Rimljanima 4:1-12
Rimljanima 4:1-12 Novi srpski prevod (NSPL)
Šta, onda, da kažemo o našem praocu Avrahamu? Šta je on sam po sebi postigao? Jer, ako je Avraham postigao pravednost onim što je učinio, on bi, prema tome, imao razloga da se hvali, ali ne pred Bogom. Šta Pismo govori? „Poverova Avraham Bogu, pa mu je to uračunato u pravednost.“ Onaj koji radi, zarađuje svoju platu radom; ne dobija je milošću. A onome koji ne radi, a veruje u Boga koji opravdava bezbožnika, njemu se vera uračunava u pravednost. Tako i David kaže da je blažen čovek kome Bog uračunava pravednost ne uzimajući u obzir njegova pravedna dela: „Blago onima kojima su bezakonja oproštena, čiji su gresi pokriveni; blago čoveku kome Gospod ne uračunava greh.“ Da li se ovo blaženstvo odnosi samo na obrezane, ili i na neobrezane? Već smo rekli da je Avrahamu vera uračunata u pravednost. Kako mu je bila uračunata? Kada je bio obrezan, ili kada je bio neobrezan? To nije bilo nakon obrezanja, nego pre njega. On je primio znak obrezanja kao pečat pravednosti koju je stekao verom, dok još nije bio obrezan. Time je Avraham postao otac svih neobrezanih koji veruju, a kojima se to uračunava u pravednost. On je, takođe, i duhovni praotac onih koji nisu samo obrezani, nego slede primer vere našega oca Avrahama, koju je ovaj imao dok je još bio neobrezan.
Rimljanima 4:1-12 Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић (SNP_CNZ)
Шта ћемо, дакле, рећи да је наш по телу праотац Авраам [постигао]? Ако је, наиме Авраам оправдан на основу својих дела, може да се хвали, али не пред Богом. Јер шта каже Писмо: „Авраам је поверовао Богу, и то му је урачунато као праведност.” А ономе који ради плата се не рачуна по милости, него по дугу. Ономе пак који не ради, а верује у онога који оправдава безбожника, његова вера се урачунава у праведност, као што и Давид назива блаженим човека коме Бог урачунава праведност без дела: „Блажени су којима су безакоња опроштена и греси покривени. Блажен је човек коме Господ грех не урачунава.” Да ли се ово блаженство односи само на обрезане или и на необрезане? Ми, наиме, говоримо: „Аврааму је вера урачуната као праведност.” Како му је то урачунато? Кад је био обрезан или кад је био необрезан? Не кад је био обрезан, него кад је био необрезан. Па и знак обрезања добио је као печат праведности, коју је стекао вером као необрезан, да буде отац свих који као необрезани верују, да се и њима то урачуна у праведност, и да буде отац обрезаних, оних, наиме, који нису само обрезани, него и ходе стопама вере нашега оца Авраама, коју је он још као необрезан имао.
Rimljanima 4:1-12 Библија: Савремени српски превод (SB-ERV)
Шта ћемо, дакле, рећи да је открио Авраам, наш праотац по телу? Јер, ако је Авраам оправдан на основу својих дела, има чиме да се хвали, али не пред Богом. Шта кажу Писма? »Авраам поверова Богу и то му се урачуна у праведност.« Оном који ради, плата се не рачуна као дар, него као оно што му се дугује. А оном који не ради, али верује у Онога који оправдава безбожника, вера се рачуна у праведност. Тако и Давид говори о срећи човека коме Бог рачуна праведност без делâ: »Благо онима чији су преступи опроштени и греси покривени. Благо човеку коме Господ не рачуна грех.« Да ли је, дакле, ова срећа само за обрезане или и за необрезане? Јер, рекли смо да је вера Аврааму урачуната у праведност. А када му је то урачуната? Док је био обрезан или необрезан? Не док је био обрезан, него док је био необрезан! А обрезање је примио као знак, печат праведности коју је стекао вером док је још био необрезан. Тако је он отац свих који верују а необрезани су, да се и њима урачуна у праведност. Он је и отац обрезаних, оних који нису само обрезани него и иду стопама вере нашег оца Авраама, коју је имао док је још био необрезан.
