје и млеко своје.
Једите, пријатељи, пијте,
и опијте се, драги моји!
Чежња заручнице
2Ја спавам, а срце је моје будно.
Глас мога драгог!
Он куца: „Отвори ми, сестро моја,
драга моја, голубице моја, савршена моја!
Глава ми је пуна росе, а коса моја ноћних капи.”
3Свукла сам хаљину своју,
како да је обучем?
Опрала сам ноге своје,
како да их укаљам?
4Драги мој провуче кроз отвор руку своју
и цело тело ми уздрхта.
5Ја устадох да отворим драгом свом,
а с руку мојих прокапа смирна
и потече низ прсте на ручку од врата.
6Отворих врата драгом свом,
али драгог мог не беше, отиде!
Била сам ван себе док је он говорио!
Тражила сам га, али га не нађох.
Звала сам га, али ми он не одговори.
7Сретоше ме чувари који град обилазе.
Тукли су ме, ранили су ме,
огртач ми узеше чувари зидина.
8„Заклињем вас, кћери јерусалимске:
ако нађете мог драгог, шта ћете му казати?
Да сам болесна од љубави!”
9„Што је твој драги бољи од осталих,
ти, најлепша међу женама?
Што је твој драги бољи од осталих,
па нас тако заклињеш?”
10„Мој драги је бео и румен,
међу хиљадама се истиче.
11Глава његова је као најчистије злато,
коса му је као влати палмине,
као гавран црна.
12Очи су му као голубице на потоцима воденим,
окупане у млеку, на изворима се одмарају.
13Образи његови су као засади балсама,
као цвеће мирисно.
Усне су му љиљани
из којих смирна тече.
14На рукама његовим је златно прстење,
драгуљима украшено.
Трбух му је као слонова кост
сафирима украшена.
15Ноге су му као стубови мермерни,
усађени у златна лежишта.
Стас му је као Ливан,
као кедри пробрани.
16Непца су му слатка и сав је мио.
Такав је драги мој, такав је вољени мој,
кћери јерусалимске!”
Trenutno izabrano:
Песма над песмама 5: SNP_CNZ
Istaknuto
Podijeli
Kopiraj
Želiš li da tvoje istaknuto bude sačuvano na svim tvojim uređajima? Kreiraj nalog ili se prijavi
Copyright © Biblijsko društvo Srbije