Rimljanima 4:1-12 Novi srpski prevod (NSPL)
Šta, onda, da kažemo o našem praocu Avrahamu? Šta je on sam po sebi postigao? Jer, ako je Avraham postigao pravednost onim što je učinio, on bi, prema tome, imao razloga da se hvali, ali ne pred Bogom. Šta Pismo govori? „Poverova Avraham Bogu, pa mu je to uračunato u pravednost.“ Onaj koji radi, zarađuje svoju platu radom; ne dobija je milošću. A onome koji ne radi, a veruje u Boga koji opravdava bezbožnika, njemu se vera uračunava u pravednost. Tako i David kaže da je blažen čovek kome Bog uračunava pravednost ne uzimajući u obzir njegova pravedna dela: „Blago onima kojima su bezakonja oproštena, čiji su gresi pokriveni; blago čoveku kome Gospod ne uračunava greh.“ Da li se ovo blaženstvo odnosi samo na obrezane, ili i na neobrezane? Već smo rekli da je Avrahamu vera uračunata u pravednost. Kako mu je bila uračunata? Kada je bio obrezan, ili kada je bio neobrezan? To nije bilo nakon obrezanja, nego pre njega. On je primio znak obrezanja kao pečat pravednosti koju je stekao verom, dok još nije bio obrezan. Time je Avraham postao otac svih neobrezanih koji veruju, a kojima se to uračunava u pravednost. On je, takođe, i duhovni praotac onih koji nisu samo obrezani, nego slede primer vere našega oca Avrahama, koju je ovaj imao dok je još bio neobrezan.
Rimljanima 4:1-12 Нови српски превод (NSP)
Шта, онда, да кажемо о нашем праоцу Аврахаму? Шта је он сам по себи постигао? Јер, ако је Аврахам постигао праведност оним што је учинио, он би, према томе, имао разлога да се хвали, али не пред Богом. Шта Писмо говори? „Поверова Аврахам Богу, па му је то урачунато у праведност.“ Онај који ради, зарађује своју плату радом; не добија је милошћу. А ономе који не ради, а верује у Бога који оправдава безбожника, њему се вера урачунава у праведност. Тако и Давид каже да је блажен човек коме Бог урачунава праведност не узимајући у обзир његова праведна дела: „Благо онима којима су безакоња опроштена, чији су греси покривени; благо човеку коме Господ не урачунава грех.“ Да ли се ово блаженство односи само на обрезане, или и на необрезане? Већ смо рекли да је Аврахаму вера урачуната у праведност. Како му је била урачуната? Када је био обрезан, или када је био необрезан? То није било након обрезања, него пре њега. Он је примио знак обрезања као печат праведности коју је стекао вером, док још није био обрезан. Тиме је Аврахам постао отац свих необрезаних који верују, а којима се то урачунава у праведност. Он је, такође, и духовни праотац оних који нису само обрезани, него следе пример вере нашега оца Аврахама, коју је овај имао док је још био необрезан.
Rimljanima 4:1-12 Sveta Biblija (SRP1865)
Šta æemo dakle reæi za Avraama, oca svojega, da je po tijelu našao? Jer ako se Avraam djelima opravda, ima hvalu, ali ne u Boga. Jer šta govori pismo? Vjerova Avraam Bogu, i primi mu se u pravdu. A onome koji radi ne broji se plata po milosti nego po dugu. A onome koji ne radi a vjeruje onoga koji pravda bezbožnika, prima se vjera njegova u pravdu. Kao što i David govori da je blago èovjeku kome Bog prima pravdu bez djela zakona: Blago onima kojima se oprostiše bezakonja, i kojima se grijesi prikriše. Blago èovjeku kome Gospod ne prima grijeha. Ovo dakle blaženstvo ili je u obrezanju ili u neobrezanju? Jer govorimo da se Avraamu primi vjera u pravdu. Kako mu se dakle primi? ili kad je bio u obrezanju ili neobrezanju? Ne u obrezanju nego u neobrezanju. I primi znak obrezanja kao peèat pravde vjere koju imaše u neobrezanju, da bi bio otac sviju koji vjeruju u neobrezanju; da se i njima primi u pravdu; I da bi bio otac obrezanja ne samo onima koji su od obrezanja, nego i onima koji hode po stopama vjere koja bješe u neobrezanju oca našega Avraama.